KO KOME VIŠE NEDOSTAJE: Vujošević o Partizanu, životu van košarke i partizanskom moralu

Duško Vujošević, iako nije već nekoliko meseci u klubu, uvek ima šta da kaže o ‘svom’ Partizanu.

Tako je u intervjuu ‘Sputnjiku’ trofejni stručnjak govorio o mnogim stvarima koje se vezuju za njega, od Putina, do Grobarstva, ali i nezaobilazno ponovio zbog čega je otišao iz Partizana.

– Ja sam oteran iz Partizana, ali bez obzira na sve, Partizan meni nedostaje, a izgleda da još više falim ja njemu. Oni koji su me oterali nisu iz mog srca eliminisali ljubav prema Partizanu. Ja sam čovek koji je ostao vezan za klub – rekao je Vujošević.

Otkrio je i čime se bavi od kako nije u crno-belom klubu, kao i koliko mu nedostaje ‘igra pod obručima’.

– Fali mi košarka. Dobar deo mog života ispunjen je košarkom. Jeste, ono što kažu, čovek radi da bi živeo, ne živi da bi radio, ali kod mene je to bilo malo pomešano. Radio sam da bih se osećao korisnim, sa strašću stvaralaštva. S druge strane, u smislu intenziteta rada, bila mi je potrebna neka pauza, čega sam bio, ali i nisam bio svestan, i sad kad je do nje došlo gledam da je iskoristim, da se odmorim i, nadam se, pripremim za neke sledeće poslove.

Njemu u čast organizovana je i navijačka grupa ‘Grobarski treš romantizam’. Podrška mu pristiže svakog dana, reklo bi se sve jača, iako nije u klubu već nekoliko meseci.

– Prija mi što oni postoje. S navijačima u principu nije teško raditi. Oni imaju svoje probleme, neke zakonske prekršaje i s jednim delom njih se, s pozicija vlasti, lako manipuliše. Kad ste u Partizanu, kome su osnovna vrednost navijači, postoje i ti „neorganizovani“, koji su izvan takvih „interesa“, kao što je „Grobarski treš romantizam“. Vrlo su kreativni i idealisti su. Ja nemam dilemu ko je dobio Drugi svetski rat i ko je bio na pravoj strani. Cenim načela partizanske borbe i pokreta, respektujem njihovu žrtvu i pobedu i gledao sam da u klubu koji nosi njihovo ime razvijem partizanski moral.

– Znate pesmu „Kadinjača“, o grupi boraca koja je ostala svesno se žrtvujući do poslednjega da spreči napredovanje neprijatelja i da omogući strateško povlačenje glavnini, o Kadinjači koja nikada neće pasti. I onog momenta kad je osvojena, ona je branjena na takav način i takvim žrtvama da nikad nije osvojena — metafizički. Ja sam određenog momenta, videvši kakva se strategija zauzima prema Partizanu i prema meni, koji sam branio tu ideju i koji sam iznutra video da ima te pete kolone, bio koncentrisan da ne uradim nijedan pogrešan potez kojim ću da sagnem glavu i da pokvarim svoju „partizansku“ biografiju. I drago mi je što su ti momci, prvo, prepoznali to, a drugo, što je to definisalo neke njihove stavove i ideje, i što pokazuju da Kadinjača, ipak, nije pala – podvukao je Vujošević.

0

0