SUZAMA SE VATRE NE GASE: Misterija partizanskog, ali i srpskog junaštva (FOTO)

Partizanov bolan krah dokaz je nemoći srpskog fudbala, kako klupskog tako i reprezentativnog, a veći problem od poraza jesu potencijalne iste ili slične slike u budućnosti.

Poraz od Augzburga proglasio je definitivan propast sezone Partizana, koji osim nedosanjanog evropskog proleća, po svoj prilici više neće biti ni srpski šampion. Tron će najverovatnije prepustiti Crvenoj zvezdi, čiji su se navijači mahom poradovali neuspehu večitog rivala, ali ih to itekako može uljuljkati u svom toliko najavljivanom pohodu na Ligu šampiona.

Jer, Partizan je sinoć pokazao pravo lice srpskog fudbala, oličeno u našem mentalitetu koji predugo iskazujemo. Pokažemo kvalitet, pa se zavučemo u mišju rupu, čekajući da oluja prođe. Isprsimo se, pa pobegnemo. Poput boksera zadamo seriju strašnih udaraca, pa posle grogiranom protivniku lupamo čvrge, umesto aperkata, samo kako bi ga probudili da nas jednim krošeom posalje na patos.

Budimo iskreni, koliko je samo puta Partizan preživeo oluju? Grčevita defanziva prošla je protiv Njukasla i Anderlehta, veštačkim disanjem opstajali su crno-beli i protiv Sportinga kada je umalo takođe ponovo gubio dobijeno, grcalo se i protiv Groningena, Maribora… Sinoc su, nažalost, konačno doživeli brodolom, i to veoma bolan.

Suzama se vatre ne gase, kaže legendarna grupa „Parni valjak“. Ni ovom crno-belom „parnom valjku“ ništa neće pomoći suze Žileta ili vapaji Bandalovskog. Vatra u kojoj se nalazi srpski fudbal mnogo je veća od sinoćnog kraha. Mnogi prethodnici iskopali su daleko veću rupu iz koje se, sada već, ne vidi svetlost.

Istina je da Partizan nije imao ni sreće, ali možda je zaslužio da je nema. Čuvena Linekerova rečenica sinoć je dobila novu potvrdu, ali bi se ekvivalentno tome moglo izreći i da je fudbal igra u kojoj Srbi uvek pobede sami sebe. Nije li nam to pokazala Holandija na Svetskom prvenstvu 1998. godine, zatim grupna faza na SP u Južnoj Africi, Zvezdini Strazbur i Bordo, Partizanova Artmedija, Makabi Petah Tikva, Šamrok…

Ostaje misterija šta se to desi sa srpskim igračima kada treba da sačuvaju rezultat. Pitajte Lotara Mateusa da li je onomad 2003. godine čuvao rezultat protiv Real Madrida u Humskoj? Naravno da nije, jer gle čuda, u pitanju je Nemac.

Navijanje na sinoćnjoj utakmici ne treba posebno hvaliti, Grobari su bili za čistu desetku. Najglasnije se Humskom, autokomandom, pa i celim Beogradom orilo „U boj krenite junaci svi…“, ali su baš u tih poslednjih 10 minuta, kada je ostvarenje sna bilo tako blizu, „junaci“ otišli niz vetar, kao i ti stihovi navijača Partizana.

Pokušali su da naprave rimejk ‘Povratka otpisanih’, ali će umesto toga samo ostati ‘zapisani’. Evropski Partizan nije smeo da prođe bez rekordera u evropskim utakmicama, Saša Ilić je morao da se nađe na terenu. Nisu bitni promašaji u napadu ili greške u odbrani, bitan je stil igre Partizana i imidž koji ga je krasio kroz celu istoriju, a koji je sinoć ostao itekako umrljan.

Za mentalitet će biti teško, ali se slika bojažljivog i nejunačkog Partizana od sinoć mora promeniti.

Pod oznakom HITNO!

0

0