PARTIZAN JE PRE 10 GODINA ELIMINISAO DNJEPAR: Gde su sada jedni, a gde drugi?! (VIDEO)

Ukrajinski fudbalski klub Dnjepar ove sezone je postao pravo iznenadjenje i osveženje za evropski fudbal. Ne samo što su se Ukrajinci fantastično držali u Evropi, već su bili u finalu drugog najjačeg evropskog takmičenja i umalo obezbedili direktan plasman u Ligu šampiona sledeće sezone.

Deceniju ranije, klub iz Dnjeprovetrovska ispao je u šesnaestini finala Kupa Uefa (sadašnja Liga Evrope) gde su bili eliminisani od strane srpskog predstavnika Partizana. U prvoj utakmici po februarskom kijametu i na snežnom belom terenu stadiona u Humskoj, ukrajinski i srpski timovi odigrali su nerešeno – 2:2. Golove za Partizan postigao je Obiora Odita u 12. i 45. minutu, dok su strelci za Dnjepar bili Nazarenko u 28. i Rusol u 58. minutu utakmice.

Crno-beli su odigrali utakmicu u sastavu: Ivica Kralj, Milivoje Ćirković (Miroslav Radović od 70. minuta), Ifeani Emeghara, Zoran Mirković, Nenad Đorđević, Albert Nađ, Ivan Tomić (Nikola Grubješić od 58. minuta), Simon Vukčević, Nenad Brnović, Saša Ilić (Branimir Petrović od 80. minuta), Obiora Odita. Šef stručnog štaba je bio Vladimir Vermezović, jedini trener koji je sa Partizanom u novom milenijumu prezimeo u Evropi.

Za Dnjepar su nastupali: Vjačelav Kernoženko, Aleksandar Hricaj, Vladimir Ježirskij, Oleg Šelajev (od 46. minuta Ruslan Rotan), Ruslan Kostišin, Andrej Rusol, Vjačeslav Ščejčuk, Aleksandar Rijkun (od 63. minuta Dmitrij Mihalenko), Sergej Kornilenko (od 77. minuta Aleksandar Radščenko), Sergej Nazarenko, Ruslan Bidnenko. Trener je bio Jevgenij Kučerevski. 

Izvor: YouTube, Grobari Belgrado

Revanš utakmica dve nedelje kasnije u Dnjepropetrovsku, donela je znatno više uzbuđenja, kao i radost za šampiona Srbije. Ishod utakmice iz Beograda je više odgovarao ukrajinskom predstavniku zbog postignutih golova u gostima. Toga su fudbaleri Partizana bili svesni i morali su da pobede ili bar odigraju nerešeno sa velikim brojem golova ukoliko žele plasma u sledeću rundu.

Pošto su na poluvremenu, kao i tokom većeg dela drugog perioda utakmice mreže mirovale, bilo je jasno da Partizanu ne preostaje ništa drugo nego da krene na sve ili ništa. Morali su da pobede u toj utakmici i po mogućstvu, da ne prime gol. Ušlo se u finiš meča, rezultat na poluvremenu je ostao nepromenjen. Da stvar bude još gora, Partizan je ostao sa igračem manje pošto je kapiten crno-belih Saša Ilić zaradio crveni karton. Pesimizam i skeptičnost su počeli da se povećavaju kod pristalica crno-belih. Mnogi su se već nekoliko minuta pre kraja meča pomirili sa tim da je to bilo sve što smo videli od Partizana te sezone u Evropi.

U trenutku kada je pesimizam dostigao kulminaciju, na terenu se dogodilo nešto što je celu situaciju izmenilo za 360 stepeni. Partizan je došao u vođstvo u 88. minutu kada je posle odlične asistencije Alberta Nađa, Miroslav Radović naleteo, šutirao iz prve i loptu smestio tik pored leve stative golmana Kernoženka. Utakmica se i završila tim rezultatom, a igrači i navijači Partizana su mogli da slave novi podvig u Evropi.

Izvor: YouTube, Grobari Belgrado

U osmini finala, crno-bele je eliminisao ruski šampion CSKA, kada su posle 1:1 u Beogradu, Moskovljani slavili 2:0 na svom terenu. Moskovski CSKA je kasnije i osvojio ovo takmičenje, a prosečni navijač Partizana je bio prezadovoljan učinkom svog kluba u evropskim takmičenjima.

Deset godina kasnije, Dnjepar je u finalu Lige Evrope izgubio od Sevilje rezultatom 3:2 i tako propustio priliku da prvi put osvoji trofej u evropskim takmičenjima. Jeven Konopljanka i drugovi sjajno su se držali sve vreme u ovom takmičenju. Eliminisali su mnoga zvučnija imena sa neuporedivo većim budžetima poput Olimpijakosa, Ajaksa, Briža, a kao šlag na toru bila je i pobeda u polufinalnom dvomeču protiv Napolija, gde su posle napolitanskih 1:1, slavili na svom terenu sa 1:0 i tako zakazali finalni okršaj u Varšavi protiv španskog predstavnika Sevilje koja je više puta dokazala da joj leži ovo takmičenje i da joj nije strano da ga i osvoji. Tako je bilo i u sredu veče. Sevilja je posle dosta uzbudjenja savladala Dnjepar sa 3:2 i tako četvrti put osvojila trofej Lige Evrope.

Dnjepar je ove sezone postao vicešampion takmičenja u kome su pre deset godina bili eliminisani od Partizana. Za tih deset godina, tim iz Dnjepropetrovska je bio redovni učesnik Lige Evrope, a ove godine su ostvarili i najveći uspeh, gde su bili i nadomak osvajanja tog takmičenja. Za Partizan je ipak, ovako nešto postalo samo misaona imenica. Doduše, crno-beli su igrali grupnu fazu Lige šampiona u sezoni 2010/11, a povremeno igraju grupnu fazu Evropa Lige, gde u proseku eventualno osvoje jedan bod i daju jedan gol.

Dok je Dnjepar počeo da hara Evropom i postao ekipa za respekt, Partizan da bi i došao do grupne faze takmičenja mora da se muči protiv predstavnika iz Jermenije, Andore, Lihtenštajna, Malte, San Marina i da ih eliminiše da bi zagarantovao jesen u Evropi. A kada jesen dodje, verovatno bi poželeli da vrate vreme u nazad i proklinju dan kada su uopšte i pobedili predstavnike maločas pomenutih zemalja. To je godinama u nazad postao problem ne samo Partizana, već i svih naših klubova koji još u „sezoni kupanja“ ispadnu iz Evrope.

Ukoliko se u našem fudbalu nešto ne promeni na bolje, ovakve eliminacije bi i u budoćnosti mogle da postanu praksa, a iz toga bi u najgorem slučaju mogle da se produkuju tzv. adaptivne preferencije, odnosno, što bi utilitaristi rekli princip „zadovoljne robinje“ u kome kad nešto uporno ne možeš da ostvariš, počinješ da gubiš želju za tim. Sve je dobro dok naši klubovi ne budu počeli da gube želju za plasmanom u evropska takmičenja.

0

0