SAŠA ĐORĐEVIĆ: I dalje žalim za Bobijem, Bjelica je krenuo dobro u NBA, pa je posle stao
Kao igrač, krajem devedesetih je na ovim prostorima, a i šire, bio popularniji i od Deda Mraza… Kao selektor, doneo nam je leta 2014. najlepši poklon – svetsko srebro…
Prošlog septembra, jedna lopta ga je odvojila od finala Evropskog prvenstva, medalje i direktnog plasmana na Olimpijske igre u Riju. Ne sumnjamo da će 2016. biti još uspešnija za Aleksandra Đorđevića i naš nacionalni tim, pa vam za Novu godinu poklanjamo intervju sa selektorom „orlova“…
Krećemo rezimeom minule godine…
– Rezime godine je, generalno, jako dobar. Sa reprezentacijom smo imali vrlo upečatljivo leto, značajno, sa dobrim igrama… Dobili smo velika priznanja svih evropskih košarkaških sila da smo igrali odličnu košarku. Čak su nas i svrstali u favorite za osvajanje EP, što je bio jedan od mojih ličnih ciljeva – da svi shvatimo da je velika razlika između samog igranja košarke i igranja košarke da bi se osvajale medalje, a da ujedno ne bežimo unapred od velikih ciljeva i da se ne plašimo da ih jasno označimo kao takve – rekao je Đorđević u intervjuu za sajt Košarkaškog saveza Srbije.
Uvek hrabro najavljujete napad na medalje, taj pobednički karakter koji ste imali kao igrač očigledno uspevate da prenesete na igrače.
– Naravno! Za mene postoji znak jednakosti između muške seniorske reprezentacije Srbije i obaveze da se uvek ide na osvajanje medalja. Što se mene lično tiče, ta medalja mora da bude najsjajnija! S obzirom na to da me sada kao trenera svi malo bolje poznaju, kako igrači tako i svi moji saradnici i vi koji nas pratite, znate da sam i te kako ozbiljan kada tako nešto postavim kao cilj i da ne bežim od odgovornosti i potrebnog rada da do tog cilja i dođem. Ukoliko sam uspeo da taj deo mog mentaliteta prenesem na okruženje, onda je jedan veliki deo mog posla obavljen.
Da li 2015. možemo da okarakterišemo kao uspešnu?
– Četvrti smo u Evropi, na „jednu loptu“ smo odigrali polufinale sa Litvanijom, koje bi nas, da smo pobedili, odvelo direktno na Olimpijske igre u Rio. Smatram da je sve to dobar rezultat, mada lično nisam zadovoljan. Mislim da je breme favorita, koje nam je nametnuto od rivala, bilo preveliko. Podlegli smo pritisku rezultata, pogotovo kako se takmičenje bližilo kraju (faza u Lilu), gde su pojedini igrači osetili veliki pritisak, pre svega naše košarkaške javnosti, pa su zbog toga odigrali na nešto slabijem nivou od grupne faze u Berlinu gde smo dominirali jednom jakom, modernom i atraktivnom košarkom.
Meč protiv Litvanije je, praktično, odredio celu godinu…
– Tako je! Jedna utakmica i jedna lopta su odlučile naš rezultat. To je često tako i, nažalost, malo šta možemo sada da uradimo, osim da se još bolje spremimo za sledeće izazove. Čvrsto verujem da je baš ta utakmica pokazala igračima na koji način se igra za medalje na svakom takmičenju, jer je to preko potrebno za kontinuitet rezultata, što je zacrtano kao naš osnovni cilj – konstantno igranje završnih mečeva bilo kojih reprezentativnih takmičenja, samim tim i borba za medalje.
U julu nas očekuju kvalifikacije za Olimpijske igre. Koliko bi nam značilo da budemo domaćini kvalifikacionog turnira, o čemu FIBA odlučuje 19. januara?
– Izuzetno bi nam značilo, kao što nam je značila podrška naših navijača u Berlinu, u grupi na EP. Ta podrška je bukvalno bila vetar u leđa našim momcima. Oni su to mnogo puta isticali i bili poneseni entuzijazmom ljudi sa tribina. Kao jedan od ključnih uslova za uspeh jedne reprezentacije oduvek podvlačim odnos sa navijačima, osećaj bliskosti, zajedništva i direktan kontakt, uz veliko uzajamno poštovanje.
Koje su aktivnosti stručnog štaba naše seniorske reprezentacije tokom sezone?
