FOTO: STARSPORT
ČOVIĆ: Zvezda nije sprovela fuziju i nikada nije umrla. Bivša rukovodstva i Partizan radili o glavi FMP-u!
Crvena zvezda je prošle sezone osvojila triplu krunu, ove je na putu da brani istu, a grupa u TOP 16 EL je lakša nego prethodna.
Rezultati se vide, a alfa i omega kluba Nebojša Čović se vratio na početak priče, pa i na dešavanja pre početka…
Kako sada gledate na period pre četiri godine?
– Veliko mi je zadovoljstvo što sam učestvovao u tome. Naravno, ja to nisam uradio sam. Zaslužni su i ljudi iz Uprave, malo su nam se uprave menjale, i svakom ko je bio u Upravi za ove četiri godine sam vrlo zahvalan za doprinos. Svi zajedno, kao jedan veliki tim smo došli do ovakvih rezultata. Ali, moram da vam kažem, to je bio jedan mukotrpan rad. Sada moram da se vratim na sam početak. Ideja o sporazumu Crvene zvezde i FMP se rodila 2001. godine. Ta ideja nije bila moja. To je bila ideja Dragana Kapičića i Dragiše Vučinića. Međutim, tada je meni „zabranjeno“, da sa Kapičićem i Vučinićem krenemo u sprovođenje ideje.
Zašto?
– Mnogi me znaju, znaju da ne spadam u grupu neuspešnih i nikada ne ulazim u poslove u kojima ne mogu da napravim rezultat. Stalno je postojao politički strah – ‘doći će Čović, pa će dobiti podršku navijača, pa će onda navijači postati Čovićeva politička vojska…’ Ta glupost, moram tako da se izrazim, jednostavno, to me prati do današnjeg dana.
Pokojni premijer, Zoran Đinđić, poverio je KK Crvena zvezda Žiki Anđelkoviću, Igoru Žeželju i Goranu Vesiću.
– Te 2003. godine je Žika Anđelković došao sa idejom da mi napravimo saradnju između Crvene zvezde i FMP. Bili smo jako blizu, zaista. Moram da napomenem, Žika Anđelković je bio izuzetno pozitivan i bez obzira šta, ko pričao, on je pravi Zvezdaš! Ideja je propala, ponovo, zbog političkog straha, a 2007. i 2008. godine sam već bio izašao iz politike, bili su vođen pregovori i sa Vučićevićem, pa je bila komisija u kojoj je bio Boža Maljković i vođeni su razgovori cele nedelje. Oni su mi ponudili saradnju, ali da oroče moj ulazak u Zvezdu na godinu dana. Ja sam otišao u međuvremenu u SAD, i tamo sam čuo da je sve to propalo. Naravno, nije mi padalo na pamet da ulazim u Zvezdu na godinu dana – rekao je Čović.
Rekao je i da su neka bivša rukovodstva Zvezde radila protiv KK FMP, zajedno sa rukovodstvima KK Partizan.
– Uspeli su pokvarenim igrama, u kojima su učestvovali Lorbek i Lisac, da istisnu FMP iz Jadranske lige. Nismo mi ispali iz Jadranske lige, nego se u domaćoj ligi nismo plasirali za Jadransku ligu, a tada to nije bilo tako teško. Pojedini tadašnji Partizanovi kadrovi su bili pravi ‘magovi’ u odnosima sa sudijama. Da im ne pominjemo imena. Sve se to zna, retko ko ima hrabrosti da priča o tome, a ja nemam strah od takvih priča i volim da se zna istina. FMP se nakon sezone 2010/11 plasirao u Jadransku ligu, a Crvena zvezda je ispala iz Jadranske lige, nažalost.
Zvezda je sistematski rušena?
