ZLATNE KANTE: Deset igrača koji nisu ispunili očekivanja fudbalske javnosti

Često se u prošlosti dešavalo da igrači koji su bili viđeni kao buduće zvezde svetskog fudbala, jednostavno nestanu sa scene. Povrede, pogrešan izbor sredine, ali i loš nacin života uglavnom su bili razlozi zašto su neki veliki talenti u tišini nestajali sa fudbalskih terena.

Potencijal koji su pokazivali u tinejdžerskim godinama, većini je obezbedio finansijski unosne transfere, ali bi se tim momcima ubrzo gubio svaki trag, dok su njihovi klubovi čupali kosu, zbog velikog obeštecenja koje su izdvojili za dovođenje ovih momaka.Ovo je lista od 10 fudbalera koji su glavna asocijacija za nedovoljno iskorišcen talenat.

10. Denilson (Brazil)

Čelnici Sao Paula, zadovoljno su trljali ruke, kada su u leto 1998. godine prodali reprezentativnog vezistu Brazila, za tada rekordnu sumu od 23 miliona funti, ekipi Betisa, dok su Španci pravdali ovaj visoki transfer, velikim ambicijama kluba u kojima je Denilson bio viden kao jedan od glavnih šrafova. Medutim pokazalo se da Brazilac, nije bio dovoljan kalibar za neki veci domet. Denilson kojeg je krasila fantastična brzina, i probojnost po levom boku, od trenutka kada je obukao zeleno-beli dres, nije ličio na sebe iz dana kada je bio vedeta Sao Paula. U Sevilji je proveo 7 godina, međutim njegove partije bile su ispod proseka. 61 nastup za reprezentaciju Brazila, dovoljan je dokaz da se radilo o kvalitetnom igraču, ali se ipak sa ove distance jasno vidi da Denilson nije bio kalibar igrača zbog kojeg ćete srušiti svetski rekord u visini obeštećenja.

9. Alvaro Rekoba (Urugvaj)

Fantastican igrač sredine terena koji je većinu svoje karijere proveo na Apeninima. Kada je doveden u Inter, leta 1997. godine iz urugvajskog Nacionala, važio je za jednog od igrača koji preti da postane svetska klasa. Vrlo brzo je počeo da pokazuje svoj potencijal u periodu dok je bio na pozajmici u Veneciji, ali i prve sezone po povratku u Inter. Međutim posle premijerne sezone u dresu Neroazura, u kojoj je sebi zacementirao mesto u timu Rekoba počinje polako da gubi kontinuitet. Postao je igrač trenutka. Dešavalo se da ga nema po nekoliko utakmica, na terenu, a onda sam reši veliki meč. Njegova ubitačna levica, odlična pas igra, ali i razoran šut, bile su karakteristike zbog kojih mu se fudbalska Evropa divila tih godina. Mnogi stručnjaci kažu da je Rekoba mogao da bude jedan od najboljih veznih igrača na planeti, samo da je uz svoj talenat imao i Zanetijev mentalitet.

8. Džo Kol (Engleska)

Kada se pogleda spisak klubova u kojima je igrao i trofeji koje je osvajao, mora se priznati da Džo Kol i nije imao toliko lošu karijeru, ali činjenica je da je većinu tih trofeja osvajao uglavnom provodeći vreme na klupi. Momak koji je potekao iz čuvene Vest Hemove fudbalske akademije bio je jedan od traženijih igrača širom planete. Uspeo je zahvaljujuci svom talentu da ostvari transfere u velike klubove, ali nije uspevao da održi formu na nivou, zbog čega je uglavnom dobijao šansu sa klupe. Igrač kojeg karakteriše fantastična brzina i dribling, proveo je veći deo karijere kod Murinja u Čelsiju, ali nije uspeo najbolje da se prilagodi Murinjovom stilu igre, zbog čega njegov pun potencijal nije isplivao na površinu. Posle Čelsija, pokušao je da oživi svoju karijeru u dresu Liverpula ali je za tri sezone, pre svega zbog brojnih povreda odigrao samo 26 mečeva za Redse. Probao je ponovo u Vest Hemu, bez nekog velikog uspeha. Trenutno nastupa u Aston Vili, ali činjenica je da nije uspeo da izvuce maksimum iz svog potencijala, pa će u Engleskoj ostati upamćen kao igrač koji je nekada bio velika nada.

