IVAN SRDANOV – PANČEVAČKI MILORAD ČAVIĆ: Od sprintera i maratonca do trenera i rekreativca

Konstantna borba sa vremenom, ograđen sa četiri zida u bazenu, druženje u zoru ili kasno u noć sa štopericom i hektolitrima vode… To je 14 godina bio svakodnevni život Ivana Srdanova, višestrukog prvaka Vojvodine i juniorskog šampiona Srbije u plivanju, a sada trenera u Plivačkom klubu Crvena zvezda. U razgovoru za HotSport otkrio nam je šta plivanje predstavlja za njega, šta mu je donelo, a šta oduzelo i čega se najviše plašio kada je počeo da trenira.

Od svoje šeste godine je živeo sa astmom i disajnim problemima, što ga je direktno usmerilo na sport koji to ‘odnosi kao rukom’. Baš u periodu kada je svakom detetu bilo vreme da se odluči za aktivnost kojom će se baviti, našeg sagovornika put je odveo – u bazen. Plivanje je, kaže Ivan bez oklevanja, najzdraviji sport.

– Oduvek sam voleo vodu i nije mi to predstavljalo nikakav problem. Na bazenu je sve bilo kako treba, do trenutka kada sam prvi put morao da skočim sa startnog bloka. Tu mi je baš bila ‘frka’, sve dok me Vlada Savić, jedan od najpoznatijih instruktora plivanja u Pančevu, nije gurnuo u vodu. Jednostavno nije bilo drugačijeg rešenja, osim tog njegovog metoda i od tada sam zavoleo plivanje. Sledećih 12 godina u PK Dinamo i dve u PK Crvena zvezda su bile najbolje u mom životu – počeo je Ivan Srdanov priču za HotSport.

Bio je veliki talenat, o čemu svedoče brojni uspesi koje je ostvarivao tokom aktivnog bavljenja ovim sportom. Na pitanje koja mu je disciplina najviše odgovarala, sebe je okarakterisao kao ‘leđaša’, ali je ipak najbolje rezultate ostvarivao na ‘dužim prugama’. Do toga je došlo kada ga je na jednom takmičenju trener, umesto za sprinterske discipline u kojima je bio uspešan, prijavio za 800 i 1500 metara kraul.

– To takmičenje je bilo ni manje ni više nego državno prvenstvo i ponosan sam što sam bio peti u Srbiji tada. Video sam da mi to ide. Ispostavilo se da su mi te polumaratonske discipline najviše ‘ležale’ i najviše sam medalja osvojio na tim trkama. U svojoj plivačkoj karijeri sam osvojio 137 odličja. Bio sam devet puta šampion Vojvodine i prvak Srbije na 1500 metara kraul kao junior 2009. godine. Medalje sam u glavnom osvajao kada sam plivao za Dinamo, pošto sam veći deo karijere proveo u tom klubu. Od sprintera u Dinamu sam u Zvezdi stigao do maratona od tri kilometara u bazenu. Kada sam prešao među crveno-bele, postao sam i kapiten prvog tima. Ko zna šta bi bilo da me povreda nije omela – uz uzdah je rekao Srdanov i naglasio da veliku zahvalnost duguje svom tadašnjem treneru, a sada mentoru, profesoru Aleksandru Skanati, čoveku sa oko 2000 medalja i preko 500 seniorskih rekorda iza sebe.

Ivan je plivao rame uz rame sa trenutno najvećim imenima našeg plivanja: Ivanom Lenđerom, Čabom Silađijem i aktuelnim svetskim šampionim Veljom Stjepanovićem. Godinu dana je u Crvenoj zvezdi bazen delio i sa našim najboljim plivačem – Miloradom Čavićem, u jeku njegovih priprema za Olimpijske igre u Londonu.

– Taj period aktivnog treniranja mi je iz ove perspektive možda i najdraži. Divno iskustvo za mene, jer je on ipak veličina i naš najbolji plivač svih vremena. Večno ću biti zahvalan Miloradu, jer mi je dao preko potrebne savete, kako što se tiče načina plivanja, tako i što se tiče fakulteta. Uvek mi je govorio da treba da radim ono što volim i mnogo mi je drago što i danas u trenerskim danima mogu da se obratim jednoj takvoj ličnosti kao što je Milorad Čavić.

Ono što spaja Ivana i Milorada jeste identična povreda donjeg dela leđa, poznatog stručnog naziva – discus hernia, zbog koje su obojica pre vremena morali da se oproste od takmičarskog bavljenja plivanjem.

– Kada se aktivno bavite plivanjem, neizbežan deo treninga je i teretana. Meni je ona donela i ovu povredu, koju sam zaradio još u mlađim danima u Dinamu. Osećao sam da imam problem sa leđima i da mi nešto fali onog trenutka kada nisam mogao da plivam ‘delfin’ stil, nikako nisam uspevao da izvedem popularni ‘kik’ zbog bolova. Prvih šest meseci sam išao na terapije, pošto je prva dijagnoza bila da je u pitanju skolioza. Kasnije kada sam prešao u Zvezdu bio sam potpuno nespreman, jer sam skoro godinu dana bio bez pravog treninga. U tom periodu sam i dobio na kilaži, pa je bilo potrebno mnogo vremena da se vratim u pravu formu. Mesečno sam prelazio po 260 kilometara. Tada mi je Crvena zvezda izašla u susret i platila magnetnu rezonancu, gde mi je ustanovljen blaži oblik diskus hernie. Bolovi su postajali sve jači, osećao sam da ne mogu da izdržim ceo trening i morao sam da donesem tešku odluku da završim plivačku karijeru – sa setom je u dahu ispričao Ivan i ponovo pohvalio svoju Zvezdu.

– Još jednom je tada Crvena zvezda pokazala svoju veličinu i posle dva meseca mi ponudila posao trenera. Prvo sam bio trener rekreativaca, zatim sam radio sa mlađim pionirima i pionirima, a sada sam pomoćni trener prvog tima Zvezde i zaista sam mnogo zahvalan svom klubu na svemu.

Priča sa izuzetnom sagovornikom, Ivanom Srdanovim, nastaviće se tekstom u kojem će nam aktuelni pomoćni trener prvog tima Crvene zvezde ispričati svoja iskustva i anegdote iz rada sa mlađim kategorijama, a i uputiće našim čitaocima zlata vredne savete o rekreativnom sportu.

Do sledećeg čitanja.

hotsport.rs

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0