CRNO-BELI PRELAZNI ROK: Da li je Partizan jači nego što rezultati to pokazuju? (ANKETA)
Prelazni rok Košarkaškog kluba Partizan ovog leta odlikovali su povratci bivših igrača i crno-bele dece koji su prve košarkaške korake napravili baš u Partizanu.
Odigrano je šest zvaničnih utakmica u sezoni, a košarkaši Partizana ostvarili su učinak od dve pobede i četiri poraza, sa maksimalnim skorom na domaćem terenu i svim izgubljenim susretima u gostima.
Navijačima najtrofejnijeg srpskog kluba svakako nije za pravo što pored mnogobrojnih finansijskih poteškoća i rezultatskog kraha prošle godine, posrtanje se nastavlja i u novoj sezoni. Zemljotresne promene ovog leta obrnule su klub ‘naglavačke’, a da li je to bilo dobro ili loše, pokazaće vreme pred nama.
Novi predsednik Nikola Peković je sa svojim zamenikom Miroslavom Berićem za novog trenera postavio dotadašnjeg pomoćnika Duška Vujoševića, Petra Božića. Nije novom treneru bilo lako. Tim se sklapao putem ‘štapa i kanapa’, ali kako je vreme odmicalo dolazili su igrači na svim pozicijama, pa iako je sezona uveliko počela, tek sada se može reći da ekipa konačno dobija izgled sa kojim će vojevati bitke u regionalnoj ABA JTD ligi.
Pored predsednika i trenera, Partizan je ostao i bez nekoliko dugogodišnjih oslonaca u timu. Trojac će karijere nastaviti u Grčkoj: Aleksandar Pavlović prešao je u Panatinaikos, Nikola Milutinov u Olimpijakos, a Milenko Tepić u PAOK. Kapiten Dragan Milosavljević potpisao je za berlinsku Albu, Milan Mačvan za Armani iz Milana, Boris Dalo se vratio u drugu francusku ligu, a Nemanja Bezbradica je napustio klub.
Kada je preuzeo važnu funkiju trenera, Petar Božić je od starih lica na raspolaganju imao samo Vanju Marinkovića, Petra Aranitovića, Božu Đumića, Janisa Kuzeloglua, Miloša Glišića i Andreju Milutinovića. Podršku ovoj mlađariji pružali su povređeni Edo Murić i Mihajlo Andrić čiji se povratak na teren očekuje tek sredinom novembra.
Čekala su se pojačanja, navijači su bili nestrpljivi, a vremena nije bilo nimalo. Počelo je veoma ‘mlako’ sa dolaskom Miloša Koprivice iz užičke Slobode. Svakako da to nije bilo odgovarajuće rešenje za poziciju ‘četiri’ posle Milana Mačvana.
Prvi među nosiocima igre stigao je Čedomir Vitkovac, prekaljeno krilo, koji bez problema može da pokrije i mesto krilnog centra. Ispostaviće se da je njegov uticaj na ovu mladu ekipu u prvih šest kola bio nemerljiv.
Ipak, kako se sezona bližila početku, panika je bila sve veća. Na samo tri dana pred otvaranje sezone Partizan nije imao prvog organizatora igre, niti dominantnog centra, a roster se svodio na svega osam imena. A onda su bukvalno u ‘minut do 12’ potpise stavila četvorica momaka oko kojih će se sve ‘vrteti’ u novoj sezoni.
Kosta Perović, nekada košarkaš Barselone, Unikahe i Golden Stejt Voriorsa koji su ga 2006. godine izabrali kao 38. pika, ponovo je sleteo u crno-belo jato. Istina, posle duge povrede koja ga držala van terena dovoljno, da mu Partizan bude jedina opcija za povratak u pravu formu kada je nosio i dres reprezentacije.
Istog dana potpise su stavila i dva plejmejkera, deca iz Partizanove škole. Došli su Andrej Magdevski i Aleksandar Cvetković, prošle godine igrač MZT-a i nekadašnji plej Crvene zvezde, koji se već u prvom meču u Pioniru protiv svog prošlogodišnjeg kluba pokazao kao meč-viner i već tada ‘kupio’ simpatije crno-bele publike.
Dan kasnije u crno-belo jato ‘sleteo’ je i Adin Vrabac, košarkaš sa sjajnim fizičkim predispozicijama, a navijači su se odmah prisetili Jana Veselog, na koga reprezentativac Bosne i Hercegovine po konstituciji i stilu igre u tim godina, neodoljivo podseća.
