BUBAMAROM U 90: PAKO HEMEZ – Poslednji Mohikanac koji nas podseća na to – zašto je svet zavoleo fudbal
Kada biste pogledali samo na semafor sinoćne utakmice između Barselone i Rajo Valjekana rekli biste – “pa da, Katalonci ih pocepali“. Da ste gledali utakmicu rekli biste “Pako Hemez je najhrabriji trener današnjice“.
“Pčele“ iz predgrađa Madrida možemo slobodno da kažemo imaju simpatije širom Španije i nema tih navijača i ljubitelja fudbala koji im neće odati priznanje za neverovatnu fudbalsku predstavu na sred “Kamp noua“ gde čak ni velikani poput Real Madrida, Čelsija, Mančester sitija ili Pari sen Žermena ne smeju da izađu i zaigraju apsolutno napadački, totalni fudbal.
Podatak koji najbolje potvrđuje igru hrabre čete Paka Hemeza jeste – posed lopte od 57:43 u korist RAJO VALJEKANA. Da je bilo koji drugi tim u pitanju, ovaj statistički podatak bi bio daleko manje bitan. U ovom slučaju, kada su u pitanju Barselona i “Kamp nou“, on je još kako važan. Poslednji put kada je Barselona imala manji posed lopte od 45% dogodio se davne 2003. godine.
Čije zasluge idu na taj račun, ko je taj simpatični ćelavi trener Pako Hemez? On je poslednji Mohikanac današnjeg fudbala gde se sve više gleda samo rezultat na semaforu i broj pehara u klupskom muzeju. Ali, navijači su na fudbalske terene prvo počeli da dolaze zbog IGRE, a TROFEJI i želja za istim javili su se godinama, decenijama kasnije kada je fudbal postao to što danas jeste – opasna industrija, zabava koja okuplja milione ljudi i donosi bilione novčanica.
– Nisam od onih trenerskih mediokriteta koji gledaju samo – REZULTAT. To nije ono što je najbitnije. Rezultat je ono što se vidi na semaforu, a na njemu se ne vide sve one pozitivne stvari koje je moj tim uradio protiv Barselone. Stvarali smo šanse, pritisnuli Barselonu i nismo joj ostavljali mnogo prostora. Istina, primili smo pet golova, ali to se dešava i onim timovima koji ne žele da igraju, a mi nismo takvi. Svestan sam da moj tim nema kvalitet da pobedi Barselonu na semaforu, ali nadigrati Barsu njihovim najjačim oružjem – posedu lopte, dovoljno govori o našoj filozofiji i hrabrosti – rekao je Pako Hemez posle poraza od Barselone.
[stextbox id=“hotsport_text_box“]
LIČNA KARTA:
Ime i prezime: Fransisko Hemez Martin – Pako
Datum i mesto rođenja: 18. april 1970, Las Palmas
Igračka karijera: Kordoba (1989-1991), Mursija (1991/92), Rajo Valjekano (1992/93), Deportivo La Korunja (1993-1998), Saragosa (1998-2004), Rajo Valjekano (2004)
Reprezentacija Španije: 1998-2001, 21 nastup, član selekcije na EP 2000
Trenerska karijera: Alkala (2007), Kordoba (2007/2008, 2011/12), Kartahena (2009), Las Palmas (2010/11), Rajo Valjekano (2012 – ).
[/stextbox]
Budžet Rajo Valjekana je među najmanjima u Primeri. Pako Hemez je svestan kvaliteta svoje ekipe i limita koji može da dostigne, ali on svoju ekipu vodi suprotno u odnosu na ono čime raspolaže. I zato ga obožava cela Španija. U anketi sprovedenoj širom Španije o tome ko će biti naslednik Visentea del Boskea posle Evropskog šampionata 2016, najviše glasova dobio je – PAKO HEMEZ.
Pako Hemez voli da rizikuje, njegovi timovi organizuju napade iz poslednje linije, a defanzivcima je gotovo zabranjeno da pošalju dugu loptu na protivničku polovinu. Ko je sinoć gledao utakmicu protiv Barselone mogao je da vidi tri zicera bordo-plavih upravo zbog tvrdoglavosti Paka Hemeza i zabrane ispucavanja lopti, odnosno igri baziranoj upravo na filozofiji sličnoj Barsinoj koja živi od kraja osamdesetih i ere Johana Krojfa.
Siguran sam da niste znali, ali dolazak Paka Hemeza u prestonicu Katalonije izazvao je daleko veću pažnju nego dolazak mnogih drugih “većih“ klubova i imena. Razlog tome jeste činjenica da Katalonci prepoznaju i dive se Paku Hemezu kojeg nazivaju najhrabrijim čovekom koji pokušava učini istu stvar kao što su Johan Krojf sa svojim “Timom snova“ početkom devedesetih i Pep Gvardiola u najslavanijem periodu Barselone od 2008. do 2012. godine, ali sa minimalnim budžetom i kvalitetom tima.
Kako je to zamislio Pako Hemez? Tako što je u centar svoje ekipe stavio Roberta Trasorasa, 34-godišnjeg veterana koji zna sve o Barsinoj filozofiji. Trasoras je bio jedan od talentovanijih polaznika Barsine “La Masije“ u kojoj je proveo šest godina, 1995. do 2001. godine.
– Trasoras ima Barsin DNK i zato će uvek biti mozak moje ekipe od kojeg sve polazi – rekao je Hemez o svom kreatoru.
Možda Trasoras nije veliko ime španskog fudbala, ali taj veznjak je imao daleko najviše dodavanja u celoj prošloj sezoni Lige Primere, više od Lionela Mesija i Tonija Krosa koji su zauzeli drugo i treće mesto.
Pored toga, hrabrost i potpuno drugačiji pristup IGRI potvrđuje i to da je Pako Hemezova četa prošle godine imala najduži niz bez remija u istoriji španskog prvenstva. Rajo je prošle godine vezao 31 meč bez remija, dakle – SVE ili NIŠTA.
Jedan od najvećih revolucionara u poslednjoj deceniji – Pep Gvardiola u svojoj biografskoj knjizi “Poverljivo od Pepa“ otkrio je zanimljivu stvar posle koje nema šta da se doda u hvalospevu o Paku Hemezu.
– Verujem da u svetu postoje samo tri tima koja su posvećena fudbalu na potpuno drugačiji način – konstatnom napadanju kroz pas igru i agresiju, a to su – Barselona, Bajern Minhen i Rajo Valjekano.
Fudbal danas jeste nešto potpuno drugačije. TROFEJ je preuzeo primat u odnosu na IGRU, ali Pako Hemez je jedini trener na svetu koji nas podseća na to da je upravo IGRA bila ta zbog koje su navijači nekada davno počeli da gledaju fudbal i zbog čega je globalna ljubav prema njemu danas ovolika.
U vremenu kada je IGRA bila opasnost po TROFEJ, bilo je lako na to naći odgovor – opstrukcijom, kvarenjem igre jačeg protivnika, povlačenjem u krilo golmana i današnje popularno “parkiranje autobusa“ i čekanje greške rivala. Ali danas, kada je TROFEJ ozbiljno ugrozio pitanje osnovnog postojanja IGRE i njene lepote, jedini koji ne odustaje od nje na najiskreniji i najdublji način jeste samo jedan čovek – PAKO HEMEZ.
I nemojte se iznenaditi ako upravo ovaj poslednji romantik današnjeg fudbala jednog dana dobije tu čast da sedne na klupu Barselone, a možda čak i španske reprezentacije.