HOTSPORT ANALIZA: Zašto su nam Orlići – ZMAJEVI, a Orlovi – VRAPCI?! (ANKETA)

Prosečni čitalac srpskih medija, kada je željan mazohizma, može komotno da otvori komentare i jednako se nervira zbog postova „botova“ i onih drugih poput „oj Srbijo među šljivama“ ili „nema budućnosti u ovoj zemlji“, „umro je srpski fudbal“…

Upravo ovi drugi, koji predstavljaju jecaj javnosti, mogu se sasvim komotno prilepiti uz naše seniorske fudbalske reprezentativce, „Orlove„. 

Ali, dame i gospodo, moramo da budemo svesni bolne činjenice: „Orlova“ odavno nema.

Od odlaska selektora Radomira Antića, kao u ostalom i pre njegovog dolaska, mi na delu gledamo isključivo – vrapce. Igralo se tada na prepunoj Marakani. Rumunija je tada ispraćena „petardom“. I više od svega drugog značajno: javnost je imala veru u neke bolje dane.

Srpski reprezentativci ne toliko davno su vatrometom ispraćeni na Mundijal

A onda se dogodilo sve što se dogodilo. I dok dlanom o dlan, „Orlovi“ su postali „Vrapci„. Da, to su one ptičice što bezbrižno cvrkuću po gradskim ulicama i hrane se mrvicama.

Jedini je problem što u konkretnom slučaju: ni mrvica više nema. 

Naši fudbalski „Vrapci“ su možda bezbrižni poput ovih pravih gradskih jer u svojim klubovima imaju primanja o kojima svi oni koji pišu žalopojke u komentarima mogu samo da sanjaju.

Danas su izgubili od Danske, Jermenije ili pitaj boga koje druge „fudbalske velesile“, ali će se sutra opušteno brčkati po ko zna kojoj Bori Bori, Sejšelima i Bahamima. Gledaćemo njihove „vrele letnje slike sa Instagrama“. Pitati se „da li je njima makar malo stalo?“.

A stalo im je, sasvim sigurno. Ako ništa drugo, čak i da se nađu „u školskom“ i onako, iz nehata odigraju neki lokalni fudbalski meč sa starim znancima iz osnovne, bilo bi im stalo da pobede. U ostalom, ljudski je to, pa i psiholozi kažu da onaj koji igra želi da pobedi.

Videlo se to i na meču sa Danskom. Grč na licu Kolarova, kada je u finišu susreta dok smo se još nadali remiju, iz slobodnog udarca pravio probleme lokalnoj kontroli leta. Video se grč na licu i kod kapitena Ivanovića.

„Orlovi“ bez krila ponovo pokislih lica

To što su naši „Orlovi“ postali „Vrapci„, treba priznati, nije samo njihova krivica. Fudbalskim kuloarima uveliko kruže glasine kako se u FSS dešava puč, a javnost je dobro upoznata sa (ne)skrivenim ambicijama Zvezdana Terzića da otera Karadžića sa trona ove organizacije i ustoliči se na njenom prestolu.

Da je Karadžić pokazao onaj minimum nečega što u narodu zovu „obraz“, Terzić ne bi imao koga da tera. U ostalom, prvi ozbiljniji fijasko protiv „fudbalskih velesila“ bio bi sasvim prihvatljiv argument svima nama da podržimo Toleta u svojoj odluci da ode kao nesupešan.

Ali, Karadžić nije otišao. Verovatno i neće. A sve i da ode (čitaj: bude oteran), javnost ostaće pitaje: da li će po sredi biti promene ili samo zamene? Jer nadali su se Srbi i 2000. godine korenitim promenama u društvu…

Ono što celoj ovoj priči oko „Game Of Thrones“ u FSS jeste način na koji se čitava priča ta odvija. Priče da pojedini reprezentativci, pre svega oni koji su svojevremeno igrali kod Terzića u OFK Beogradu, vedre i oblače po reprezentaciji sa jasnim ciljem da pomognu čoveku koji im je, puštajući ih na teren, posredno strpao milione u džep, jeste upravo ono što ovoj priči daje još gori ukus.

A gori ukus je ono što je izgledalo kao nezamislivo. I na kraju smo dobili „Vrapce“ koji delaju kao zmije. Tuga je slaba emocija za sve ono što prati seniorski A tim.

Na (ne)sreću eri srpskih „Vrabaca“ rodili su se i srpski „Zmajevi„. Omladinska selekcija tiho je otišla putem Novog Zelanda na Mundijalito.  

Malo ko je obraćao malo više pažnje na ovaj događaj. Nekoliko novinskih stubaca tu i tamo bilo je sve ono što se moglo naći u medijima o ovim diskretnim herojima.

„Orlići“ lete na Novom Zelandu grizu kao Zmajevi

U miru i tišini oni su doneli Srbiji polufinale Svetskog prvenstva, uspeh koji po svom značaju možda i prevazilazi osvajanje Evropskog prvenstva pre dve godine.

Ista zemlja, dva naličja. I isti savez je radio i sa jednim i sa drugima. Ali, u mlađim kategorijama treneri se ne menjaju kao prljave čarape. Niti se „istaknuti srpski funkcioneri klubova“ sa biografijama tajkuna bore za mesto na položaju.

U mlađim kategorijama, baš kao i u mlađim danima života, stvari su mnogo čistije. 

I možda će neko reći „ne treba da brinemo, imamo mlade“. Ali, da brinemo moramo. Jer ti isti omladinci sutra će stasasti. I doći će pod kapu onih ljudi koji vedre i oblače srpskim fudbalom. Doći će kod starijih funkcionera. Funkcionera koji kvare. Uprpljaće ih oni.

I onda, ponovo, isto ćemo mistili i o njima kao i „Vrapcima“ danas…

I ponovo ćemo čitati iste one žalopojke od komentara. Ili je možda došlo vreme da shvatimo da nije problem samo u fudbalu. Izboru selektora. Funkcioneru. Ili sportu. Možda su problemi malo dublje u našoj stvarnosti.

A možda i sve to što nam se dešava predstavlja samo odraz onoga – ko smo mi zaista u stvari. I možda je, tužnog li stanja, sve što nam se dešava – samo posledica naših sopstvenih izbora.

 Loading ...

0

0