ODBROJAVANJE: Kako je sve počelo, ko je najuspešniji i koliko medalja ima Srbija na Evropskim prvenstvima

Ostalo je još samo pet dana do početka 39. Evropskog prvenstva u košarci koje će ove godine prvi put biti održano u čak četiri države.

Finansijska kriza u kojoj su se našle zemlje na „Starom kontinentu“ odrazila se i na sport pa će umesto Ukrajine koja je prvobitno dobila domaćinstvo, ali je odustala usled ratnih dejstava u toj zemlji, najbolje evropske selekcije ugostiti čak četiri grada u četiri države – Berlin, Zagreb, Riga i Lil u kojem će biti održana i završna faza takmičenja.

Sve je počelo pre punih 80 leta, davne 1935. godine, kada je održano prvo Evropsko prvenstvo i to u Ženevi u Švajcarskoj. Prvi prvak „Starog kontinenta“ je u ujedno i jedan od organizatora ovogodišnjeg izdanja takmičenja – Letonija koja je u finalu sa „ubedljvih“ 24:18 savladala Španiju, dok je bronza pripala Čehoslovačkoj koja je rezultatom 25:23 bila bolja do domaćina. Na naredna dva prvenstva zlatne medalje su takođe išle na Baltik, ali reprezentaciji Litvanije koja je 1937. i 1939. godine imala najbolju reprezentaciju u Evropi.

Posle drugog svetskog rata usledila je gotovo potpuna dominacija Sovjetskog saveza čija je selekcija trijumfovala na 11 od narednih 14 prvenstava, da bi tu dominaciju sa tri uzastopne titule u periodu od 1973. do 1977. godine prekinula reprezentacija Jugoslavije čiji je pravni sukcesor današnji državni tim Srbije.

Naša tadašnja država odnosno državni tim prvi put je učestvovao na završnici jednog Evropskog prvenstva 1947. godine u Češkoj kada je osvojeno pretposlednje 13. mesto. Naredna dva takmičenja koja su održana u Egiptu i Francuskoj su propuštena, ali je prvi značajniji uspegh zabeležen 1953. godine kada je Jugoslavija osvojila visoko šesto mesto u Sovjetskom savezu, tačnije u Moskvi.

Na naredna tri takmičenja su ostvarivani slični rezultati – osmo, šesto i deveto mesto, da bi do prve medalje reprezentacija tadašnje zemlje došla na Evropskom prvenstvu koje je 1961. godine održano u glavnom gradu Jugoslavije – Beogradu. Istina radilo se o srebru pošto je Sovjetski savez za „plave“ još uvek bio nedostižan, ali je trijumf „zbornaje“ od samo sedam poena razlike (60:53) nagoveštavao da bi učenik uskoro mogao da nadmaši učitelja.

Na narednih pet prvenstava Jugoslavija je osvojila čak četiri medalje, ali nikako nije uspevala da dođe do one najsjajnije. Na bronzu osvojenu 1963. u Poljskoj nadovezale su se još tri srebra i to svaki put posle poraza od Sovjeta u finalima u Moskvi 1965. zatim u Napulju 1969. i Esenu 1971. godine.

Neki potpuno drugačiji poredak počeo je da se nameće od Eurobasketa koji je 1973. godine održan u Barseloni pošto je prvi put Jugoslavija došla do najviše stepenice na postolju pošto je u finalu savladala domaću selekciju Španije sa 78:67. Usledile su i finalne pobede protiv Sovjetskog saveza 1975. godine u Beogradu i dve godine kasnije u Liježu čime je „velikom bratu“ vraćeno milo za drago za prethodne brojne poraze.

Ipak „sovjetska škola košarke“ je uspela da se regeneriše i preporodi pa je na naredna četiri prvenstva tri puta selekcija legendarnog Aleksandra Gomeljskog dolazila do evropskog vrha, dok je kod nas došlo do male krize ako tako može da se nazove jedno treće, jedno drugo i dva sedma mesta osvojena u Nantu i Štutgartu 1983. i 1985. godine.

Smena generacija i dolazak nekih novih klinaca u naš državni tim najavili su novu dominaciju Jugoslavije, ali je 1987. godine za „plave“ nepremostiva prepreka bila selekcija Grčke koja je predvođena legendarnim Galisom, Janakisom i Fasuloasom pred fanatičnim navijačima u Atini došla do prve zlatne medalje u svojoj istoriji. Jugoslavija je ipak uspela da dođe do bronze i tako najavi nove uspehe u predstojećem periodu.

Uspesi su naravno došli pošto je najpre 1989. godine naša selekcija jednostavno pregazila sve pred sobom pobeđujući u Zagrebu rivale sa preko 20 poena razlike, da bi u finalu Grcima vraćen dug iz Atine. Nešto slično viđeno je i dve godine kasnije u Rimu u koji je naša reprezentacija došla kao aktuelni svetski prvak.

