KARTE SU NA STOLU: Koje je pravo rešenje za klupu Crvene zvezde? (ANKETA)

Crvena zvezda je spustila zavesu na očajnu sezonu, a pitanje koje će uprava kluba morati da reši pod hitno jeste ko će biti novi trener umesto Nenada Lalatovića.

Sezonu 2014/2015 Delije neće pamtiti po lepom. Posle osvojene titule i potpunog raspada sistema izbacivanjem iz UEFA takmičenja na Marakani je došlo do promene vlasti, igračkog kadra i trenera. Slavišu Stojanovića je na „užarenoj“ klupi zamenio mladi i perspektivni stručnjak Nenad Lalatović, ali bez igračkog kadra (ceo šampionski tim otišao) nije mogao do uspeha. Crvena zvezda je sezonu za nama završila na drugom mestu na tabeli sa sedam bodova manje od šampiona Partizana, a u Kupu je usledio bolan poraz od Rada već u osmini finala. Kola su morala da se slome na nekom, a „najbezbolnije“ je to bilo učiniti na Nenadu Lalatoviću. Bez obzira što je tokom cele sezone gurao mlade igrače (Jovića, Ristića, Grujića i Jovanovića) šef stručnog štaba crveno-belih je izgubio podršku uprave na čelu sa Slavišom Kokezom, Ivicom Tončevim i Zvezdanom Terzićem, te je rastanak bio neminovnost.

Najverniji navijači Crvene zvezde, popularne Delije podržale su Nenada Lalatovića, a čelnicima našeg najtrofejnijeg fudbalskog kolektiva su postavile devet pitanja na utakmici sa lučanskom Mladosti. Među njima nije bilo onog najvažnijeg za javnost, a to je ko će sledeće sezone, koja počinje za manje od mesec dana, sa klupe predvoditi crveno-bele?

O kandidatima se odavno spekuliše, a u najužem izboru su Milorad Kosanović, Trond Johan Solid, Miodrag Grof Božović, Vladan Milojević, Risto Vidaković i po našim saznanjima Vladimir Petrović Pižon.

Milorad Kosanović je do pre pet dana bio najozbiljniji kandidat da zameni Nenada Lalatovića. To bi bio njegov drugi „kambek“ na Marakanu. Crveno-bele je vodio 1997/1998 godine kada je završio drugi iza tada „nepobedivog“ Obilića, a potom i 2007 godine kada je posle četiri meseca dobio otkaz. Najviše uspeha je imao vodeći kineski Dalijan Šide sa kojim je osvojio Kup i Superkup. Ipak, iskusni stručnjak je za sada daleko od povratka na klupu Crvene zvezde, jer su Delije protiv.

Trond Johan Solid je 2006. godine bio jedan od najuspešnijih trenera u Evropi. Karijeru je započeo u domovini, Norveškoj, gde je sa Bodom i Rozenborgom osvajao titule prvaka. Potom se preselio u Belgiju gde je „sakupljanje“ pehara i priznanja nastavio sa Klub Brižom. Zenit karijere je dostigao vodeći Olimpijakos 2006. godine kada je osvojio duplu krunu. Posle je vodio još par klubova, ali je samo sa Hernvenom uspeo da osvoji holandski Kup, a trenutno je bez angažmana. Mladi napadač Crvene zvezde Luka Jović je istakao da bi upravo Norvežanina voleo da vidi na klupi sledeće sezone.

Miodrag Grof Božović je trener koji je najviše puta u poslednjih 15 godina dovođen u spregu sa Crvenom zvezdom, ali na stadion „Rajko Mitić“ nikad nije došao. Ove sezone dobio je otkaz u Lokomotivi iz Moskve. Ipak, i pored toga veoma je cenjen kao fudbalski stručnjak u Srbiji i Rusiji. U karijeri je vodio Beograd, Konsadole Saporo, Borac Čačak, Hajduk Beograd, AEP Pafos, Budućnost, Grbalj, Amkar, Moskvu, Dinamo Moksvu, Rostov i Lokomotivu iz Moskve. Okitio se trofejom Kupa Rusije kao trener Rostova. Mnogi bi voleli Grofa da vide na klupi Crvene zvezde, ali bi najveća prepreka za njegov dolazak mogao da bude novac. Znamo svi u kakvom je finansijskom stanju Crvena zvezda.

Vladan Milojević je mladi trener Čukaričkog, koji je „brđane“ odveo do najvećeg uspeha u istoriji kluba, osvajanja Kupa Srbije. Talenat Milojevića je nesporan, dete je Crvene zvezde, ali je veliko pitanje da li želi da napusti mesto uspeha i dođe na Marakanu gde ne cvetaju ruže i gde se ne zna „ko pije, a ko plaća“. U svakom slučaju bio bi dobro rešenje Crvene zvezde na duže staze.

Risto Vidaković se poslednjih dana pojavio kao kandidat za „užarenu“ klupu na predlog mogućeg sportskog direktora Vlade Stošića. Vidaković je kao fudbaler odigrao 64 utakmice za crveno-bele i postigao je 17 golova. Navijači ne bi imali ništa protiv dolaska čoveka koji je trenersku karijeru počeo da gradi u Španiji. Bio je asistent u Mursiji, a vodio je Eciju, Kadiz, Betis B i Motaguu iz Hondurasa. Bio je pomoćnik Havijeru Klementeu na klupi Srbije.

Vladimir Petrović Pižon, četvrta Zvezdina zvezda, miljenik svih zvezdaša. Javno nije stavljen među kandidate za trenera Crvene zvezde, ali kako smo nezvanično saznali imao je kontakt sa upravom kluba. Posle blistave fudbalske karijere nastavio je trenerski posao, vodio je Crvenu zvezdu, Bor, Atromitos, Slaviju Mozir, mladu reprezentaciju Srbije i Crne Gore, reprezentaciju Srbije, Vojvodinu, Dalijan Šide, reprezentaciju Kine, Temišvar i reprezentacije Iraka i Jemena. Kao pomoćnik Ljupku Petroviću vodio je Crvenu zvezdu do titule prvaka Evrope, a 1996. godine je u samostalnom radu osvojio Kup. Na Marakanu se vratio 2009. godine kada je na čelo kluba stao Vladan Lukić, bio je prvi do marta meseca u prvenstvu kada je smenjen zbog lošeg rezultata u Kragujevcu i tada se sukobio sa upravom. Najveći uspesi su mu titula prvaka Kine sa Dalijanom, kao i drugo mesto sa mladom reprezentacijom na EP 2004. godine. Delije ne bi imale ništa protiv da se Pižon po drugi put vrati kući, gde je legendi i četvroj Zvezdinoj zvezdi i mesto…

 Loading ...

0

0