– Ostavljen je Mirko Pavlović, sam faktički, da se brine o Zvezdi. Boris Tadić i tadašnja politička kamarila, koja je bila vezana za Partizan, je sistematski rušila Crvenu zvezdu. Sistematski, to je bilo smišljeno. Zvezda je ostala bez para, bez sponzora, zabranjivani su sponzori. To se dešavalo i Fudbalskom klubu, od strane crno-belih političkih kadrova. Fudbalski klub je ruiniran, a košarkaški srušen. Smogli smo snage, i tu je Dragan Đilas imao dovoljno mudrosti. Rekao sam mu tada – ‘Ako se i ti plašiš da će Čović uraditi ne znam šta, politički angažovati, onda si kukavica’. On se nije uplašio, na sreću. Mi smo sproveli sporazum. Nikakvu fuziju! To neznalice pričaju da je fuzija. Sproveli smo sporazum, sve smo uradili u skladu sa zakonom, a nasledili smo gotovo ništa. Ne mogu da kažem ništa, jer Zvezda nikada nije ništa. Njen brend, ime, znak, tradicija na ovim prostorima, a i širom Evrope i sveta, nikada neće biti ugašena.
Problema je bilo puno na početku sporazuma FMP i Crvene zvezde.
– Bilo je pokušaja rušenja celog koncepta. Najgori napadi došli su od pojedinih grupa bivših zvezdaša. Valjda je bila navika u Zvezdi da se tako radi? Sve smo to prošli, i na najbolji mogući način potvrdili da smo bili u pravu. A kada se bavite sportom, najbolji mogući način su rezultati. Sad smo tu gde smo. Ne mislim da su mnogi zadovoljni zbog toga, ali šta da im radim. Ne mogu da im pomognem.
KK Crvena zvezda nikada nije umrla.
– Nikada nije izbrisana iz baze podataka Košarkaškog saveza Srbije, FIBE, itd. Ovde se radilo o sporazumu, koji je bio neka vrsta franšize. Vi joj dajete ime, a ja sprovodim sve onako kako je u sporazumu napisano. Svi trofeji su Zvezdini, svi rezultati su Zvezdini. A kada završimo sa UPPR-om imamo samo jednu Zvezdu, našu KK Crvena zvezda Beograd, Mali Kalemegdan broj 2. Znam da je mnogima muka, ali šta da im radim. Obećavam im da ćemo biti još bolji – zaključio je Čović za ‘Moja Crvena zvezda’.
2
3
Podelite:
Loading ...
najveci MANIPULATOR, PREVARANT , … kad tad ce ISTINA svetlost dana ugledati … sportska istorija o covicu , FMP-u , sdcz i kkcz je napisana … NE ova koju vi novinari i mediji sa covicem po svaku cenu Srbiji zelite da nametnete …
Stojim iza svega sto si izneo.U ovom trenutku tesko je ali casno i lepo voleti Partizan. Zelim ti zdravlje i svu srecu u Novoj godini.
..Jeste, jeste, sprovela je fransizu i Umrla je, mrtva je na moje Veliko Zadovoljstvo, a i ti ces odgovarati pred licem pravde i Istorije Srpskog naroda… .!. XXAAXXAA .!. Coki, TI drzis kljuceve od Crvenog Sramnog Pakla, samo jos Katanac da Ti stigne i kraj Turske sage, naturalizovane u nasoj Srbiji !!!…
neka objasni nama sa kosova i metohije kako je vratio dug zvezdi i gde su pare namenjene nama toliko dosta nam je tog finansijskog maga ali istina uvek ugleda svetlost dana
Glupi frustrirani grobari u svakom komentaru pokazuju zavist i zasto su navijaci malog partizana…Uvek ispod nas….U svakom smislu tih reci…..Misevi mislite o tome…..Ah da vi navijate za partizan, pa samim tim nemate cime i da mislite…ahahaha
Zar smes da govoris ,,Ćoro“ Za ovu isituciju koja se zove Partizan.Da je normalna drzava i da se politika ne mesa u sport vase ,,Sporcko drustvo“odavno propalo…
Tako je uvazeni predsednice! Samo napred, zna se ko je urusavao Zvezdu i to nismo zaboravili,,, evo im se sve vraca,,,na pomolu im je opet 2 liga, i svako ih mlati kada pozeli,,, haa haaa haaa
a šta je taj tadic napravio za partizan što nije dao privatizaciju SD Partizana.ili dačić koji ne rekao ni čuti kako bi onda bagra lapala i ojađivala klub.a vas su ugasili vasi nije tadic a pitajte vi svoju legendu čokija koliko je ojadio srbe po krajini i kosmetu.zašto uvek okrene priču kad ga pitaju novinari za kosmet.doće i njemu kad ztad mečka na vrata vratiće on do zadnjeg dinara opljačkano