Počela je sezona, a bez povređenog Mihajla Andrića i Vanje Marinkovića kome je uloga kapitena, barem na početku teško pala, Partizan nije imao šutera koji bi razbio protivničku odbranu i povukao ekipu kada joj ne ide kroz unutrašnju igru. To su dobili potpisom povratnika Danila Anđušića, pojačanjem koje je stavilo ‘šlag na crno-beloj torti’, a koja od ove sezone ima novi šmek.
Spominjao se i dolazak brata Eda Murića, Dina, ali je Partizanova prva želja Amerikanac koji pokriva mesto krilnog centra. I upravo ove večeri je on stigao – u pitanju je Kevin Džons koji je u karijeri igrao za Kanton Čardž, Klivlend, San Miguel Bermen i Šole. Ipak, kada je reč o strancima, sve je pod velikim ‘velom tajne’.
Nije bilo teško ovo napisati i izanalizirati prelazni rok Partizana, ali je jako teško dati sud i analizu Partizanovog dometa u ovoj sezoni. Počelo je sa 2-4 u ABA JTD ligi, mada je u tri od četiri poraza na gostovanjima Partizan bio nadomak pobeda. Mladost i neuigranost novog tima platili su cenu.
Aleksandar Cvetković pokazao se kao pouzdano rešenje na poziciji organizatora igre, igrač je koji ume da pogodi sa distance, iz driblinga, pa čak i ‘flouter’ u poslednjim trenucima. Ipak, ono što ‘bode oči’ jeste podatak da je Partizan među najlošijim timovima kada se radi o asistencijama po meču, a upravo za to bi trebao da bude zadužen omaleni plej.
Od Koste Perovića tek treba očekivati učinak, za sada još ne, jer je još uvek u procesu rekuperacije posle teške operacije, još uvek se trudi da ‘oseti parket i koš’. Adin Vrabac morao što pre bi da se prilagodi sistemu igre Petra Božića, nešto poput Čedomira Vitkovca, koji u prvih nekoliko utakmica sam vuče Partizan uz, naravno. pomenutog Cvetkovića.
Evidentno je da Vanja Marinković oseća preveliki teret i odgovornost zbog uloge kapitena, ali bi i to vremenom trebalo da ‘legne’, posebno dolaskom Danila Anđušića, koji bi mogao da ga rastereti pritiska prilikom šuta, i pogotcima sa distance mu skine taj ‘teret moranja’. Oporavkom Eda Murića i Mihajla Andrića, uz nagoveštaj velikih mogućnosti mladog Petra Aranitovića, šuterska linija mogla bi da dostigne puni sjaj.
I pored revolucionarnih promena u rukovodstvu, pa i na klupi, navijači su dali podršku Petru Božiću i njegovim saradnicima Dušanu Kecmanu i Vuletu Avdaloviću. Tim je izrazito mlad, sa jednim od najmanjih proseka godina u ligi, strpljenje je preko potrebno, a trener je i pored toga najavio plasman čak na fajnal-for.
Da li je to rekao samo zbog mira među navijačima ili je to istinski domet ovog tima? Ko to u ovom trenutku može da zna…
pa realno dok se svi oporave(muric, andric, perovic) pa dok se uklope plus jos uvek ne uklopljeni dzouns… trebace vremena, samo da ostane zvezda 2 ili 3 da i ako dodjemo do top 4 ne idemo na njih… naravno smatram da je to kao lakse resenje, medjutim teska je i buducnost i cedevita a bogami i mega i olimpija da ih samo prestignemo,,,, bice od nove godine bolje svakako… ali mislim da je sada kljuc naci pravo resenje za svakog igraca u sta verujem da bozic i moze… realno ne bi ni dule mogao nesto bolje sada da uradi ili mozda bi imao pobedu vise, a realno treba nam nova krv, nov trener novi plejevi, pa i igraci!
Sta JACI, PARTIZAN JE UVEK NAJJACI, jos kada dodje plej i centar, samo nam je nebo granica..!!! Trenutni rezultati su ISTO BITNI kao i IZBORNA KRADJA..!!! PARTIZAN IZNAD SVIH I SVEGA, ZIVEO PARTIZAN i MAJKA SRBIJA !!!