‘TIKA-TAKA’ NOSI TVOJE IME: Ćavi Ernandes – unikat kom fudbal nikada neće naći zamenu! (FOTO) (VIDEO)

Nikada nije imao brzinu, eksplozivnost, visinu, dovoljnu fizičku snagu u duelima, kao ni skok igru, ali i pored toga – Ćavi je jedan od najboljih igrača u istoriji ove igre.  

“Brzina nogu nije bitna, ako ti je dovoljno brz mozak“ moto je omalenog i najtrofejnijeg španskog fudbalera.  

Legenda, kapiten, rekorder – Ćavi Ernandes odigrao je svoju poslednju utakmicu u Primeri za Barselonu. U suzama se oprostio od svog Kamp Noua i obećao samo jedno – da će se vratiti jednog dana. 

Ipak, da ne počinjemo od kraja, njegov istorijat uspeha je poduži.

Ćavijeve brojke govore takođe same za sebe – 29 trofeja u dresovima Barselone i španske selekcije gde ne nedostaje apsolutno nijedan, tu su – osam titula u Primeri, tri Lige šampiona, dva Svetska klupska prvenstva, Svetsko i dva evropska prvenstva sa Španijom, Kupovi kralja, Superkupovi Španije i Evrope.  

Takođe, on je apsolutni rekorder po broju zvaničnih nastupa za Barselonu sa 765 utakmica, a prvi iza njega je Karles Pujol sa 593 meča.

Ali, ako se prisetimo, njegovog početka, još tada će nam biti jasno zašto je postao unikatan igrač – onaj koji je svoje saigrače činio boljim. Kada je davne 1991. godine prvi put stigao na “La Masiju“, treneri su pitali dečake gde bi voleli da igraju, svi su potrčali napred u želji da postižu golove, a Ćavi je ostao iza i rekao “ko će ostati da im dodaje lopte?“.  

U prvi tim je stigao kod Luja van Gala 1998. godine, kao 18-godišnjak i u svom debiju na zvaničnim mečevima, postigao je pogodak u Superkupu Španije. 

– Van Gal me je naučio dosta stvari. Jednom prilikom mi je rekao da sam bolji od Zidana. Zahvalio sam mu se i rekao mu da prestane da preteruje – otkrio je nedavno Ćavi. 

Od 2001. do 2003. usledio je mračan period za Barselonu, pa samim tim i za Ćavija, jer u te tri godine na “Kamp Nou“ nije stigao nijedan jedini pehar. Ipak, upravo se te 2003. godine desio ključni trenutak u karijeri Barsinog dirigenta. Na klupi je u drugom delu sezone 2002/2003 sedeo srpski stručnjak Radomir Antić, koji je jednom prilikom u intervjuu za HotSport, otkrio kako je Ćaviju promenio dalji tok karijere.

– Imam tu privilegiju i autoritet da smem da kažem da sam imao ogroman uticaj na to da Ćavi postane jedan od najboljih, ako ne i najbolji centralni vezni fudbaler na svetu. Pre mene, on nikada nije imao ni ideju da pređe na protivničku polovinu. Zvao sam ga na jednom treningu i rekao mu ”Sine, ovo je dobro, ali nije dovoljno. Imaš neverovatan pregled igre, pas u prostor, viziju, dobar šut, hajde da te pomerimo jedno 30 metara bliže golu da vidimo šta će biti”. Nas je u sledećem kolu čekao derbi sa Espanjolom, koji da smo izgubili, Barselona bi bila u zoni ispadanja. Ćavi je u tom gradskom derbiju prvi put došao u protivnički šesnaesterac, dao je gol, a mi smo dobili 3:1. Time je krenuo Barsin put ka vrhu i dolazak sa 14. na peto mesto – otkrio je Radomir Antić. 

Dolaskom Franka Rajkarda 2004. godine počinje revolucija, a Ćavi je postavljen za zamenika kapitena Karlesu Pujolu. Osvojene su dve titule u nizu, potom i Liga šampiona (2005/2006). 

