VUKAN SAVIĆEVIĆ ZA HOTSPORT: Idem iz Zvezde kada osvojim još tri titule, idol mi je Teodosić

Gost HotSporta bio je vezni fudbaler Crvene zvezde Vukan Savićević. On je u razgovoru za naš portal govorio o svojoj karijeri, prvom golu u crveno-belom dresu, neigranju za zlatnu omladinsku reprezentaciju, kao i mogućnosti da obuče dres reprezentacije Crne Gore. Otkrio nam je i da mu idol nije iz sveta fudbala, već iz košarke.

Vukan Savićević je treću sezonu u prvom timu Crvene zvezde, ali tek je u ovoj sezoni počeo da dobija šansu u prvih 11. U dresu crveno-belih je debitovao kod trenera Aleksandra Jankovića, ali kasnije je uglavnom dobijao šansu po svega nekoliko minuta i to ne na svakoj utakmici. Kod šefa stručnog štaba Nenada Lalatovića je u startnoj postavi i ima ulogu kreatora igre šampiona Srbije.

 Pre dve godine si debitovao za prvi tim protiv Hajduka iz Kule, u kakvom ti je sećanju ostao taj meč?

– To je neopisiv doživljaj. Zaista je prelepo kada sa 18 godina debituješ u dresu Crvene zvezde. Sećam se da je u pitanju bila kup utakmica i da me je trener Aleksandar Janković stavio da igram. Mada smatram da je i Robert Prosinečki ostao u klubu da bi mi i on pružio šansu. Iako su to bili zaista lepi trenuci, moram da priznam da mi je više u sećanju ostao debi na Marakani, kada sam prvi put počeo utakmicu pred našim navijačima i postigao gol. Igrali smo protiv Javora iz Ivanjice i Luka Milunović i ja smo postigli golove za pobedu našeg tima. Posle toga su usledili oscilacije,ali sve je to normalno u fudbalu – počeo je priču mladi Vukan Savićević.

 Kakav je bio oseáj kada si prvi put zatresao mrežu i zatrčao se ka Delijama?

– To je teško rečima opisati. Dao sam gol i u prvom momentu nisam bio svestan toga uopšte. Javor je pre toga vodio 0:1, tako da je moj gol bio izjednačujući. Zaista je prelepo kada postigneš gol i vidiš navijače da se raduju.

 Već dve godine si u prvom timu, a ove sezone si postao starter. Čini se da si mirno čekao svojih “pet minuta”?

– Naravno,nema razloga da bude drugačije. Imamo čist primer Lazovića, koji je došao iz Borca kao veliko pojačanje, a prve dve godine nije bio starter. On je u klubu pet godina, strpljivo je čekao svoju šansu, dobio je i sada je naš najbolji igrač, a tek ima 24 godine. Tako da nema razloga za žurbu – iskren je Savićević.

 Prošle godine si protiv Černomoreca u Odesi sjajno odigrao i postigao gol. Tada se očekivalo da ćeš se ustaliti u prvom timu, ali trener Slaviša Stojanović te nije stavljao u startnih jedanaest. Kako si taj period u karijeri podneo?

– Ne bih se vraćao u prošlost. Odigrao sam dobro protiv Černomoreca i iskreno i ja sam se potajno nadao da ću posle toga igrati, ali to se nije desilo. Osvajanje titule je bio prioritet i prednost su dobili iskusniji igrači. Bilo je tu još nekih stvari koje su usporile moj napredak kao povreda zbog koje sam bio odsutan sa terena. Može se reći da sam i ja pomalo kriv jer nisam odmah prijavio ozledu i tako sam je „vukao“ u nadi da ću igrati, što se u stvari pokazalo kao kontra efekat. Mada, nisam bio tužan ni razočaran toliko što nisma igrao, jer smo posle šest godina osvojili titulu, što je najbitnije! Nadam se da ćemo ove godine uspeti da je odbranimo.

 Prošle sezone je na tvojoj poziciji igrao Miloš Ninković, da li osećaš pritisak jer svi očekuju da ga zameniš na adekvatnom nivou?

– U prošloj sezoni smo igrali u drugačijoj formaciji. Ninković je igrao po levom boku, što iskreno ni njemu samom ne odgovara. Naravno može on to da igra, ali bolje bi igrao sada u ovoj formaciji gde igram ja. Osećam da postoji pritisak, ali u Crvenoj zvezdi su očekivanja uvek velika i moram sa tim da se borim. Trudiću se da igram dobro, kao u prethodnim kolima. Voleo bih da postignem neki gol i da me krene.

 Da li si zadovoljan partijama koje si pružio na startu novog šampionata?

– Ako uzmemo u obzir da sam u prethodnoj sezoni igrao samo po desetak minuta i to ne na svakoj utakmici, zadovoljan sam. Polako ulazim u formu i nadam se da će me sreća poslužiti da postignem neki gol. Mada sreća se zaslužuje, a ja strpljivo radim – iskren je Savićević.