Klub za sve režime (uz pomoć laži i varikine) Franko je imao Real. Musolini Bolonju, Staljin, Berija i KGB su imali Dinamo iz Moskve. Čaušesku je imao fudbalski klub Steaua. Ali samo jedan fudbalski klub na svetu ima svoju državu. I tako je bilo oduvek. Od svog nesrećnog začeća Komšinica koristi državu i državotvornost kao fasadu iza koje su samo golo nasilje i najgore pokvarenosti. Po zvezdaškom poimanju stvari država je instrument za kolektivno ispiranje mozgova i jedan veliki, nepresušni bankomat. Bankomat koji svi punimo, a iz koga prihoduje samo zvezda crvena. Jedna jedina, nepobediva. U toj tradicionalnoj bahatosti i ogavnosti maderašima se ipak mora priznati jedna stvar. Savršeno, po potrebi, prekrajaju istoriju i posle svakog društvenog loma i političkog prevrata se dočekaju pravo na noge. Cinici bi zaključili da nije teško konstantno menjati ploču (i priču) kada u rukama imaš tešku medijsku artiljeriju, zbog čijeg rada te slepo prati izmanipulisano stado sa kompleksom više vrednosti. Samozaljubljena i samozadovoljna rulja koja suštinski ne razume, i čak prezire sport. Po maderaškom kolektivističkom narativu, oni su opozicija komunističkom sistemu (nastala u martu 1945. godine, kada je komunizam tek počeo da se uspostavlja kao vladajuća ideologija), reakcija (na nešto što se, u tom trenutku, još nije desilo), elitistički klub iz beogradskog kluba dvojke (koji je istovremeno najpopularniji u najširim narodnim masama i u svim krajevima sveta gde žive Srbi), jedan od duhovnih stubova države (najveći, najtrofejniji, naj, naj…), pravoslavlje i boemija, Ceca i Direktori, Bajaga i Keba, revnosno brojanje krvnih zrnaca i „najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala“… Previše logičkih grešaka i rupa u mišljenju na premalom prostoru, ali sve može. I tako jeste bilo oduvek. Od „progresivnih omladinaca i intelektualaca“ Slobodana Penezića – Krcuna, Nikole Bugarčića (pravio Goli otok, pa naredio svojoj miliciji da puca na studente 1968.), Aleksandra Rankovića i Draže Markovića, koji su vremenom postali zvezdini četnici, preko SKOJevaca Savića i Petrovića koji su od „gorkih suza na travnjaku“ (kad umro je Najveći drug) evoluirali u pravoslavne zilote, do ovih svežijih i namazanijih moćnika koji su se pokazali kao zgodni jarboli za sve zastave. U klubu za sve sisteme. Mračnih 90tih godina, koje su pokrenuli kao Arkanovi Tigrovi i etno-gibaničari, a završili kao B92 laureati demokratije, oslobodioci Skupštine, barjaktari „Otpora“, u Komšiluku su u najužem rukovodstvu negovali čak i jednog člana Porodice (Marija Milošević predsednica rukometnog kluba), proverenog člana Vlade (Vladimir Cvetković – dugogodišnji ministar sporta) predsednika Narodne skupštine (Dragan Tomić) i u skladu sa tradicijom, u Upravnom odboru dužili sve ministre policije od Radmila Bogdanovića do Vlajka Stoiljkovića. Institucionalni zaborav je grozna stvar, ali neki ljudi ipak misle i pamte i Branislava „Baneta“ Ivkovića kao predsednika sportskog društva, i što je najvažnije JUL-ovca Voju Stojakovića, glavnog Mirinog poreznika, Kerbera ključara državnog bankomata u ranim danima ekstravagantnog košarkaškog projekta „Evropska zvezda“. Ovenčani tantijemama i državnim PR-om, ušli su u 2000. puni nade da će da se vrate „stari dani“ (u kojima su tlačeni?!?), i da će Partizan, kao manjinsko, strano telo, konačno da proteraju u Kinu. Biografije se provlače kroz varikinu, zaboravljaju se obećanja, članske karte i zakletve, brišu novinski stupci, maderaška policija misli radi u tri smene, rađaju se novi asovi u klubu za sve sisteme. Nove, „demokratske“ vlasti su se strateški