VREMEPLOV: Fudbal igrao iz ljubavi i hobija, a završio u finalu Kupa šampiona! (FOTO) (VIDEO)
Imao je svoj posao koji je svakodnevno obavljao, u slobodno vreme je igrao fudbal, tačnije bio golman u jednom amaterskom klubu, ni slutio nije da će ga primetiti jedan tim iz Prve Nemačke lige, on je, Egon Loj.
Branio je u amaterskom klubu Švabah, svoje „bravure“ krunisao je pozivom renomirani klub kakav je u to vreme bio Ajntraht, te je u ekipu iz Frankfurta 1954. godine otišao kao potpuni amater. Međutim, Loj nije želeo da ostavi svoj posao u banci. Radio bi do 16 časova, nakon čega bi sa ostalim saigračima išao u sportsku školu i zatim na trening.
Sa Ajntrahtom je osvojio nemačko prvenstvo 1959. godine, prvo i jedino u istoriji kluba. Godinu dana kasnije, došla je najvažnija utakmica u njegovom životu i u istoriji Ajntrahta. Finale tadašnjeg Kupa šampiona!
Te 1960. godine, u Glazgovu, pred 135.000 fudbalskih duša, sastali su se, sa tada četvorostrukim prvakom Evrope, Real Madridom, čiji tim su činio pakleni tandem Puškaš-Di Stefano. Madriđani su tu utakmicu trijumfovali rezultatom 7:3.
Bilo je to ujedno finale sa najviše golova u istoriji ovog takmičenja, dok je Loj postao, ni kriv ni dužan, golman koji je primio najviše golova u istoriji finalnih utakmica.
– Odleteli smo u Glazgov tri dana pre utakmice kako bismo mogli na miru zajedno trenirati. Naravno, nismo imali pojma u to vreme kako će to važna utakmica postati i koliki će joj se značaj pridati. U to vreme se u Kupu šampiona nije igralo puno utakmica jer su u tom takmičenju učestvovali samo prvaci država.
– Utakmice se tada takođe nisu igrale sve u isto vreme kao danas, tako da su nakon naše pobede protiv Rendžersa u polufinalu, trener Paul Osvald i dva najiskusnija igrača, Alfred Faf i Ričard Kres, otišli da gledaju revanš utakmicu polufinala između Reala i Barselone. Nakon toga smo imali sastanak i razgovarali o njihovim igračima, ali mislim da smo od prvog trenutka znali da nemamo šanse protiv njih. Oni su bili pravi profesionalci, puno bolje fizički spremniji od nas, dok su većina od nas bili amateri i bili smo jako umorni nakon dve utakmice protiv Rendžersa u polufinalu.
Ajntraht je čak i poveo, ali to je kratko trajalo, kako Loj kaže: „Kada je Kres postigao gol samo sam želeo da sudija odmah odsvira kraj utakmice“. Vođstvo je trajalo samo nekoliko minuta. Zatim su Madriđani dali gas, i golovima Di Stefana (postigao tri gola) i Puškaša (postigao četiri gola) deklasirali nemački klub, koji je uspeo samo sa dva gola Stejna da ublaži poraz.
– Bilo je veliko razočaranje zbog članova naših porodica i prijatelja koji su došli u Škotsku da gledaju ovaj meč, pošto je Real igrao sve bolje kako je meč odmicao. Bilo mi je neprijatno zbog supruge koja je došla na utakmicu. Ja sam bio golman, a Real je do kraja postigao sedam golova. Ali oni su u to vreme bili najbolja ekipa na svetu i igrali su na vrhuncu.
– Bili su jako ponosni zbog onoga šta su postigli. Na zabavi nakon utakmice su nas ignorisali. Znali su šta su i ko su, najbolji na svetu, sa Puškašom, Di Stefanom…
Svaki igrač Ajntrahta je za ovaj podvig dobio po 3000 tadašnjih maraka. Nakon finalne utakmice, nemački klub je dobijao pozive za odigravanje prijateljskih utakmica širom sveta, nikad nisu bili slavni kao tada.
Egon Loj igračku karijeru okončao je 1967 godine. Posle toga je dve godine trenirao amatersku ekipu u blizini Frankfurta. Nastavio je da radi u banci do 1994. godine kada je otišao u penziju.
Danas ima 84 godine i dalje živi u blizini Frankfurta i nikada nije propustio ni jednu utakmicu Ajntrahta.
Loj, razliku između nekadašnjeg i danasnjeg fudbala opisuje rečima:
– Igra je tada bila sporija. Danas je puno, puno brža. Takođe, danas ekipe koriste puno različitih taktika. U moje vreme svaka ekipa je igrala u istoj formaciji. Ipak, u to vreme igralo se znatno otvorenije, puno zabavnije, bilo je puno više napadackog fudbala. Ljudi vole da vide mnogo golova.
Piše: Marko Plavšić, saradnik HotSporta