PAUNOVIĆ: Da i protiv Amerikanaca pokažemo lavovsko srce

Srpski fudbalski „orlići“, koje poslednjih dana naši mediji često nazivaju i „orlušine“, spremaju se da u nedelju 14.juna od 16.30 po lokalnom vremenu (06.30 po srpskom) uzlete i do najvećih visina na Prvenstvu sveta na Novom Zelandu.

Ispred njih, na prelepom „North Harbour“ stadionu u Oklandu stajaće vršnjaci Sjedinjenih Američkih Država u fudbalskom megdanu koji će u svakom slučaju imati epitet istorijskog i još jednom naterati srpski narod da nedeljnu jutarnju dremku zameni za fudbalsku utakmicu i podršku.

Izabranici selektora Veljka Paunovića, ponašanjem, igrom, mentalitetom i harizmom, već su osvojili simpatije svih koji prate „Mundijalito“ (popularni naziv za mali Mundijal), ali niko u našem taboru nema nameru da se zaustavi plasmanom među osam najboljih na svetu. Još je samo jedna stepenica ostala do same završnice – borbe za medalju.

– Protiv Mađarske, naš tim je položio veliki ispit zrelosti, i siguran sam da smo tom pobedom dobili dodatnu motivaciju i snagu da istrajemo do samog kraja. Isto tako teška, možda i teža utakmica nas čeka sa Amerikom, ali na ovakvom takmičenju lakih protivnika nema, naročito kad su u pitanju direktne eliminacije. Mi dobro poznajemo Amerikance, ali i oni poznaju nas, nema tu nikakvih tajni. Siguran sam da će moji momci još jednom pokazati kakvo lavovsko srce imaju – jasan je Veljko Paunović.

Nezamenljiva karika u vrlo preciznoj mašineriji naše igre je neumorni Nemanja Maksimović, za koga se ponekad čini da bi mogao da igra dve utakmice. Na Novom Zelandu je odigrao svaki minut, ukupno 390 na sve četiri utakmice.

– Prvenstvo sveta je sigurno jedno od najnapornijih takmičenja za svakog sportistu, pa tako i za nas, a ja lično nikada u karijeri nisam imao ovakve utakmice. Potrošnja je zaista ogromna, između mečeva osećam veliki umor, ali čim izađem na teren, zaboravim na sve i ne postoji šansa da odustanem ni u jednom trenutku. Zadovoljstvo je nositi dres Srbije, biti deo istorije koja se ovde ispisuje i imati ovako divne saigrače. Kad znaš, da ceo tim daje sve od sebe, da svi ginemo jedan za drugoga, onda ne postoji nikakav umor koji ne može da se savlada – ističe zamenik kapitena Srbije, jedan od fudbalera koji u vitrini već ima i zlato sa Prvenstva Evrope u Litvaniji 2013.

Amerikanci su novo, ozbiljno, iskušenje, ali Maksimović uverava da posle meča sa Mađarskom, više ništa neće biti tako teško na Novom Zelandu.

– Mađari su bili sjajni, nisam očekivao da mogu da igraju na tako visokom nivou, odlično su se organizovali, imali smo pakleno težak posao i sreća je bila uz nas, ali smo je apsolutno zaslužili. Slično će biti protiv Amerike, koja je takođe fizički moćna i spremna ekipa, ali se ipak nadam da će biti više prostora u napadu, jer i oni hoće da igraju ofanzivno. Direktni su, napadaju moderno, vidi se da se kod njih puno ulaže u fudbal, a i za nas i za njih je ogroman uspeh što smo stigli u četvrtfinale. Ja verujem da se mi tu nećemo zaustaviti – naglašava Maksimović.

Po rečima našeg veziste, predstojeći duel biće psihološki lakše igrati nego meč osmine finala.

– Kada smo osvojili prvo mesto u grupi, a Mađarska se jedva provukla sa tri boda, mnogi su očekivali da nas čeka lak posao. Mi ni jednog trenutka nismo potcenili protivnika, jer to ne umemo, ali sigurno da je bilo psihološkog pritiska da se taj meč mora dobiti, jer se to očekivalo od nas. Sada je drugačija situacija, mislim da su šanse podjednake, nema favorita i odlučivaće nijanse. Na nama je da ponovimo igru iz mečeva u grupi, a takođe da imamo voljni momenat kao sa Mađarima i ne bi trebalo da bude problema – ističe Maksimović.

Posle odrađene suspenzije, u tim Srbije vratiće se jedan od najboljih igrača na šampionatu Sergej Milinković-Savić, a sanirani su i stomačni problemi Mijata Gaćinovića. Duel sa Amerikancima preskočiće Milan Gajić, zbog crvenog kartona, a šansu na toj poziciji očekuje Miladin Stevanović, takođe momak izuzetnih kvaliteta, saigrač Gajića iz „generacije 1996“.

– Debitovao sam protiv Mađara i imao sam priliku da osetim šta znači učešće na jednom ovako velikom takmičenju. Nadam se da sam ispunio očekivanja selektora, nikad neću zaboraviti veliku radost posle autogola rivala i naše pobede sa igračem manje. Sada nas očekuje još jedan težak protivnik, ali drugačije i ne može da bude kad smo stigli do same završnice. Drago mi je da Srbija ustaje rano i da nas redovno prati. Nadam se da im više nećemo kidati živce i čekati gol do poslednjeg minuta – istakao je Miladin Stevanović, fudbaler Partizana i U-20 reprezentacije Srbije.

Nedelja, 14.jun. Novi Zeland. Okland. Vreme za ustajanje Srbije – 06.30. Srpski „orlići“ ponovo na najvećoj sceni, pred očima celog sveta.

Za razliku od Danejdina, gde su „orlići“ imali uvek na raspolaganju odlične uslove, kvalitetne terene i srdačnu dobrodošlicu, u Oklandu je situacija malo drugačija. Jedan od najvećih problema su adekvatni tereni za treninge, pa naša administracija ima dosta muke da obezbedi selektoru Veljku Paunoviću maksimalne uslove za rad.

Uprkos očekivanjima da će u subotu naš tim izaći na glavni teren stadiona „North Harbour“, gde ćemo igrati sa Amerikancima, predstavnici FIFA to nisu dozvolili, pa će „orlići“ imati priliku samo da malo prošetaju terenom, ali ne i da rade na njemu, jer se trava čuva za završnicu takmičenja. Nisu vredele primedbe iz našeg tabora da je protivnik imao prilike i da trenira i da igra na tom terenu, za razliku od nas, organizatori su ostali neumoljivi.

– Ne dozvoljavamo da nas nijedan detalj poremeti, prilagodićemo se situaciji u kojoj se nalazimo. U Danejdinu smo bili kao domaći tim, sada smo u drugačijoj ulozi, ali to je deo takmičenja. Mi smo recimo imali sreću da smo manje putovali od nekih ekipa, sve četiri utakmice smo igrali u istom mestu… Prošetaćemo glavnim terenom u subotu, a posle toga idemo da treniramo na pomoćnom i sve je u redu – smiren je i racionalan selektor Veljko Paunović.

0

0