rasporedile po celoj vertikali najtrofejnijeg kluba sa najvećom armijom navijača. Nabrajanje kadrova i kadrovčića u raznim zvezdaškim forumima bi razvodnilo priču. Bitno je da je model delovanja iz prethodnih režima preuzet i da funkcioniše. Članovi Vlade na mestu predsednika Sportskog društva (Aleksandar Vlahović), predsednici Narodne skupštine u UO (Oliver Dulić), razni istaknuti ministri i državni sekretari, uz dominantno prisustvo policije. Kada je o finansijama reč, a sve je u parama, naravno, „Evropsku zvezdu“ su na državnoj sisi preuzeli, tj na javna preduzeća prespojili Živorad „Žika Pauk“ Anđelković i Goran „Kreten“ Vesić. Ovaj drugi je posebno uporna i otporna politička bubašvaba koja iza scene smrducka do dana današnjeg. nnnnDanas se slika kluba koji ima državu vidi čistije nego ikada. Ključni razlog je taj što su na pozicije apsolutne moći u državi došli apsolutni cigani. Ekstremni u navijačkom stavu, ali i u želji da maderaško ludilo sprovedu do kraja. Izjednačili su dolazak boljeg života i prosperitet građana sa svojim fantazijama i kompleksima. U javni govor uveli jedan novi vid fašizma i legalizovali navijački aparthejd. Neuglađeni, prosti, intelektualno i moralno problematični ljudi, koji arče državne resurse kako bi lečili svoje višegodišnje i višeslojne navijačkei lične frustracije. U svojoj brutalnoj moći i bezobalnoj bahatosti, ništa više i ne kriju. I opet su tu članovi porodice, istaknuti ministri, direktori kancelarija, predsednici opština i radnih tela, državni i paradržavni cenzori, ansambl „Sedmorica malih“ i naravno policija (finansijska, javna i tajna). Tu su i dirigovani natpisi u sredstvima javnog informisanja, stari saveznici u crnom tj. žutom, otvoreni autobus (uredno plaćen novcem poreskih obveznika) i naravno torta. U svakoj situaciji valja birati društvo, a u ovakvoj situaciji elementarna pristojnost nalaže da se bude Antinarodni Element.
Klub za sve režime (uz pomoć laži i varikine) Franko je imao Real. Musolini Bolonju, Staljin, Berija i KGB su imali Dinamo iz Moskve. Čaušesku je imao fudbalski klub Steaua. Ali samo jedan fudbalski klub na svetu ima svoju državu. I tako je bilo oduvek. Od svog nesrećnog začeća Komšinica koristi državu i državotvornost kao fasadu iza koje su samo golo nasilje i najgore pokvarenosti. Po zvezdaškom poimanju stvari država je instrument za kolektivno ispiranje mozgova i jedan veliki, nepresušni bankomat. Bankomat koji svi punimo, a iz koga prihoduje samo zvezda crvena. Jedna jedina, nepobediva. U toj tradicionalnoj bahatosti i ogavnosti maderašima se ipak mora priznati jedna stvar. Savršeno, po potrebi, prekrajaju istoriju i posle svakog društvenog loma i političkog prevrata se dočekaju pravo na noge. Cinici bi zaključili da nije teško konstantno menjati ploču (i priču) kada u rukama imaš tešku medijsku artiljeriju, zbog čijeg rada te slepo prati izmanipulisano stado sa kompleksom više vrednosti. Samozaljubljena i samozadovoljna rulja koja suštinski ne razume, i čak prezire sport. Po maderaškom kolektivističkom narativu, oni su opozicija komunističkom sistemu (nastala u martu 1945. godine, kada je komunizam tek počeo da se uspostavlja kao vladajuća ideologija), reakcija (na nešto što se, u tom trenutku, još nije desilo), elitistički klub iz beogradskog kluba dvojke (koji je istovremeno najpopularniji u najširim narodnim masama i u svim krajevima sveta gde žive Srbi), jedan od duhovnih stubova države (najveći, najtrofejniji, naj, naj…), pravoslavlje i boemija, Ceca i Direktori, Bajaga i Keba, revnosno brojanje krvnih zrnaca i „najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala“… Previše logičkih grešaka i rupa u mišljenju na premalom prostoru, ali sve može. I tako jeste