7. Sebastijan Dajsler (Nemačka)

Sebastijan Dajsler početkom 21. veka bio je jedan od igrača u kojeg je Nemačka polagala svoju budućnost. Igrač koji je ponikao u Borusiji iz Mehengladbaha, a zatim se u dresu berlinske Herte fantastičnim partijama, domogao dresa Nemačke, ali i transfera u Bajern. Krasila ga je odlična preglednost igre, ali i sjajna tehnika, zbog čega je na kraju i završio u redovima Bavaraca kao velika nada i veliko pojačanje. Medutim prelaskom u Bajern, počinju njegovi problemi. Povreda kolena ga je na samom početku u Bavarskom timu odvojila nekoliko meseci sa terena. Ubrzo po povratku na teren, obnovio je istu povredu i više nije ličio na sebe. Na terenu nije više delovao tako sigurno, izgubio je samopouzdanje, što je dovelo do pada u depresiju, zbog čega je rešio da prekine igracku karijeru već u 27-oj godini života, tačnije po isteku ugovora sa Bavarcima. U Bajernu je za 5 godina upisao samo 62 zvanična nastupa, dok je za reprezentaciju Nemacke odigrao 36 mečeva, uglavnom u kvalifikacijama, pošto je velika takmičenja propuštao zbog povreda.

6. Fredi Adu (SAD)

Ovaj momak je sa 14 godina proglašen za buduću zvezdu svetskog fudbala, ali i zvezdu američke MLS lige. Podatak koji najbolje govori o kakvom se talentu radilo, jeste da je u reprezentaciju SAD do 17 godina ušao kao 13-godišnjak. Talenat koji je imao ovaj momak, ali i medijska pažnja koja ga je pratila na svakom koraku, nisu promakli Benfiki koja ga je dovela u svoje redove. Proveo je čak 6 godina na pozajmicama, na kojima nije uspeo da se nametne za prvi tim Benfike. Imao je problem što nije mogao da sastavi više dobrih utakmica na nivou. Prelaskom na evropski kontinent, polako je opadala medijska pažnja prema ovom momku, ali i njegovo samopouzdanje na terenu. Od igrača koji je bio jedna od najvećih zvezda u MLS ligi, došao je u situaciju da mora da se bori za mesto u prvom timu Benfike, sa čime nije uspeo da se izbori psihički. Nedavno je privukao pažnju i domacih ljubitelja fudbala prelaskom u Jagodinu, ali nakon šest meseci napušta klub bez ijednog prvenstvenog meča u nogama. Trenutno je član finskog KuPS-a koji mu je 11. klub u karijeri iako mu je tek 25 godina.

5. Robinjo (Brazil)

Igrač koji je sa samo 18 godina, bio proglašen nalsednikom čuvenog Pelea. U vreme dok je igrao u Santosu, dosta je po svom stilu i načinu igre podsećao na legendarnog Brazilca. Robinjov uspon u tinejdžerskim godinama bio je strahovit, pa je Real Madrid brzo reagovao i u leto 2005. godine doveo Robinja u svoje redove. Međutim prelaskom u Real, Robinjo postaje još jedan od onih igrača čija je karijera stagnirala prelaskom u Kraljevski klub. Partije više nisu bile na nekadašnjem nivou, ali ni status u timu nije bio isti kao u Santosu, jer je od zvezde tima i brazilske lige, došao u klub u kojem je bilo mnogo većih imena. Trenutno je u svom matičnom klubu Santosu, posle neuspešnih epizoda u Mančester Sitiju i Milanu, ali partije i forma nisu ni nalik fudbaleru svetske klase. Tako da sa ove distance gledano, poređenja sa slavnim Peleom deluju smešna, kada je Robinjo i njegova karijera u pitanju.

4. Antoni Le Talek (Francuska)

Momak koji je početkom 21. veka bio jedan od najvećih talenata tadašnjih svetskih i evropskih šampiona, Francuske. Sjajne partije koje je pružao u Le Avru, ali i na Svetskom Prvenstvu za fudbalere do 17. godina nisu promakle Žeraru Ulijeu, koji dovodi Le Taleka u paketu sa Sinama-Pongoleom u Liverpul u leto 2001. godine. Ono što je krasilo Le Taleka, bili su odlična vizija, tehnika ali i dobro praćenje igre, zbog čega se nadavao golova u Francuskoj. Ipak Premijer liga očigledno nije bila pravi izbor za njega, pošto nije uspeo da se prilagodi na engleski stil fudbala. U Liverpulu u prvoj sezoni beleži 17 zvaničnih nastupa, u kojima nije pokazao ni deo svog talenta, a narednih 7 godina provodi na pozajmicama. Danas ima 30. godina i igra u francuskom drugoligašu koji se grčevito bori za opstanak, Valensijenu.