Međutim, rat na ovim prostorima koji je počeo početkom 90-ih godina prošlog veka doveo je do malog zastoja makar kada se radi o našoj selekciji pošto su Hrvati učestvovali i 1993. godine u Berlinu i ne samo to već su osvojili bronzu, dok je zlato pripalo domaćinu predvođenom Svetislavom Pešićem.

Nova era naše košarke započela je 1995. godine kada je tadašnji generalni sekretar FIBA Borislav Stanković uz pomoć svojih veza uspeo da izdejstvuje dodatne kvalifikacije u Bugarskoj za koje je poziv dobila i tadašnja SR Jugoslavija. Nje sve teklo kao podmazano u tim kvalifikacijama, ali je selekcija Dušana Ivkovića ipak uspela da se plasira na Eurobasket koji je te godine održan u Atini.

Čini se da je ta titula osvojena posle sankcija međunarodne zajednice prema našoj zemlji među kojima su bile i sportske nekako najdraža onima koji je pamte jer je osvojena u specifičnom vremenu, ali i posle odličnih partija i maestralne pobede protiv Litvanije u finalu kada je svih 20 hiljada Grka besnih zbog dva poraza od našeg tima navijalo za našeg rivala.

Dve godine kasnije gotovo da se nije ni postavljalo pitanje ko će biti prvak Evrope, već je samo pitanje bilo ko će osvojiti preostale dve medalje. To je u Španiji pošlo od ruke Italiji koja je u finalu poražena sa 61:49 od moćne Jugoslavije, dok je domaći tim u meču za treće mesto bio bolji od Nemačke.

Bronza osvojena 1999. godine u Francuskoj posle tromesečnog bombardovanja naše države tada je proglašena za neuspeh, ali je sve to popravljeno već dve godine kasnije kada se naša selekcija predvođena Pešićem u Istanbulu prošetala do evropskog trona, a potom samo godinu dana kasnije u Indijanapolisu i svetskog.

Šesto mesto osvojeno u Švedskoj smatrano je katastrofom, ali šta tek reći za neuspeh 2005. godine kada je takmičenje održano u našoj zemlji, a selekcija Jugoslavije koja je „pucala“ na zlato nije uspela da prođe ni osminu finala u kojoj je poražena od Francuske. Novi još veći neuspeh usledio je u Španiji kada su Mokini „moskitosi“ zauzeli tek 13. mesto.

Nova smena generacija i povratak Dušana Ivkovića na kormilo doneli su instant rezultat već 2009. godine kada je u Poljskoj osvojeno srebro, a godinu dana kasnije na Mundobasketu nesrećno ispuštena medalja u Turskoj. Međutim, ispostavilo se da je to bilo sve pošto je Srbija na naredna dva takmičenja osvajala osmo i sedmo mesto na prvenstvima održanim u Litvaniji i Sloveniji.

Kada se podvuče crta i dalje je najuspešnija selekcija Evrope Rusija koja je naslednik svih medalja Sovjetskog saveza odnosno na svom kontu ih ima čak 25 (21 Sovjetski savez i četiri kao samostalna država), a potom sledi Srbija koja ima 18 odličja (17 kao SFRJ i SRJ, Srbija i Crna Gora i jednu kao Srbija).

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

Svi osvajači medalja na Evropskim prvenstvima od 1935. do 2013. godine

1. Sovjetski savez/Rusija 15-4-6
2. Jugoslavija/Srbija 8-6-4
3. Litvanija 3-2-1
4. Španija 2-6-3
5. Italija 2-4-4
6. Grčka 2-1-2
7. Čehoslovačka 1-6-5
8. Francuska 1-2-5
9. Mađarska 1-1-1
10. Letonija 1-1-0
11. Nemačka 1-1-0
12. Egipat 1-0-1
13. Poljska 0-1-3
14. Bugarska 0-1-1
15. Izrael 0-1-0
16. Turska 0-1-0
17. Hrvatska 0-0-2

[/stextbox]

Titule najboljih igrača Evropskih prvenstava od naših košarkaša osvajali su Radivoj Korać 1961. godine, zatim Krešimir Ćosić (1971. i 1975.), Dražen Dalipagić (1977.), Dražen Petrović (1989.), Toni Kukoč (1991.), Aleksandar Đorđević (1995.) i Peđa Stojaković (2001.).

Radivoj Korać je jedini naš košarkaš koji je osvajao i titulu najboljeg strelca i to tri puta uzastopno 1959, 1961. i 1963. godine kada je redom prosečno po meču beležio 28,1, 24 i 26,6 poena.

0

0