VREMEPLOV: Na današnji dan rođen je NAŠ čovek koji je igrao kao BRAZILAC, a NIKADA nije nastupio za Srbiju! (VIDEO)

Na današnji dan, pre tačno 43 godine rođen je čovek koji je postao legenda u zemlji gde fudbal nije igra nego smisao života, Brazilu – Dejan Rambo Petković. 

„Peći“ je u Brazil otišao na sedam dana, a ostao dvanaest godina… Kako je otišao u Brazil? Posle loše epizode u dresu Real Madrida, Dejan Rambo Petković je otišao u Brazil – „na prevaru“!

Tadašnji predsednik kluba Teo Fonseka, sa kojim je danas veliki prijatelj, ubedio je Ramba da dođe u brazilski klub Vitoriju, sa pričom kako su oni šampion u Brazilu i dodao da je sutra praznik i da neće moći da igra šampionat Brazila ako tog dana ne potpiše ugovor.

Međutim to nije bilo tačno, Vitorija nije bila šampion zemlje, čak ni pretendent za titulu, već samo šampion Baija, države koja se nalazi u Brazilu. Bilo mu je potrebno pet utakmica da postane najbolji igrač šampionata. sjajnim igrama postao je idol među navijačima.

Igrao za tri velika rivala brazilskog fudbala sa čuvene Marakane: Flamengo, Vasko de Gama i Fluminense i u sva tri tima bio obožavan kod navijača. 

Fudbalska era počela je 2000. godine kada je obukao dres Flamenga. I svojim maestralnim golovima doneo ekipi dve titule! Prvo je svojim neverovatnim golom u 89. minutu meča protiv najvećeg rivala Vaska de Game doneo Flamengu titulu šampionata Karioka. Mesec dana kasnije, još jedan gol Petkovića iz slobodnog udarca, protiv Sao Paula, obezbedio je trofej Kupa šampiona Brazila i povratak kluba u Kup Libertadores sledeće godine. Pošto je bio izuzetno popularan u to vreme, dobio je od navijača nadimak „Pet“.

U Vasko da Gami pomogao je timu da izbegne ispadanje u niži rang u Seriji A Brazila, pošto je bio najbolji strelac i asistent u timu i lider Vaskove kampanje spasenja, Petković je nagrađen Srebrnom loptom od strane magazina „Placar“ za najboljeg veznog igrača brazilskog prvenstva.

Zatim oblači dres trećeg kluba iz Rio de Žaneira, Fluminensea. Njegov prvi u gol u novom dresu bio je je 1000. pogodak Fluminensea u brazilskom šampionatu, čime je Petković zaradio spomen ploču u njegovu čast u sedištu kluba.

Nakon odlične sezone, Peći je po drugi put dobio Srebrnu loptu.

Sezone 2009/10, kao slobodan igrač, u 37. godini, opet oblači dres Flamenga, gde je proveo najbolje fudbalske dane.

Petkovićev povratak je ipak dočekan sa dosta skepticizma od strane mnogih ljudi unutar kluba i spoljnih posmatrača koji su sumnjali u njegovu sposobnost da igra na najvišem nivou u tim godinama. Pogotovo što je pre potpisivanja ugovora, imao pauzu neigranja od šest meseci. 

Međutim, na iznenađenje mnogih ljudi, 37-godišnji Srbin igrao je ključnu ulogu za Flamengo i vodeći ekipu do konačnog osvajanja njegove šeste titule šampionata Brazila, prve u karijeri Petkovića.

U vreme dolaska Petkovića u tim početkom juna 2009, Flamengo se nalazio na 14. mestu u brazilskom šampionatu. Osim toga, imao je problema da upadne u prvi tim pošto je trener Kuka preferirao druge igrače na njegovoj poziciji. 23. jula 2009. Kuka je smenjen zbog loših rezultata i dolazak novog trenera Horhea Luisa Andradea doneo je bolje dane za Petkovića i klub.

Malo po malo, Flamengo je počeo da se penje na tabeli, velikim delom zahvaljujući njegovom doprinosu. „Pet“ je hvaljen od strane brazilske štampe za izuzetne performanse, posebno za svoju partiju u utakmici 30. kola 18. oktobra 2009. protiv Palmeirasa u gostima, u tom trenutku ligaškog lidera, gde je postigao dva gola i doneo Flamengu pobedu od 2:0, kao i za doprinos u utakmici 34. kola 8. novembra protiv Atletiko Mineira kada je Flamengo zabeležio važnu pobedu od 3:1. Na tom meču je Petković takođe postigao svoj poslednji olimpijski gol (gol iz kornera) nakon što se sezona završila i Flamengo slavio svoju titulu, Petković je po treći put osvojio Srebrnu loptu – „Bola de Prata“.

20. novembra 2009. je primljen u brazilsku Kuću slavnih na Marakani i tako postao tek peti stranac i treći Evropljanin koji je imao tu privilegiju i čast u Brazilu. Rambova je svoja stopala utisnuo tik pored Peleovih. 

Pre nego što je utisnuo stopala na čuvenoj Marakani, Rambo je održao jedan od najemotivnijih govora. Sve je krenulo od pitanaj brazilskog novinara: „Kakve su šanse da ti se ostvari san da zaigraš za Srbiju?“

https://www.youtube.com/watch?v=DoKiwbEESgs

5. juna 2011. Petković je okačio kopačke o klin, nakon što je odigrao prvo poluvreme na utakmici protiv Korintijansa sa kapitenskom trakom na ruci. U čast njegovog odlaska u penziju, svi igrači Flamenga su na poleđini svojih dresova imali ispisano prezime Petković.

Takođe navijači Flamenga su na početku utakmice napravili veliku koreografiju preko cele tribine, na kojoj je pisalo Petković, koja je prvo iza slova imala pozadinu srpske zastave, a posle je promenjena u boje Flamenga.

Petkovića su u Brazilu zvali „Gringo“ – stranac, zato što nije rođen u Brazilu. Ali je zato i te kako igrao brazilski fudbal.

– Da je Brazilac, potpuno sam siguran da bi igrao za reprezentaciju Brazila. I ja do danas ne shvatam, zašto igrač njegovog kalibra nikad nije igrao za reprezentaciju svoje zemlje – rekao je čovek koji je sa Brazilom osvojio četiri od pet Svetskih prvenstava, Rambov trener u Flamengu, Mario Zagalo.

Desilo se i to, Peći je je 23. novembra, 2014. godine u revijalnoj utakmici između Argentine i Brazila, završenoj 3:3, na oduševljenje milione Brazilaca nosio njihov nacionalni dres i postigao gol.

– Ako Srbija ima 22 igrača kvalitetnija od Dejana Ramba Petkovića, onda će prvenstvo pripasti njima – govorili su brazilski novinari pred Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Arfici.

Dejan Rambo Petković je u Brazilu stekao status božanstva i danas se njegovi dresovi u Rio de Žaneiru kao da igra u najboljim danima. Zauvek će ostati žal što mu se nije ispunio san da obuče dres Srbije, ali ko zna, možda se i to desi, da jednog dana u nekoj prijatejskoj utakmici naše reprezentacije sa pregršt asova brazilskog fudbala vidimo i Ramba u nacionalnom dresu.

https://www.youtube.com/watch?v=8YvVJbPRGFE

Rambo se danas bavi trenerskim poslom, vodi brazilskog drugoligaša ekipu Krisijume.

Piše: Marko Plavšić, saradnik HotSporta

0

0