– Uz skoro svakodnevne telefonske razgovore, tu je pravljenje programa priprema, saradnja sa strukom kroz razna savetovanja i sastanke… Svi zajedno pratimo veliki broj igrača, kandidata za selekcije, kako seniorsku tako i sve ostale. Razgovori sa igračima, saradnja sa operativcima KSS, osmišljavanje novih programa i akcija… Praćenje forme i ponašanja reprezentativaca, kako u zemlji, tako i u svim ostalim svetskim ligama…
Da li je već napravljen plan priprema?
– Da, napravljen okvirni plan priprema i pripremnih utakmica. U zavisnosti od trajanja plej-ofova, razmišlja se o najboljim datumima za prva okupljanja koja mogu biti i nekompletna, u zavisnosti od završnica klupskih takmičenja.
Koji mladi igrači bi narednog leta mogli da se nađu u konkurenciji za seniorsku reprezentaciju?
– Jokić, Gudurić, Rebić, Jaramaz, Zagorac, Simanić, Tejić, Davidovac… I još nekolicina momaka koji igraju po raznim evropskim klubovima ili su na školovanju u Americi, uglavnom igrači čiji razvoj pratimo već dve godine.
Kako ocenjujete partije naših igrača u NBA ligi? Da počnemo od Nemanje Bjelice…
– Prema očekivanjima, Bjelica je bio jako dobar na početku, sada u malom padu, verovatno zbog napornog leta, povrede koju je imao i zbog koje je ispao iz dobrog kontinuiteta. Ne sumnjam da će njemu ova sezona biti od velikog značaja za dalju uspešnu NBA karijeru, jer je već svima dokazao da i te kako ima NBA kvalitet. Igra u mladoj ekipi, ali sa možda najboljim „učiteljem“ koga je mogao da poželi kao saigrača – Kevinom Garnetom.
Nikola Jokić?
– Jokić ima zapaženu minutžu i zapaženu rolu u Denveru. Sve je sigurniji i konstantniji u svojim igrama, što izuzetno raduje. Nameće se kao igrač od važnosti za svoj tim, a tako bi trebalo da se razvija i kad je reprezentacija u pitanju. Mislim da će on biti jako kvalitetan igrač, kome je važno da uz NBA polako dodaje i reprezentativno iskustvo. U razgovorima sa ljudima iz organizacije Denvera mi je još letos bilo jasno da su imali plan za njega i raduje njegov napredak. Kao igrač ima veliki koeficijent inteligencije, potrebno je da razvije atletsku stranu i to je i bio glavni razlog što su iz Nagitsa odlučili da ga već ove godine potpišu. Njihova namera bila je da što pre popravi fizičke kvalitete, brzinu, eksplozivnost i skočnost.
Boban Marjanović?
– Marjanović nema veliku minutažu, tako da ne mogu potpuno da ocenim njegov razvoj u NBA, ali na par utakmica kad je dobio šansu imao je zapažene partije, na nivou igara iz prethodne sezone u Crvenoj zvezdi. Još postoji žal što je morao da propusti poslednje EP, jer smatram da je mogao da bude jedan od ključnih igrača reprezentacije Srbije. Izabrao je jednu od najboljih NBA sredina i iskreno se nadam da će mu samo treninzi sa takvim asovima, pre svih Timom Dankanom, kod takvog trenera kao što je Greg Popović, doneti potreban napredak u igračkom smislu.
Da stavimo tačku klupskim utiscima, da li ste zadovoljni na klupi slavnog Panatinaikosa?
– Zadovoljan! Utisci su odlični, mnogo radimo i svakodnevno ulažemo veliki trud da zajedno napravimo dobar rezultat za PAO ove sezone. Titule su cilj, mada mislim da se to podrazumeva u mom odgovoru… – poručuje selektor Srbije Aleksandar Đorđević.
Sale je bio dobar igrac , ali je los selektor . Uzeo je srebro samo zato sto to niko nije ocekivao , a na Evropskom je on krivac za poraz od Litvanije .
Citam komentar neupucenog mentola, on kaze da bi Bobi igrao u repki da je bio kod Dula. Pa bio je Bobi kod Dula dok je igrao u CSKA, ali ljudi koji su od juce poceli da prate kosarku nisu bas upucenu u sva dogadjanja poslednjij 10 godina…
Ma ***** jedno Dulovo. Sve si ucinio da Bobi ne dobije nikakvu sansu da zaigra za repku. Bobiju je bilo mesto u reprezentaciji jos pre 4-5 godina. Da je bio kog Dula e onda bi bila druga prica. SRAMOTA
Idi potrazi stručnu pomoć bolesniku
Sale crno-bela Legenda !! Kad tad, zajedno sa Sasom Pavlovicem u Svetom Klubu-KK Partizan-Mit ili cudo-jedini ponos i najveci brend Srbije !!!