DO NEKOG NOVOG MISTERA: Na današnji dan Srbija je poslednji put bila istinski ponosna na Orlove! (FOTO) (VIDEO)

U danima kada je čitava fudbalska javnost ponosna na naše Orliće i kada su njihovi godinu dana starije kolege očitale čas fudbala selekciji Nemačke, red je da se prisetimo kada smo poslednji put imali istinski razlog da budemo ponosni na naše A tim – Orlove.  

To se upravo dogodilo na današnji dan, i naš u ovo neko vreme – 18. juna 2010. godine selekcija Srbije nanela je JEDINI poraz selekciji Nemačke u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u 29 godina. Poslednji put Nemci su u grupnoj fazi Mundijala izgubili u Meksiju 1986. godine od Danske rezultatom 2:0.

Kada premotamo film unazad i setimo se tog Mundijala, kao i kvalifikacija u kojima smo zauzeli prvo mesto u grupi ispred reprezentacije Francuske, istinski nam se vrati osmeh na lice.  

Jedan od najzaslužnijih za to jeste sasvim sigurno – tadašnji selektor Radomir Antić. Mister je vratio veru u nacionalni tim, naša zemlja po prvi put je imala i zvaničnu navijačku grupu reprezentacije – Orlove, a na poslednjoj utakmici u grupi protiv selekcije Rumunije, Marakana je posle ko zna koliko vremena ispunjena bila do poslednjeg mesta. 

Srbija je pod Antićevim vođstvom igrala prepoznatljiv fudbal, brzu igru po bokovima, dok se posle dužeg vremena moglo videti koliko smo postali i opasna ekipa iz prekida. 

U Južnoj Africi, posle nesrećnog poraza od selekcije Gane na startu takmičenja, Srbija je u duel sa Nemcima ušla kao autsajder. Međutim, na terenu su stvari delovale potpuno drugačije. Naši momci su se hrabro i taktički pametno suprotstavili jačem rivalu, a trenutak odluke dogodio se u 38. minutu. Nakon uigrane i već viđene akcije po desnom boku, Krasić je centrirao za Žigića, ovaj spustio glavom do Milana Jovanovića koji je primio loptu na grudi i savladao Nojera.  

(Izvor: Youtube/World cup nation)

Nemci su minut pre toga ostali bez Klosea zbog dva žuta kartona, a u drugom poluvremenu su imali veliku šansu da izjednače, ali je Stojković maestralno odbranio penal Lukasu Podolskom. 

Na veliku žalost našeg fudbala, kola su krenula nizbrdo već na narednoj i odlučujućoj utakmici protiv Australije. Godinama kasnije Radomir Antić je otkrio da mu je predsednik Tomislav Karadžić uoči te utakmice radio iza leđa i da pojedini igrači nisu bili mentalno spremni da pruže maksimum. Nakon poraza od Australije rezultatom 2:1, Srbija je morala da pakuje kofere.  

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]- Imam dovoljno autoriteta da kažem da sam kao selektor uradio daleko više u mnogo gorim uslovima. Tada smo stvorili nešto neviđeno, stvorili smo poverenje, rezultat, red u u tom našem Kovilovu. Pre nego što sam seo na klupu, na Marakani je na tri utakmice Srbije bilo ukupno 13.000 ljudi. Kada sam ja bio selektor, Marakana nikada nije bila punija. Ja sam pokazao da u ovoj zemlji, u ovim uslovima, čovek može da napravi uspeh, ali prvo mora da prihvati realnost u kojoj se nalazi, i onda je problem upola rešen. A to niko sada ne sme više da uradi, već se koristi samo zamena teza i prebacuje se odgovornost, vadi se na neke nepredviđene okolnosti. Zbog čega škola fudbala nije podignuta na Makišu, na Košutnjaku, zbog čega nisu mogli da se održavaju seminari? Znam odgovore na ova pitanja, a znaju i oni na koje mislim – rekao je Radomir Antić u prošlogodišnjem intervjuu za HotSport.rs. [/stextbox]

Šta Markovićse dogodilo sa tim kultom reprezentacije na koji smo toliko bili ponosni tokom dve pune godine? Niko ne može da kaže da je Radomir Antić imao jaču selekciju nego što su je prethodne tri godine imali redom – Siniša Mihajlović, Dik Advokat i Radovan Ćurčić. 

Srbija je tada imala Vladimira Stojkovića, Baneta Ivanovića, Aleksandra Kolarova, Nemanju Vidića, Nevena Subotića, Dejana Stankovića, Nenada Milijaša, Miloša Ninkovića, Krasića, Jovanovića, Zorana Tošića, Žigića, Pantelića, Kačara i svakako da je taj tim i po imenima bio i više nego respektabilan. 

Ipak, kada pogledamo današnju selekciju takođe ćemo videti sjajne igrače koji blistaju u svojim klubovima – Bane Ivanović i Nemanja Matić su nezamenjivi članovi Murinjovog Čelsija, dok su u Premijer ligi još Kolarov, Tadić, Đuričić. Ljajić blista u Romi, Mitrović u Anderlehtu,  je imao promenjivu sezonu u Liverpulu, Tošić je standardan u CSKA…  

Očigledno je da nacionalnom timu nedostaje gotovo sve ono što je krasilo Antićevu ekipu – glad i želja za pobedama, kult reprezentacije, mentalna snaga, odlučnost i kontinuitet. Predsednik Tomislav Karadžić je od Radomira Antića promenio nekoliko selektora, a najduže se zadržao Siniša Mihajlović. Propustili smo da se plasiramo na EURO 2012, potom i na SP 2014, a gotovo sigurno propuštamo i EURO 2016. 

Priče o podmlađivanju reprezentacije odavno ne piju vodu. Vodeći ljudi našeg fudbala više se ni ne trude da pronađu izgovore za krah reprezentacije. Igrači se međusobno svađaju, procurelo je u nekoliko navrata da je bilo sukoba Baneta i Kolarova sa Ljajićem, a nedavno i između Mitrovića i takođe Kolarova.  

Dok čekamo nekog novog Mistera da osveži duh reprezentacije, sastavi selekciju koja će da grize, pobeđuje, napada, igra atraktivno, preostaje nam samo da navijamo alarme u subotu u 7 časova i navijamo za naše Orliće i nadamo se da će ovo što sada imaju zadržati u sebi i narednih nekoliko godina. 

A do tada, preostaju nam samo sećanja na 18. jun 2010. godine, kada smo poslednji put imali razloga da istinski budemo ponosni na naše Orlove. Do nekog sledećeg Mistera…

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

Srbija – Nemačka 1:0 (1:0)
Strelac: Milan Jovanović u 38. minutu
Stadion: Nelson Mandela, Port Elizabet

Srbija (4-3-3): Stojković – Ivanović, Vidić, Subotić, Kolarov – Krasić, Stanković, Kuzmanović (od 75. Petrović), Ninković (od 70. Kačar) – Žigić i Jovanović (od 79. Lazović). Selektor: Radomir Antić

Nemačka: Nojer – Fridrih, Lam, Mertezaker, Badštuber (od 77. Gomez) – Švajnštajger, Ozil (od 70. Kakau), Kedira, Miler (od 70. Marin) – Klose i Podolski. Selektor: Joakim Lev. 

[/stextbox]

0

0