VREMEPLOV: Njegov izbor bio je tenis, a onda je zbog teškog zdravstvenog stanja svoje sestre, odlučio da osvoji fudbalski svet! (VIDEO)

On je čovek koji može da istrči na teren u zlatnim kopačkama u bukvalnom smislu te reči, sa obzirom da je to priznanje osvojio dva puta – 2005. i 2009. godine. On je Dijego Forlan. I njegov put ka fudbalskim zvezdama je potpuno drukčiji od drugih.

Jedan je od najomiljenijih sportista u svojoj domovini, rekorder po broju odigranih utakmica (112) za reprezentaciju Urugvaja. Najbolji igrač Svetskog prvenstva 2010. godine kada je u Južnoj Africi, Urugvaj zauzeo visoko četvrto mesto. 

Do svoje dvanaeste godine Forlan se bavio tenisom i po svedočenju upućenih, bio je izuzetno talentovan. Međutim, tada je njegova, u tom trenutku, sedamnaestogodišnja sestra doživela tešku saobraćajnu nesreću. Njen dečko je poginuo, a ona je zauvek ostala u invalidskim kolicima.

Forlan se u tom trenutku našao pred najvećom životnom prekretnicom. Odlučio je da okrene leđa tenisu i da zaradi veliki novac kao fudbaler kako bi platio sestrino lečenje. Takođe, plaćao joj je i školovanje, jer je bilo jasno da je karijera manekenke, čime se bavila do nesreće, od tog trenutka nemoguća.

Upravo su njena borba protiv depresije i istrajnost u nastavku školovanja ono što pruža Forlanu konstantnu motivaciju i čini ga veoma psihički jakom osobom. Upravo ta mentalna snaga u ključnim trenucima kasnije će se kroz njegovu fudbalski karijeru pokazati kao jedno od njegovih najjačih oružja.

Svoje prve fudbalske korake načinio je u urugvajskom Penjarolu. Međutim, potpunu afirmaciju i profesionalnu karijeru ostvario je u dresu argentinskog Independijentea gde je igrao u periodu 1997-2002. godine i na 80 utakmica postigao 37 golova.

Zatim se zaputio na Ostrvo, odlazi na „Old Traford“. U dresu Mančester junajteda zbog raznih okolnosti nije uspeo da se probije, te je za dve sezone postigao samo 10 golova. Epizodu u Junajtedu završio je, verovali ili ne, zbog kopački:

– Menadžer Ser Aleks Ferguson je od mene tražio da obujem kopačke sa velikim kramponima, onima koji odgovaraju mokrim terenima. Ali ja sam se bolje osećao u niskim. Složio sam se da ću promeniti kopačke, ali ih nisam promenio. U utakmici protiv Čelsija okliznuo sam se pred golom i upropastio priliku za gol. Nakon toga sam odjurio u svlačionicu da promenim kopačke, ali Ferguson me je uhvatio. Zgrabio je kopačke i bacio ih. To je bila moja poslednja utakmica za Junajted – otkrio je Forlan. 

Bilo kako bilo, on je zbog dva gola Liverpulu uspeo da pokupi sve simpatije kod navijača “crvenih đavola” koji su mu ispevali pesmu: “He came from Uruguay, he made the Scousers cry”.

Sledeća stanica je Pirinejsko poluostrvo, odlazi na „El Madrigal“, oblači dres Viljareala, tu pokazuje svoje pravo fudbalsko umeće i koliko je psihički jak, odmah prve sezone uspeva da osvoji Zlatnu kopačku, postaje prava gol mašina.

Na 106 utakmica postiže 54 gola. Ostaje upamćen kao član one legendarne ekipe “žute podmornice” koja je uspela da uđe u Ligu šampiona po prvi put u istoriji kluba i stigne čak do polufinala, gde je Viljareal ispao od Arsenala.

Nakon uspešne epizode u Viljarealu, odlazi na “Vinsente Kalderon“, oblači dres Atletiko Madrida, gde nastavlja svoju dominaciju. Njegove najbolje sezone u dresu “Jorgandzija” bile su 2008/09 kada je po drugi put uspeo da osvoji Zlatnu kopačku. Sezonu je završio impresivno, na 33 utakmice postigao 32 gola i 2009/10 kada je sa svoja dva gola, u finalu Liga Evrope, protiv Fulama, Atletiku doneo trofej. 

U karijeri nastupao još za: Inter, Internacional i japansku Kerezo Osaku.

Ove, 2015. godine, ispunio je svoju želju, da zaigra za klub gde je načinio svoje prve fudbalske korake – urugvajski Penjarol, po svemu sudeći, tu će se i završiti fudbalska era jednog velikog asa koji je obezbedio svoj poziv za fudbalski klub besmrtnih.

Piše: Marko Plavšić, saradnik HotSporta

0

0