DA, KOŠARKA JESTE VAŽNIJA OD MATEMATIKE: Sale, ‘Orlovi’, sada je vreme za vašu magiju (VIDEO)

Odbrojavamo sate do meča prvog kola Eurobasketa između Srbije i Španije. Očekivanja, prognoze, najave, analize, sve ste to već pročitali, znate ko kakve probleme ima… Zato vam mi donosimo jednu drugačiju priču o košarci, možda se u nekim delovima iste i vi pronađete…

Rođena sam krajem osamdesetih, odrastala devedestetih. Znate već šta nam prvo pada na pamet na pomen tih godina: rat, sankcije, kriza, redovi za hleb, mleko, ulje, šverc, mafija… I – košarka. Sjajna generacija sa Đorđevićem, Danilovićem, Divcem, Paspaljom, Bodirogom, Rebračom, kasnije Jarićem, Stojakovićem, Gurovićem…  Najpozitivnija stvar u vakuumu Srbije i začaurenosti bili su ovi momci, medalje koje su osvajali, način na koji su do njih dolazili, proslavljali. Zbog njih je izmišljen balkon, nijh je dočekivalo na stotine hiljada ljudi…

Izvor: YouTube, duxxx10

 Sećate se povika ‘Izađite na balkone, pozdravite šampione, ‘Uzeo si trofej Paspalje’, pesama ‘Oš koš, oš još’, ‘Igra rokenrol cela Jugoslavija, ‘Seks, droga, Bodiroga’, kasnije filma ‘Nebeska udica’… Najlepša sećanja iz detinjstva vežu me upravo za ovaj sport. Oni su bili naši idoli, njihove smo postere lepili po sobama, posvećivali im sastave, uzimali loptu i ‘pikali’ basket. Čak sam i pomalo zavidela bratu što su roditelji odlučili da mu daju ime Aleksandar i što može sa ponosom može da kaže da se zove Aleksandar Đorđević. Tata je inače Zvezdaš i nikada nije priznao da je brat dobio ime po Saletu…

Kada smo poslednji put postali svetski prvaci, bilo je to 2002, pošla sam u prvi razred gimnazije. Fino i kulturno smo pitali profesorke biologije i matematike da nas puste sa poslednja dva časa da gledamo doček košarkaša. Nisu nas pustile, matematičarka je bila zgrožena drskošću mladih generacija i takvim pitanjem. Pa nije košarka bitnija od matematike?! Mnogima i jeste i da sam tada znala šta će se sve dešavati posle tog SP i koliko ćemo čekati na renesansu trofejnog srpskog sporta, pobegla bih sa matematike. U životu mi je trebala samo zbog proseka u školi i da znam nešto da izračunam, a bez košarke ne bih mogla da zamislim život. 

Izvor: YouTube, CroPETROforeverNBA

Baš zbog košarke sam poželela da budem sportski novinar i upišem sportsko novinarstvo. Sećam se, u prvom ispitnom roku nisam izašla da polažem TiM košarke, iako sam sve naučila. Proradio je crv sumnje, uplašila sam se polaganja praktičnog dela i zaključila da je bolje da ja to još malo provežbam. Pa, nije to bilo šta, nego basket, ne može to tek tako, ‘ajde da probam’… Položila sam čim sam izašla na ispit.

Dok sam završavala srednju i faks trajale su, a i posle mog diplomiranja, godine agonije u reprezentativnoj seniorskoj košarci. Svi smo živeli sa nadom, čekali da se kockice slože, da mladi igrači koji su imali talenat i uspehe u mlađim nacionalnim selekcijama ‘prorade’. Osnovana je regionalna liga, obavezno sam u vreme utakmica radila domaći iz fizike, matematike, pisala rečnike iz francuskog, engleskog ili crtala da bih ustvari mogla da gledam mečeve. Odgledala sam nostalgično tih godina milijardu puta sećanja i retrospective o svim medalajma, jubilejima, velikim pobedama…

Partizan je ređao vanserijske uspehe, Evroligu nisam propuštala ni za šta na svetu, ali, falilo je nešto. Reprezentativni uspeh! Koliko u stvari volimo nešto shvatimo tek kada to izgubimo, pa potom  vratimo. Sećam se transa 2009. i medalje u Pojskoj, nade da se konačno vraćamo, pa novih neuspeha i poraza od raznoraznih košarkaških ‘Indijanaca’… Kada se pojavila vest da Aleksandar Đorđević postaje selektor Srbije mnogi su bili skeptični, čak i vrsni poznavaoci košarke. Nekako sam znala da je to bingo. 

Odrastala sam gledajući ga i diveći mu se, znala sam da su njegovo znanje, harizma, energija, predanost, požrtvovanost, sportska bezobraznost ono što treba Srbiji. Znalo se da su otkazi reprezentaciji završena priča. Ko može da odbije jednog Aleksandra Đorđevića? Ko može da ga pogleda u oči, a da zna da nije dao 110 odsto sebe? Ko može da se igra sa njegovim imenom i prezimenom i grbom Srbije? Ko sme da se igra sa ovakvom legendom i ovolikim emocijama?

Izvor: YouTube, Redži Miler

Na parketu je dao sve što je mogao, sada to isto čini sa klupe. Uspeh je došao brže nego što je bilo ko osim stručnog štaba i igrača mogao da pretpostavi i zamisli čak i u najluđim snovima. Saletove suze sijaju sjajnije i od zlatne medalje. Košarka se vratila kući. Ponovo je bila ludnica na ulicama, na trgu, ponovo se priča o basketu, obanvljaju se tereni, a deca sada imaju nove idole Tea, Bogadana, Bjelicu, Raduljicu…

Saleta gledaju kao velikog šefa i na jutjubu. Neki od nas su imali tu sreću da odrastaju sumornih devedesetih i da im basket bude više od života, više od igre. Izrasli smo u ispravne ljude, naučio nas je pravim vrednostima. Imala sam snove koje sam želela da ostvarim, cilj u koji sam verovala i kada niko drugi nije. Ljutila se mama kada opsujem gledajući utakmice, pitala se dokle će da traje to moje ludilo, nije smela da me zove pre i za vreme utakmica, a posle zvala da proveri ‘da li sam živa’…

Roditelji nisu baš najsrećniji što se bavim ‘muškim poslom’, ali ja se samo nasmejem na sve to kao i kada mi pogled na ulici privuče dečko sa loptom u ruci koji šeta psa, a ne onaj koji vozi neku besnu mašinu, a iz nje trešti neka grozna muzika. Neke genaracije nisu imale sreću da im košarkaši budu idoli već folk zvezde i zvezde rijaliti programa. Sada su na mnogim kanalima u toku raznorazni ‘Parovi’, ‘Maldivi’, ‘Farme’, ‘Veliki brat’.

 Srećom, počine Evropsko prvenstvo u košarci. Znam da će se mnogo klinaca odlučiti za basket, sa osmehom ću ih sretati na ulici sa loptom većom od njih… Oni će se ovog septembra zaljubiti u košarku, a posle će celog života biti zahvalni Džejmsu Nejsmitu što je izmislio ovu divnu igru. A ta ljubav je baš kao i svaka druga, pruža ti neopisivu sreću, adrenalin, ne spavaš, ne jedeš, plačeš, patiš… I uvek joj se vraćaš, ne možeš bez nje…

Izvor: YouTube, THCF

0

0