bilo oduvek. Od „progresivnih omladinaca i intelektualaca“ Slobodana Penezića – Krcuna, Nikole Bugarčića (pravio Goli otok, pa naredio svojoj miliciji da puca na studente 1968.), Aleksandra Rankovića i Draže Markovića, koji su vremenom postali zvezdini četnici, preko SKOJevaca Savića i Petrovića koji su od „gorkih suza na travnjaku“ (kad umro je Najveći drug) evoluirali u pravoslavne zilote, do ovih svežijih i namazanijih moćnika koji su se pokazali kao zgodni jarboli za sve zastave. U klubu za sve sisteme. Mračnih 90tih godina, koje su pokrenuli kao Arkanovi Tigrovi i etno-gibaničari, a završili kao B92 laureati demokratije, oslobodioci Skupštine, barjaktari „Otpora“, u Komšiluku su u najužem rukovodstvu negovali čak i jednog člana Porodice (Marija Milošević predsednica rukometnog kluba), proverenog člana Vlade (Vladimir Cvetković – dugogodišnji ministar sporta) predsednika Narodne skupštine (Dragan Tomić) i u skladu sa tradicijom, u Upravnom odboru dužili sve ministre policije od Radmila Bogdanovića do Vlajka Stoiljkovića. Institucionalni zaborav je grozna stvar, ali neki ljudi ipak misle i pamte i Branislava „Baneta“ Ivkovića kao predsednika sportskog društva, i što je najvažnije JUL-ovca Voju Stojakovića, glavnog Mirinog poreznika, Kerbera ključara državnog bankomata u ranim danima ekstravagantnog košarkaškog projekta „Evropska zvezda“. Ovenčani tantijemama i državnim PR-om, ušli su u 2000. puni nade da će da se vrate „stari dani“ (u kojima su tlačeni?!?), i da će Partizan, kao manjinsko, strano telo, konačno da proteraju u Kinu. Biografije se provlače kroz varikinu, zaboravljaju se obećanja, članske karte i zakletve, brišu novinski stupci, maderaška policija misli radi u tri smene, rađaju se novi asovi u klubu za sve sisteme. Nove, „demokratske“ vlasti su se strateški rasporedile po celoj vertikali najtrofejnijeg kluba sa najvećom armijom navijača. Nabrajanje kadrova i kadrovčića u raznim zvezdaškim forumima bi razvodnilo priču. Bitno je da je model delovanja iz prethodnih režima preuzet i da funkcioniše. Članovi Vlade na mestu predsednika Sportskog društva (Aleksandar Vlahović), predsednici Narodne skupštine u UO (Oliver Dulić), razni istaknuti ministri i državni sekretari, uz dominantno prisustvo policije. Kada je o finansijama reč, a sve je u parama, naravno, „Evropsku zvezdu“ su na državnoj sisi preuzeli, tj na javna preduzeća prespojili Živorad „Žika Pauk“ Anđelković i Goran „Kreten“ Vesić. Ovaj drugi je posebno uporna i otporna politička bubašvaba koja iza scene smrducka do dana današnjeg. nnnnDanas se slika kluba koji ima državu vidi čistije nego ikada. Ključni razlog je taj što su na pozicije apsolutne moći u državi došli apsolutni cigani. Ekstremni u navijačkom stavu, ali i u želji da maderaško ludilo sprovedu do kraja. Izjednačili su dolazak boljeg života i prosperitet građana sa svojim fantazijama i kompleksima. U javni govor uveli jedan novi vid fašizma i legalizovali navijački aparthejd. Neuglađeni, prosti, intelektualno i moralno problematični ljudi, koji arče državne resurse kako bi lečili svoje višegodišnje i višeslojne navijačkei lične frustracije. U svojoj brutalnoj moći i bezobalnoj bahatosti, ništa više i ne kriju. I opet su tu članovi porodice, istaknuti ministri, direktori kancelarija, predsednici opština i radnih tela, državni i paradržavni cenzori, ansambl „Sedmorica malih“ i naravno policija (finansijska, javna i tajna). Tu su i dirigovani natpisi u sredstvima javnog informisanja, stari saveznici u crnom tj. žutom, otvoreni autobus (uredno plaćen novcem poreskih obveznika) i naravno torta. U svakoj situaciji valja birati društvo, a u ovakvoj situaciji elementarna pristojnost nalaže da se bude Antinarodni Element.