 Za dve godine, koliko si u prvom timu, Crvena zvezda je promenila četiri trenera. Radio si sa Robijem, Saletom Jankovićem i Slavišom Stojanovićem. Kakav je tvoj odnos sa novim šefom stručnog štaba Nenadaom Lalatovićem?

– Sa trenerom imamo odličnu komunikaciju, non-stop priča sa nama, što je posebno bitno za mlade igrače. Treninzi su odlični, radi se dosta na presingu kada je izgubljena lopta i na čuvanju lopte kada je imaš. Zaista je dobar trener, ali i svi prethodni treneri su imali nešto dobro.

 Trener Lalatović je tokom prijateljskog meča sa Spartakom u Moskvi najavio da će možda uneti neke promene u timu, to jest da bi Nejc Pečnik mogao da igra iza napadača. Ako do toga dođe, da li se plašiš da bi mogao da izgubiš mesto u startnih 11?

– U Crvenoj zvezdi je oduvek bilo normalno da je konkurencija jaka. Treniram kako sam uvek trenirao i zaista ne razmišljam o takvim stvarima. U veznom redu su svi igrači jako kvalitetni i samo je na treneru da izabere ko će igrati. Takva zdrava konkurencija može da bude samo korisna pri stvaranju dobrih rezultata.

 Mlad si fudbaler, ali već imaš tri godine staža u prvom timu Crvene zvezde. Ove sezone su šansu dobili neki novi “klinci”, koji su godinu ili dve mlađi od tebe. Šta bi ih posavetovao?

– Oni su u omladinskoj školi naučili šta znači igrati u Crvenoj zvezdi, kako se pobeđuje. Jedino bi im rekao da uživaju u tome što su deo prvog tima, da igraju bez pritiska. To su sve odlični momci i ne sumnjam da će se neko od njih ove sezone posebno istaći.

 Za koji klub u inostranstvu navijaš?

– Bajern i Barselonu – kao iz topa je odgovorio Vukan Savićević.

 Da li to znači da bi u nekom od ovih timova voleo da nastaviš karijeru?

– Iskreno, uopšte ne razmišljam o odlasku. Razmišljam samo da odigram što bolje u Zvezdi i da osvojimo što više titula. Ugovor imam do 2017. godine i nadam se da ću sa crveno-belima osvojiti još tri krune.

 Prošle godine, iako si bio deo omladinske reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za EP, selektor Ljubinko Drulović te nije poveo na završni turnir, koji je ta generacija igrača osvojila. Da li ti je bilo krivo zbog toga, s obzirom da se negde očekivalo da kao prvotimac Zvezde se nađeš na spisku putnika za Litvaniju?

– Drago mi je zbog momaka što su osvojili zlatnu medalju, ali moram da priznam da mi je sada žao što nisam bio sa njima. Tada sam igrao utakmicu protiv Černomoreca i postigao gol, tako da tada nisam previše razmišljao o tome.

[stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“] Malo ko zna da je Vukan Savićević odigrao jedan prijateljski meč za reprezentaciju Crne Gore za igrače do 17 godina. Ipak, i pored toga stiče pravo igranja za Srbiju. Naravno, nije isključeno ni da obuče dres Crne Gore.[/stextbox]

 Da li se nadaš pozivu selektora mlade reprezentacije Radovana Ćurčića?

-Bilo bi mi drago ako bi poziv stigao, ali ne opterećujem se time – rekao je lreator igre Crvene zvezde.

 Kada bi dobio poziv selektora Crne Gore Branka Brnovića da li bi prihvatio da obučeš dres “sokolova”?

– Razmislio bih o tome – bio je zagonetan Vukan, kome je predsednik FSCG i legenda Crvene zvezde Dejan Savićević dalji rod.

 Igraš fudbal, ali ti je i košarka jako drag sport. Viđen si na utakmicama Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Da li ćeš i ove sezone bodriti crveno-bele u Evroligi?

– Naravno. Volim da gledam utakmice naših košarkaša. Razmišljam da narednih dana kupim sezonsku ulaznicu.

 Zanimljivo je to da ti je idol košarkaš, a ne fudbaler?

– Idol mi je Miloš Teodosić (smeh). Naravno, imam idole i u fudbalu, to su Inijesta i Kros, ali me plejmeker košarkaške reprezentacije Srbije oduševljava i kao sportista i kao ličnost.

 Na kraju, sa kim provodiš najviše vremena posle treninga i kada si u karantinu ili na pripremama?

– Sa Acom Kovačevićem, Đorđem Rakićem i cimerom Pečnikom. Slovenac je strašan momak, pravi laf – istakao je za kraj intervjua za HotSport Vukan Savićević.

hotsport.rs – K.K. – D. N.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0