NEŠTO IZGUBIŠ, NEŠTO DOBIJEŠ: Ko to grize parket na treninzima Crvene zvezde? (ANKETA)

Razni epiteti delili su se uz sinoćnji poraz Crvene zvezde u duelu 2. kola Evrolige u kojem je srpski šampion poražen od aktuelnog prvaka Evrope sa 98:71.

Debakl, potop, poniženje, bruka, samo su neki od njih. Istina je, Zvezda nije bila ravnopravan rival ekipi Pabla Lasa i tačno je da je uspela da izbegne ubedljiviji poraz nešto boljom igrom u poslednjih 15 minuta igre. Takođe, doživljen je najubedljiviji poraz u poslednje tri evroligaške sezone, ali on je tek nešto izraženiji od onog koji je daleko uigranija ekipa sa Marjanovićem, Vilijamsom, Dženkinsom i Kalinićem doživela u prestonici Španije početkom ove godine (85:61).

Pojavile su se i razne teorije poput onih da je Real „povukao ručnu“ kada je stekao ogromnu prednost i da je pružena prilika mlađim košarkašima (Dončić, Radončić, Ernangomez). Međutim, i na drugoj strani su bili gotovo podjednako mladi igrači poput Rebića, Gudurića i Simanića koji je do sinoć bio najveća nepoznanica široj javnosti.

U najavi nove sezone na konferenciji za medije upriličene na Malom Kalemegdanu predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović između ostalog osvrnuo se i na to šta bi trebalo da rade mladi igrači kako bi dobili šansu.

– Mladi igrači moraju da grizu parket, da se dodatno nametnu, rekao je tada Čović, aludirajući na to da će svako od njih dobiti onoliko koliko zasluži radom na treninzima.

Od samog starta sezone bilo je jasno da je doneta odluka da se Nikoli Rebiću pruži nešto veća minutaža nego što je to bio slučaj u prethodne dve sezone, ali malo ko je očekivao da će Marko Gudurić i pogotovo Boriša Simanić biti ti koji će spašavati čast Crvene zvezde u Madridu.

Splet okolnosti odnosno povrede čak tri igrača, od čega dvojice na poziciji krilnog centra (Tejić i Mitrović) dovele su do toga da je trener Radonjić bio primoran da pruži šansu 17-godišnjem Simaniću, koji je do tog momenta ove sezone odigrao 17 minuta u pobedi protiv Tajfuna i šest minuta u porazu od Cedevite, a sinoć punih 28.

(Izvor: Youtube/EUROLEAGUE BASKETBALL)

Ukazanu priliku momak iz Republike Srpske je maksimalno iskoristio. Nije se uplašio, naprotiv. Naterao je protivničke igrače da se plaše njegovih blokada, zakucavanja i šuteva za tri poena. Takođe, na razmišljanje je naterao i čelnike kluba i stručni štab.

Do jučerašnje utakmice glasno se šaputalo da su neophodna dodatna pojačanja, ali ako pored Kvinsija Milera među crveno-bele stigne još neki igrač (kao što se nagoveštava) i ukoliko se nastavi saradnja sa Markom Simonovićem uz povratak Marka Tejića i Nemanje Dangubića za ostale će ostati mnogo manje prostora tj. moraće da se zadovolje mrvicama.

 Loading ...

Mnogo je rano da se krene sa kalkulacijama da li tim Dejana Radonjića može da ponovi prošlogodišnji rezultat odnosno da li može da se plasira u Top 16 fazu Evrolige i da li bi to uopšte trebalo da bude imperativ u grupi u kakvu je upala Crvena zvezda (Real, Fenerbahče, Himki, Bajern, Strazbur).

Međutim, ukoliko to nije pod moranjem onda bi za Rebića, Gudurića i Simanića moralo da bude prostora jer se iskustvo ne stiče na treninzima već upravo na utakmicama poput one koja je odigrana prethodne večeri.

Za razliku od navedenih momaka stranci koji su ovog leta stigli u klub za sada su razočaranje, u manjoj ili većoj meri. Mekel, Tomspon, Skorcanitis i Nastić (Srbin sa kanadskim pasošem) u utakmici protiv Reala imali su negativan indeksni učinak, sve zajedno -13 i dok su oni bili u igri razlika u korist Madriđana je progresivno rasla.

I ne radi se tu samo o meču protiv aktuelnog prvaka Evrope pa ne čude glasine koje se povremeno pojavljuju, da klub traži način da sa nekima od njih (pre svega Skorcanitisom i Tompsonom) raskine saradnju ili da im pronađe drugog poslodavca koji bi pokrio veći deo ugovornih obaveza.

Poraz od Reala nikako ne bi smeo da bude shvaćen tragično, ali iz njega moraju da se izvuku pouke i eventualne smernice za nastavak sezone. Da li je vreme da Stefan Jović postane prvi plejmejker i da dobije prednost u odnosu na Gala Mekela? Može li Marko Gudurić pored Branka Lazića, Nemanje Dangubića, Rajana Tompsona, pa i Marka Simonovića i Kvinsija Milera (koji su po vokaciji ‘trojke’) da dobije dovoljno vremena na terenu. Isto pitanje važi i kada se radi o Simaniću.

Koncepcija sa tri klasična centra u timu za sada se ne pokazuje kao dobra promena u odnosu na prošlogodišnji roster, ali očigledno je da je to bila neminovnost pošto Skorcanitis za sada ne može da odigra više od 10-15 minuta kvalitetne košarke.

 Loading ...

Računi će da se svode na kraju sezone kada se zbrajaju trofeji, a uprava i stručni štab tima imaju komplekasan zadatak. To je da pored osvajanja pehara ispoliraju dijamante koje imaju u ekipi, da ih čuvaju kao malo vode na dlanu i da ne dozvole da krenu putem za koji se odlučio na primer Voja Stojanović.

0

0