Ipak, pravi uspon u Ćavijevoj karijeri dogodio se 2008. godine kada će Ćavi najpre pod palicom Luisa Aragonesa predvodio Špance do titule na Evropskom prvenstvu. Barsin maestro je u finalu spojio Fernanda Toresa za pobedonosni gol i poneo titulu najboljeg igrača prvenstva. 

Istog leta, na Kamp Nou stiže njegov istinski uzor, i igrač na kojeg se najviše ugledao na terenu – Pep Gvardiola. Malo ko zna, ali Ćavi je mnogo godina kasnije priznao da je posle EP u Austriji i Švajcarskoj bio na korak od Bajern Minhena kojeg je tada sa klupe vodio upravo Van Gal. Ipak, Gvardiola je uspeo da ubedi Ćavija da ostane na Kamp Nou. Nekoliko meseci kasnije, Barselona je sa Pepom i Ćavijem razmontirala Van Galov Bajern sa 4:0 u 1/4 finalu Lige šampiona.

Pep je tada napravio “čistku“, prodao je Deka, dotadašnjeg nezamenjivog pleja kod Rajkarda, a dirigentsku palicu dobio je Ćavi. Od 2008. do 2012. godine Barselona je proživela svoj najbolji period u istoriji – Katalonci su osvojili 14 trofeja.  

Takođe, Ćavi je Španiju vodio i do titule prvaka sveta 2010. kao i do nove evropske krune – 2012. godine. 

Kada bismo gledali pojedinačne mečeve, pored pomenutog finala EP 2008, nikako se ne smeju zaboraviti ni finala Lige šampiona 2009. u Rimu i 2011. u Londonu, kada je Barselona u oba navrata nadigrala Mančester junajted (2:0 i 3:1), a Ćavi je na oba susreta asistirao.  

Nakon utakmice u Rimu 27. maja 2009, Ser Aleks Ferguson je rekao “nije nam Mesi pravio najviše problema, već Ćavi i Inijesta, koji su “zaključali“ posed u svojim nogama“. 

https://www.youtube.com/watch?v=HUQ0sbg5j3Y

https://www.youtube.com/watch?v=5x0uW79mP90

Verovali ili ne, Ćavi je u toj prvoj sezoni kod Pepa Gvardiole bio daleko najbolji asistent u Evropi sa 29 asistencija. U odlučujućem susretu za titulu u Primeri, 2. maja 2009, Ćavi je u El klasiku na “Santjago Bernabeu“ podelio ČETIRI asitencije u pobedi svog tima od 6:2, što je najveća pobeda Katalonaca protiv Reala u Madridu.  

https://www.youtube.com/watch?v=911ufp_8LdY

(Izvor: Youtube/todoxelbarcelona)

I tu nije kraj, Ćavi do svog zvaničnog odlaska, do kraja sezone ima još dva finala – u Kupu kralja već ove subote, Atletik Bilbao tiže na Kamp Nou, dok je šestog juna na programu finale Lige šampiona protiv Juventusa u Berlinu.  

https://www.youtube.com/watch?v=58PTiUJTe_w

Ćavija Ernandesa, istinski ljubitelji fudbala nikada neće zaboraviti tvoje lopte koje imaju oči, tvoje “zatvaranje“ poseda i samim neutralisanje celokupnog veznog reda protivnika (kao u prvom meču 1/4 finala LŠ protiv Pari sen Žermena ove sezone u Parizu), kao ni pogotke i asistencije u svim velikim mečevima kada je trebalo pokazati ko je maestro.  

Jer, kada bismo čuvenu “tika-taku“ morali da imenujemo nekim živim bićem, fizički je opišemo, jednostavno bismo samo rekli – Xavi Hernandez Creus, 170 cm i 68 kg – TAČKA.

Gracies Xavi, el grande capitan!

0

0