REAGUJTE I IZABERITE SVOJU REKREACIJU: Godišnje u svetu umre 3,2 miliona ljudi zbog neaktivnosti!

Većina nas, nekada u svom životu ima problema sa viškom kilograma. Moderan način života gde sedimo više nego što bismo hteli, vreme provodimo ispred računara i televizora, od kuće do prodavnice idemo kolima, hranimo se najčešće nezdravo, brzom hranom ili vec delimično obrađenom hranom, jer nemamo vremena, uzima svoj danak. O ovoj temi za čitaoce HotSporta, pišu naši saradnici iz teretane Life active.

Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma na osnovu koga se procenjuje zdravlje pojedinca, a fizička neaktivnost je svrstana kao četvrti vodeći faktor opšte smrtnosti u svetu. Smatra se da godišnje, zbog fizičke neaktivnosti, u svetu, umire 3,2 miliona ljudi. Upravo zbog toga Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakoga dana.

Gde se tu nalazimo mi?

Prema podacima u 2013. godini, koje je objavio Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, 43,6% stanovnika Srbije je u toku svog rada (na poslu, kod kuće…) sedelo ili stajalo. U Beogradu je ovaj podatak poražavajući jer on iznosi čak 61,2% stanovnika. Stanovnici Srbije, tokom dana sede u proseku 5 sati! Fitnesom, sportom ili rekreacijom tri puta nedeljno bavi se svega 8,8% stanovnika Srbije, dok svega 4,8% stanovnika Srbije se bavi intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenih jačanju mišića.

Da se nedovoljno zdravo hranimo znami i sami. Ali šta kažu podaci? Beli hleb u ishrani koristi čak 60,1% stanovništva, dok neki od integralnih vrsta hlebova koristi svega 8,2% stanovništva. Ishrana bogata voćem i povrćem može značajno uticati na poboljšanje zdravlja svakoga od nas. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od najmanje 400 grama voća i povrća. U Srbiji 57,1% stanovništva koristi svakodnevno povrće u ishrani (sveže, smrznuto…) i to češće žene nego muškarci. Voće svakodnevno konzumira 45,6% stanovništva Srbije.

Svaki pet stanovnik naše zemlje uopšte ne razmišlja o zdravlju pri izboru načina ishrane, ali je skoro polovina (49,1%) izjavilo da je u poslednjih godinu dana nešto promenilo u načnu ishrane kako i bili zdraviji.

Kakve sve to ima posledice na našu telesnu težinu?

Indeks telesne mase (BMI – Body Mass Index) je široko prihvaćen kao parametar procene uhranjenosti. Jednostavno se izračunava tako što se telesna težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine iskazanog u metrima. Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije normalna uhranjenost podrazumeva BMI između 18,5 do 24,9 kg/m2, od 25 do 29,9 kg/m2 smatra se prekomernom težinom, preko 30 gojaznošću, a preko 35 ekstremnom gojaznošću.

U Srbiji je 40,4% normalno uhranjenog stanovništva, dok 56,3% stanovnika ima problema sa prekomernom težinom (predgojazno 35,1%, a čak 21,2% stanovništva je u grupi gojaznih). Njih 3.2% je pothranjeno. Trend najbolje pokazuju podaci iz ranijih istraživanja. Između 2006. i 2013. godine procenat gojaznih osoba (koje zahtevaju lečenje) je porastao sa 17,3% na 21,2% stanovništva Srbije. Još su gori podaci ako se posmatra obim struka za procenu abdominalne gojaznosti i procenu zdravstvenih rizika. Naime, smatra se da porastom obima struka kod muškaraca na preko 94cm, a kod žena na iznad 80cm, raste zdravstveni rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2. U Srbiji je kod 67,9% žena i 56,6% muškaraca izmeren veći obim struka od gore navedenih vrednosti.

Konačno, zašto su ove vrednosti bitne. U Lancet Diabetes and Endocrinology Journal objavljena je studija koja je rađena na 3.922 ispitanika i koja je za cilj imala da utvrdi koliko višak kilograma utiče na skraćenje života pre svega usled nastanka dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Vršena su poređenja između grupa ispitanika koji imaju normalan BMI (18,5 do 24,9 kg/m2) u poređenju sa onima koji imaju višak kilograma (25 do 29,9 kg/m2), gojaznim osobama (30 do 34,9 kg/m2) i ekstremno gojaznim osobama (preko 35 kg/m2).

Rezultati su pokazali da osobe sa povećanom telesnom težinom žive do 8 godina kraće od osoba koje imaju normalan BMI, dok one koje su gojazne žive i do 9 godina kraće. Nedvosmisleno je pokazano da povećan broj kilograma negativno utiče na zdravlje.

Ono što treba imati u vidu kod ovakvih studija jeste da one posmatraju prosek. Ne znači da nijedna osoba koja je gojazna neće doživeti duboku starost već , kada se pozmatra ta celokupna populacija, manja je verovatnoća da će je doživeti. Bilo bi zanimljivo kod ove studije da je umesto BMI analiziran procenat telesnih masti. Naime, sportisti i rekreativci koji dosta treniraju mogu imati povećan BMI ali mali procenat masti zbog veće mišićne mase, ali eto ideje za neku novu studiju.

Do tada, pazite na svoju ishranu i pokušajte da Vaš BMI bude u granicama normalnog.

hotsport.rs/life active

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0