I ZA 20 GODINA ENFILD ĆE SKANDIRATI NJEGOVO IME: Stivi Dži se u subotu oprašta od ‘crvenih’!
Za nekih 20 godina od ovog trenutka, nema nikakvih sumnje, ime Stivena Džerarda će se od svakog navijača Liverpula izgovarati sa nekim posebnim tonom, baš kao što se danas izgovaraju imena Pelea, Mardone, ili bilo kog drugog svetskog superstara koji je za sobom ostavio trag.
Za razliku od navedenog dvojica, Stiven Džerard nije uspevao da osvoji Svetsko prvenstvo. Za razliku od navednog dvojica, Stivi Dži nije, čak, uspeo da osvoji niti jednu titulu u domaćoj ligi. Ali nasleđe dresa sa brojem 8 je, barem na severu Engleske, toliko da bi i najrečitijim pesnicima sveta bilo teško da ga prevedu na pisani oblik jezika.
Ljubav se, kažu, ne govori.
A u ljubav Stivena Džerarda prema crvenoj boji ne treba sumnjati. U ostalom, upravo zbog toga je čitav dosadašnji tok svoje kariojere proveo na „Enfild Roudu“. I čak i kada sledeće sezone bude otkoračao dalje ka LA Galaksiju, i dalje će znati da „nikad ne korača sam“.
Navijači ga ne mogu osuditi što odlazi iz tima u kojem bi mu naredne sezone mesto bilo upitno. Ne mogu mu zameriti i to što bi želeo da u smiraj karijere uzme koji „dinar“ i eventualno proba da uradi ono što nikad nije uspeo sa Liverpulom: da se okiti šampionskom titulom.
Da uradi ono za čim će zauvek žaliti što nije u rodnoj Engleskoj i voljenom klubu.
– Neću žaliti samo za titulom, ali ću sigurno najviše žaliti za njom – ne krije Stiven Džerard.
– Voleo bih da mogu da kažem da imam kolekciju svih trofeja sa Liverpulom. To bi bio šlag na torti moje karijere – ne negira Džerard.
I zaista bi. A njegova karijera u klubu je impresivna sama po sebi. Brojke, u ostalom, retko lažu. A brojevi govore da je Stivi Dži u Liverpulu odigrao više od 700 nastupa tokom 17 sezona.
Prošle sezone Liverpul je bio na korak od osvajanja prve šampionske titule posle 1990. godine, ali se, baš nesrećni Džerard, sapleo, okliznuo i ispustio titulu u čuvenom okršaju protiv Čelsija.
– Svaki igrač kroz karijeru prođe kroz neke nezaboravne trentuke. Nekih se posle seti sa osmehom, neki su bili izuzetno okrutni – kaže Džerard.
– Osim toga ja imam i lepe trenutke da ih se setim. Iza sebe imam neka finala u FA kupu i neuspeh iz finala Lige šampiona 2007. godine – priseća se „osmica“ Liverpula.
– Nema tog čoveka čiji životni put ide glatko. Moj, sasvim sigurno, nije. Ipak, ponosan sam na sve ono što sam uradio i ne bih menja nikada ništa – jasan je Džerard.
A, i zašto bi? Promašaji u finalima FA Kupova sigurno blede pred istorijskim preokretom iz Istanbula 2005. godine kada je, baš Džerard, golom pokrenuo jedan od najvećih preokreta u istoriji finala LŠ i kada je srušio Milan.
– Oproštaj će za mene biti jako emotivan. Verovatno će biti najgore na kraju poslednje utakmice – ne krije Džerard.
– Svestan sam da dolazi trenutak kada treba reći „doviđenja“ navijačima. Siguran sam da će me emocije preplaviti. Nikada nisam bio u takvoj situaciji do sada, tako da ne mogu sa sigurnošću da kažem kako će biti – ističe Džerard.
I sasvim sigurno je u pravu. On ne zna kako je to otići iz Liverpula. Ne zna kako je igrati poslednji meč za klub koji navija od malih nogu. Ali, sigurno je i to, zna kako je to – biti voljen.
Jer navijačima svog kluba možda nikada nije „poklonio“ titulu. Ali srce jeste. Znaju to i oni. Baš zbog toga, oproštaj klupske legende biće emotivan. I baš zbog toga navijači Liverpula će za 20 godina od ovog trenutka ime Stivena Džerarda izgovarati na poseban način…
Možda nikada nije uradio ono što su Pele ili Maradona. Ali, nije ni morao. Nije ni trebalo. Dovoljno je to što njegovo srce kuca za crvene boje.