VREMEPLOV: Šou Drule i Save, ludačka utakmica protiv Španije, rapsodija Holanđana – poslednji EURO naše reprezentacije (VIDEO)
Reprezentativni fudbal pada na sve niže grane, a to potvrđuje i činjenica da je prošlo petnaest godina od kako je naša reprezentacija poslednji put učestvovala na nekom Evropskom prvenstvu.
Reprezentacija Jugoslavije je na Evropskom prvenstvu 2000. godine u Belgiji i Holandiji nastupala po prvi put nakon raspada države i takođe godinu dana nakon bombardovanja tako da nismo bili nešto naročito popularni na tom takmičenju. Tada smo bili najveći izazov za kladioničare širom sveta.
Počelo je loše, u prvoj utakmici protiv Slovenije gubili smo sa 3:0, da bi smo nakon isključenja Mihajlovića, u roku od šest minuta stigli vođstvo “zmajčeka” i na kraju odigrali 3:3. Glavni akteri preokreta bili su Ljubinko Drulović i Savo Milošević.
Mihajlovićeva legendarna izjava nakon te utakmice je glasila: „Dobio sam crveni karton i pomogao reprezentaciji.“
Potom smo u izuzetno tvrdoj utakmici savladali Norvežane sa minimalnih 1:0.
https://www.youtube.com/watch?v=trFHcVgN94k
Zatim je usledila odlučujuća utakmica sa Špancima. Dobar deo tadašnjih reprezentativaca naše zemlje igrao je u Primeri (Đukić, Đorović, Milošević, Jokanović, Nađ), tako da smo odlično poznavali protivnika.
Utakmica je bila krajnje kontraverzna, iako smo vodili tri puta, značajnu ulogu odigrao je francuski sudija Žil Vesije za pobedu „crvenih furija“ rezultatom 4:3.
(Izvor: Youtube/worldsoccerpl)
Ipak, Slovenci su nam tada učinili bratsku uslugu odigravši 0:0 sa Norveškom, tako da smo kao drugoplasirana ekipa otišli u četvrtfinale
Usledila je utakmica sa domaćinom Holandijom u Roterdamu, idealna prilika za revanš sa Svetskog prvenstva 1998. godine u Francuskoj kada smo poraženi 2:1.
Već u postavci igre, kakvu je odredio naš selektor, pokojni Vujadin Boškov, videlo se da se “plavima” ne piše dobro. Miroslava Đukića, koji je dobio najviše ocene za dosadašnji učinak na šampionatu, Boškov je stavio uz levu aut-liniju. Premeštanjem Đukića jugoslovenska reprezentacija nije dobila ništa na spoljnim pozicijama, a izgubila mnogo toga u srcu odbrane gde je dominirao.
Svi golovi holandskog tima pali su na identičan način, upravo iz prostora u kojem je Đukić bio neprikosnoven. Ponovila se, takođe, boljka sa prethodnih utakmica, u kojima je Mihajlović igru “vodio”, ili bolje reći preskakao svojim dugim loptama.
Umesto da sve ima svoj prirodan put i da kreatori budu oni koji to bolje radi od Mihajlovića.
Na kraju umesto osvete Holanđanima, desila se totalna sramota za jugoslovenski fudbal. Pobeda „lala“ rezultatom 6:1.
Najzapaženiji igrači prvenstva u dresu „plavih“ bili su fantastični Ljubinko Drulović koji je svojim prodorima i laserskim navođenjem lopte pronalazio Savu Miloševića kom nije bilo mrsko da loptu sprovede u mrežu i nagradi sebe, uz Patrika Klajverta, epitetom najboljeg strelca Evropskog prvenstva.
Piše: Marko Plavšić, saradnik HotSporta
A onda na scenu stupa Tole Karadžić, sve ostalo je istorija….ali bukvalno.
Bio sam tad na 4 utakmica…ali mi je i dan danas ostalo secanje na utakmicu protiv slovenije. Kakve emocije…a slovenci nas vredjali posle 3-0 za njih..“cigani cigani“ …a kad smo izjednacili muk na drugoj strani…a nas saka jada navijaca tadasnje jugoslavije…
A da…nismo im posle treceg gola ostali duzni..“ mi smo cigani, najjaci smo najjaci“..“cefulji“ itd