IVAN SRDANOV ZA HOTSPORT: Vratite ono pravo fizičko u škole!

O prerano završenoj, ali uspešnoj plivačkoj karijeri Ivana Srdanova imali ste prilike da čitate pre tačno nedelju dana. Naravno, za takvog sagovornika imali smo i drugih pitanja osim o njegovim plivačkim danima, tako da smo dobili zanimljive opservacije o samoj rekreaciji koju plivanje sa sobom donosi.

– Naučno je dokazano da je plivanje sport gde su aktivni svi mišići. Bilo je priča da se plivanje NE preporučuje za astmatičare jer se tom prilikom grče pluća, ali su naučnici dokazali da je plivanje ipak sport broj jedan kako za decu koja imaju probleme sa astmom, tako i za deformitete kičme, stopala i bilo čega drugog. Veliki je problem što su, pored toga, počela su da nam na treninge dolaze i gojazna deca, a to je cena koju plaćaju zbog jako lošeg fizičkog vaspitanja u školama – nastavio je Ivan Srdanov intervju za HotSport pričom o telesnom razvoju dece u Srbiji.

Tema fizičkog (ne)vaspitanja dece u Srbiji postaje sve veći problem današnjice i oblast je kojoj treba posvetiti punu pažnju. Kako vidiš fizičko u školama danas, s obzirom da si relativno mlad i skoro si izašao iz škole?

– Vrlo dobro znam da je predmet fizičko vaspitanje u školama potpuno zapostavljeno. Dok sam išao u osnovnu, a zatim u srednju školu dešavalo se da tek nas dvoje ili troje radimo fizičko, a ostali se dovijaju na svakakve načine kako bi izbegli taj čas. To je veliki problem, jer onda nemaš gotovo nikakvu potrošnju organizma, nepokretan si, piješ, jedeš, ne trošiš se i dolazi do gojaznosti. A mladom telu upravo treba ta aktivnost – ističe Srdanov i pored opservacije daje i svoj predlog:

– Treba ići po osnovnim i srednjim školama i pričati sa klincima, da im se usadi u podsvest da je fizička aktivnost jako bitna za njih. Danas su sve češći slučajevi, a mi se iznenađujemo što dolazi do prerane smrti dece. U nekim slučajevima razlog može biti pretreniranost, ali isto tako i neaktivnost može biti uzrok prestanka rada srca. Jednostavno, fizička aktivnost je veoma bitna, kako u sitnijim godinama, tako i kod veterana, zaista sport čuva duh i telo – objasnio je Ivan Srdanov.

Nakon završetka profesionalne plivačke karijere Crvena zvezda ti je ponudila mesto trenera u klubu, što ti, može se primetiti, itekako imponuje i znači. Trenerski put si počeo prvo sa rekreativcima, a zatim si po uzrastnim kategorijama napredovao do pomoćnika prvog tima Zvezde. Kako je raditi sa klincima? Ko od njih obećava najviše?

– Što se tiče mlađih kategorija prvo sam trenirao mlađe pionire i pionire i mogu reći da smo imali dosta zapaženih rezultata. Neki plivači su se kod mene preporodili. Recimo, Ana Radovanović ranije gotovo da nije ni postojala na plivačkoj mapi, a posle godinu dana našeg zajedničkog rada ona je bila druga na prvenstvu Srbije na 50 metara leđno. Spomenuo bih malog Andriju Golubovića koji je 2004. godište i veruj mi, ogroman potencijal koji je, kada smo poredili po nekim parametrima, veći talenat od Čabe Silađija u tom uzrastu. Mateja Marković, Aleksa Matić, Ana Radulović, Teodora Milošević ,Teodora Živić… To su sve talenti koje planiramo za Olimpijske igre 2020. godine, koje tek treba da brusimo i čuvamo kako neko od njih ne bi prešao u neki drugi klub.

Od 1. januara ove godine pomoćnik si nikom drugom nego profesoru Aleksandru Skanati, čoveku koji u svojoj riznici ima oko 2000 medalja i preko 500 rekorda. Sigurno je nemerljivo iskustvo biti desna ruka takvoj plivačkoj veličini?

– Ja nisam živeo u to vreme, ali mnogi kažu da je on najbolji stručnjak u bivšoj Jugoslaviji, nekadašnji selektor naše reprezentacije Ogroman mi je plus što imam od koga da učim i da sazrevam kao trener. Deli mi savete ne samo što se tiče plivanja, već i o odnosu sa decom i njihovim roditeljima, koji umeju da dođu i besni i kivni na trening, ali i ja sada umem da pronađem pravi prilaz njima. Meni je najbitnije da idem prirodnim putem i što nisam odmah krenuo da radim sa prvim timom, jer osim što to zaista nije prirodni put, sa prvim timom treba da radi neko prekaljen i iskusan. Iskreno, ja nemam taj autoritet da im podviknem i da oni mene slušaju, a ovako je sve drugačije kada sam ja uz njega, tada moraju da me slušaju, hteli to ili ne – uz smeh kaže Ivan.

U ovim trenerskim danima Srdanov ima obaveze na bazenu gotovo svakodnevno, ali ne propušta priliku da i sam uskoči u vodu i ispliva nekoliko dužina, za svoju dušu. Ipak, takmičarsko plivanje će mu, kaže, uvek nedostajati.

– Trudim se da plivam što više, jer mi dosta znači, a moram da priznam nabacio sam desetak kilograma, što dovoljno govori o plivanju i njegovom uticaju na telo. Prija mi bazen, jer nije tako lako odreći se 14 godina plivanja. Desi mi se često na takmičenju da mi je žao što se više ne bavim aktivno plivanjem, pogotovo kada vidim te discipline na 800 i 1500 metara u kojima sam se ja takmičio. Krivo mi je što više nisam u vodi – setnim glasom je izgovorio, ali i dodao da sada ima neke druge prioritete:

– Dao sam sve ispite u roku na Visokoj sportskoj zdravstvenoj školi i usmeravam se za trenera plivanja i vaterpola. Škola traje tri godine i ja bih trebao ove godine da diplomiram, ali se neću na tome zaustaviti već želim da idem dalje i da se usavršavam da bih mogao da se osposobim za trenera fizičkog vaspitanja – rekao je Ivan Srdanov, a ekipa HotSporta mu želi sve najbolje u daljem radu i edukovanju.

Sjajna životna priča, ali daleko od toga da se bliži kraju, naprotiv, reklo bi se da je tek na početku.
Bravo, Ivane!

hotsport.rs

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0