KSS I DRŽAVA NA POTEZU: Pomozite košarkašima da se domognu Rija, zaslužili su

Od prvog okupljanja, tokom priprema i pred sam odlazak na Eurobasket selektor naše reprezentacije Aleksandar Đorđević isticao je da je primarni cilj da Srbija obezbedi učešće u kvalifikacijama za Olimpijske igre, a ako se ukaže prilika već u Francuskoj će pokušati da viziraju kartu za Brazil (plasmanom u finale).

Prilika se ukazala, i to kakva. Nakon odličnih partija u prvoj fazi takmičenja i svih pet pobeda u takozvanoj „grupi smrti“ praktično nam se otvorio put do finala jer na toj stazi nije bilo niti jedne ekipe top klase (Francuska, Španija, Grčka, Italija). Posle Finaca na red su došli nezgodni Česi koji su pobedom protiv Hrvata pokazali da bi predvođeni Satoranskim i Veselim u budućnosti mogli i da značajnijeg rezultata, ali ne već ovog leta.

Kako je takmičenje odmicalo, a pobede se nizale porasli su i apetiti ovdašnje javnosti, a kod igrača je polako počeo da se pojavljuje pritisak zbog ispostaviće se prevelikih očekivanja. Sa ulogom favorita u duelu sa prilično potcenjenom Litvanijom, koja se mučila još u grupnoj fazi, a do polufinala došla pobedom u produžetku protiv Italije, naši „orlovi“ nisu uspeli da se izbore.

Kao da su im se vezale ruke u sinoćnjem duelu protiv Valančijunasa i društva. Igra u odbrani je bila i više nego zadovoljavajuća, ali napad koji je do tada postizao gotovo 88 poena po meču u petak je stigao tek do kote 64 i to uz katastrofalan šut za tri poena (6/28) pa ne čudi i podatak da su nas Litvanci žestoko nadskakali.

Upiranje prstom u bilo koga od igrača ili članova stručnog štaba zbog određenih propusta svakako bi bilo kontraproduktivno jer kada se pobeđuje pobeđuje se kao tim, a isto je tako i kada se gubi. Iz poraza se najbolje uči ma koliko oni bolni bili, a posle ovog rane se teško vidaju i pitanje je da li će biti makar zalečene do sutrašnjeg meča za bronzu sa Francuzima.

Zato bi bez pardona mogli da prstom pokažemo na sudijsku trojku koja nije bila na visini zadatka, ali i na FIBA koja na ovaj duel poslala jednog Španca i jednog Letonca. Ne možemo da tvrdimo da su njihove odluke direktno uticale na rezultat, ali dva nepriznata poena Stefanu Markoviću ili blokada Bogdana Bogdanovića koja je presuđena kao prekršaj mogli su da odvedu meč u potpuno drugom smeru.

Porazom od Litvanije naša selekcija je propustila odličnu priliku da već sada uz Španiju bude prva evropska selekcija koja bi obezbedila plasman na Olimpijske igre koje se narednog leta održavaju u Rio de Žaneiru, pa će sada put u Brazil morati da potraži zaobilaznim putem.

Narednog leta, već u julu, naša reprezentacija će morati da igra kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, (jedan od tri) i na njemu će morati da osvoji prvo mesto kako bi putovala u Brazil. Kada znamo da će učesnici pored nas biti Francuska, Italija, Grčka, Kanada, Novi Zeland, a možda i Rusija, Nemačka ili Hrvatska (ukoliko se prijave i dobiju organizaciju) onda je jasno da će taj put biti daleko teži nego što je to bila pobeda protiv Litvanije.

Nedavno je Arvidas Sabonis izjavio da bi organizacija takvog turnira, na kome bi učestovalo šest ekipa podeljeno u dve grupe po tri, koštala nešto manje od dva miliona evra. Košarkaški savez Srbije i sama država bi morali da razmisle o tome da se što pre organizuju i kandidaju za taj događaj jer bi u tom slučaju uz punu Arenu našim reprezentativcima put ka Olimpijskum igrama bio prilično lakši.

Takođe, već posle nedeljnog meča protiv Francuza moralo bi da se krene u razgovore sa reprezentativcima koji sasvim sigurno neće imati ništa protiv da celo leto provedu na pripremama i takmičenjima, ali će problem biti u njihovim klubovima pogotovo onima koji dolaze iz NBA (Bjelica, Marjanović, Jokić) pošto prema pravilima ove lige igrači do 1. avgusta ne mogu da se stave na raspolaganje svojim državnim timovima.

Paradoks koji se provlači kroz javnost da meč za treće mesto i bronzanu medalju na Eurobaksetu donosi isto koliko i plasman na sedmu poziciju i nije toliko tačan jer svaka medalja na velikom takmičenju se broji (pogledajte samo Hrvate), a pored toga bi eventualna pobeda protiv takođe ranjenih Francuza donela još jedan dodatni plus Srbiji. Naime, ukoliko bi i naredne godine bili sa njima u grupi na kvalifikacionom turniru za OI imali bi dva vezana važna trijumfa nad njima, jedan u polufinalu prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva i drugi pred njihovih 27 hiljada navijača u Lilu pa bi im samim tim nabili određenu vrstu kompleksa.

Zato „orlovi“ raširite krila još jednom ovog leta, donesite nam još jednu medalju, a narednog leta da svi zajedno u punoj Areni da navijamo za vas i pošaljemo vas u Rio.

0

0