3. Sten Kolimor (Engleska)

Devedesetih godina Engleska je imala napadača svetske klase u izobilju. Alan Širer, Les Ferdinand, Tedi Šeringem, Robi Fauler, Endi Kol i Jan Rajt, bili su samo neki od igrača koji su konkurisali za napad Gordog Albiona. Svi su bili sjajni špicevi, ali je pored ovih ljudi u prvi plan izbio jedan tinejdžer, vunderkid Notingem Foresta, Sten Kolimor. Kolimor je imao neverovatan prirodni talenat, jak u duelima, dobar u skoku, igrač koji podjednako puca sa obe noge, veoma brz, i kao takav bio je mešavina svih gorenavedenih napadača u jednom. U Notingem Forestu, bio je prava noćna mora za protivničke odbrane, na 65 utakmica postigao je 41 pogodak. U leto 1995. godine prelazi u Liverpul za tada rekordnih 8.5 miliona funti. Tu provodi dve godine, pružajuci solidne partije, ali onda donosi čudnu odluku odlučivši da pređe u redove Aston Vile. Prelaskom u tim iz Birmingema, Kolimor više nije bio isti igrač, u njegovoj formi ali i golgeterskom učinku dolazi do velikog pada. Kasnije je pokušao u Fulamu, Lesteru i Ovijedu da oživi svoju karijeru, u čemu nije uspeo, pa će ostati zapamcen kao velika nada engleskog fudbala, i igrač koji je i pored velikog talenta uspeo da upiše samo 3 nastupa u reprezentativnom dresu.

2. Ðanluidi Lentini (Italija)

Vezista koji je početkom 90-ih godina prošlog veka pomutio razum brojnim klubovima u Italiji. Brzina i fantastičan dribling, kao i odlične partije koje je pružao u dresu Torina, preporučili su ga mnogim klubovima širom Evrope. Najbrži u njegovom dovođenju, bio je Silvio Berluskoni, ali je za Lentinija morao da sruši svetski rekord kada je visina transfera u pitanju, tačnije platio ga je 13 miliona funti kako bi ga uzeo ispred nosa velikom rivalu, Juventusu. U Milanu koji je tih godina imao pravi drim-tim, očekivalo se mnogo od Lentinija. U prvoj sezoni u dresu Rosonera opravdao je svoju ulogu, vodeći svoj tim do Skudeta i finala Lige Šampiona. Posle te sezone, u leto 1993. godine, Lentini je imao saobraćajnu nesreću, iz koje izlazi sa frakturom lobanje i povredom očne duplje. Oporavak je trajao skoro godinu dana, i Lentini je uspeo da se vrati na teren pocetkom sezone 94/95, ali posle povrede nije bio ni senka od onog fudbalera koji je žario i palio terenima Italije.

1. Rikardo Kvarežma (Portugal)

Neposredno pre nego što će se Kristijano Ronaldo pojaviti na svetskoj fudbalskoj sceni, ljubitelji fudbala divili su se takođe jednom mladom igraču iz lisabonskog Sportinga. U pitanju je bio Rikardo Kvarežma. Njegova brzina, dribling i probojnost po bokovima, oduzimali su dah navijačima širom Evrope, pa je Kvarežma u medijima uveliko bio najavljivan kao buduća svetska zvezda. Posle duple krune koju je osvojio sa Sportingom, njegov talenat primetio je i Frank Rajkard, i doveo mladog Portugalca u redove Barselone. To je ujedno bio i prvi korak unazad za Kvarežmu, koji nije uspeo da se snađe u Barsinoj mašineriji, i posle samo godinu dana biva odbačen, i to u redove jednog od najvećih rivala lisabonskih zeleno-belih, Porta. Za 4 godine provedene na Dragau, njegova karijera vratila se na pravi put. Tri titule prvaka Portugala, i titula za najboljeg igrača lige 2006. godine ponovo su vratili Kvarežmu u žižu javnosti. 2008. godine za 21 milion funti prelazi u redove Intera iz Milana. Ovaj transfer će se ispostaviti kao najveća Kvarežmina greška u karijeri, pošto u Interu nije uspeo da se uklopi u taktičke zamisli Murinja, pa je za 2 godine upisao samo 24 zvanična nastupa. Odlazi na pozajmicu u Čelsi, gde je odigrao samo 4 meča, a zatim prelazi u Bešiktaš, gde provodi dve sezone, ali na terenu nije ni senka onog nekadašnjeg igrača. Posle epizode u Turskoj, odlazi u katarski Al Ahli, gde se zadržava samo 6 meseci. Danas ima 31. godinu i ponovo je u dresu Porta. Podseti nas s vremena na vreme nekim lepim potezom na to o kakvom majstoru je reč, ali kada se uporede karijere Kvarežme i nekih njegovih saigrača iz mlađih dana, opšti utisak je da je mogao i morao da pruži mnogo više.

Da li se slažete sa našom listom najgorih transfera? Ili možda smatrate da nam je promakla neka ‘zlatna kanta’, kako ih u Italiji nazivaju?

hotsport.rs       

0

0