Vladimir Vujasinović za HotSport: Stvaramo jak tim za budućnost, koji je produkt Partizanove škole!

Dugo, naporno ali pre svega izuzetno uspešno reprezentativno leto je završeno. Na redu su klupske obaveze, a njih trener Partizana Vladimir Vujasinović očekuje kao strateg koji je juniore Srbije doveo do zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Gruziji.

– Ova generacija igrača ima dosta takmičenja iza sebe i nikako nisu uspevali da se popnu na pobedničko postolje, na vrh, da uzmu zlatnu medalju. Upravo to je i bila neka moja završna reč pred poslednju utakmicu. Rekao sam im da je red da budu prvi. Izuzetno sam srećan što smo u tome uspeli zajedno, srećan i zbog njih i zbog sebe. Meni je ovo prvi trofej u trenerskoj karijeri. Druga godina je prošla od kako sam postao trener  i uspelo je i meni za rukom da uzmem to zlato – kaže Vujasinović.

 Osvojili ste na desetine trofeja u igračkoj karijeri, kakav je osećaj osvajati ih sa klupe?

– Doživljavam to kao neku ličnu satisfakciju za rad u protekle dve godine. Dugo sam igrao, onda započeo trenersku karijeru, potpuno se predao ovom novom poslu… Ovo je neki dokaz da sam na pravom putu.

 Jedinstven slučaj u srpskom vaterpolu i sportu uopšte je da se treneri večitih rivala podržavaju, sarađuju, dopunjuju, kao što je to slučaj sa Vama i Savićem. To je posebna snaga vaterpola.

-Igrali smo zajedno, sada smo obojica treneri. U istoj smo kući, u Savezu smo i jedan i drugi. Uvek smo pre svega bili pravi sportisti, boje klubova nisu presudne, ima nešto što je bitnije, a to je srpski vaterpolo. Nadam se da je ovo samo jedan početak, u ovome smo tek dve godine zajedno. Nadam se da ćemo osvojiti još mnogo trofeja.

  Desila Vam se neobična situacija, da generacija 1996. odigra Svetsko prvenstvo bez izgubljenog meča, a na kraju bude četvrta.

– U igračkoj karijeri mi se to nikada nije dogodilo, u trenerskoj, evo jeste. Sve je to sport i sve je to normalno. Bitno je to prevazići u tom trenutku. Ipak, to je takmičenje mlađih kategorija gde je najbitnije da dobijemo kandidate za A tim i mislim das mo u tome uspeli kroz to Svetsko prvenstvo.

 Neverovatno deluje i podatak da su dve ekipe, Srbija i Mađarska igrale četiri finala. Malo je nedostajalo da budu svih pet.

– Da, eto da mi nismo ispali od Španaca posle peteraca na SP u Istanbulu, bilo bi pet finala. Mađari imaju izuzetan sistem rada, nije slučajno da su u svim tim finalima. Vaterpolo kao sport im je na prvom mestu u zemlji i rezultatai tog njihovog rada se vide, bez obzira što su drugi. I oni imaju izuzetne momke, talentovane generacije, I još dugo godina ćemo u vodi voditi borbu za najsjajnija odličja.

 Od četiri finala (Svetska liga, Evropsko prvenstvo u Budimpešti, FINA Svetski kup), tri su naši momci dobili izuzetno ubedljivo, a najneizvesnije je bilo finale juniora u Tbilsiju. Srbija je vodila sa 4:1, Mađari stigli i prestigli (5:4). Ipak, Srbija je na kraju slavila sa 7:6.

– Bila je to klasična finalna utakmica. Izuzetno sam srećan što smo uspeli, u jednoj tako dramatičnoj utakmici, da prelomimo meč i da slavimo. Bilo je neizvesno i tako je u stvari i bolje.

  Trenerima mlađih kategorija su date odrešene ruke, nemaju imperativ rezultata, već zadatak da stvaraju igrače za A reprezentaciju.

–  Od nas se očekuje da stvaramo šampione za državni tim. Onda kada se podudari to sa rezultatom, još je lepše. Ali i da nije bilo rezultata, imamo stvarno talentovane generacije sa kojima mora dobro da se radi da bi oni napredovali. Ne mislim samo tu na rad sa reprezentativnim selekcijama, nego i da tim klincima treba pružiti adekvatne uslove i u klubovima.

 Tu onda nastaju problemi…

– Klinci moraju da igraju u jakim klubovima, uz dobre i iskusne  starije igrače. Srpski vaterpolo generalno ima problem sa tim, počevši od Vojvodine koja će seniorska takmičenja igrati sa juniorskom ekipom. U sličnoj situaciji je i Partizan. Maltene će ekipa ispod 20 godina da igra sva ova takmičenja, pa čak i Ligu šampiona. Slično je i u Zvezdi, s tim što je ostao po koji stariji igrač. Radnički jedini odudara od naše trenutne situacije, ima iskusan, dobar i čvrst sastav. Za mlade igrače, uveren sam, za pravi razvoj, ubrzani, potrebni su stariji igrači. Sada je suviše kasno da se to menja, ali se nadam da ćemo one tamo sezone, 2015/16. vratiti po kojeg igrača u naše prvenstvo, pa da ovi naši klinci rastu i stasavaju u šampione.

 Partizan su ovog leta napustili Ćuk, Čučković (Eger), Obradović, Tomašević (Zvezda, Dedović (Radnički), Živojinović i Rackov.

– Zbog  velike besparice bili smo prisiljeni da se odreknemo izuzetnih igrača koji su nosili igru prošle godine, a opet sreća naša je što imamo mlade momke koji će moći da preuzmu tu odgovornost.

 Od generacije koja je osvojila zlato u Gruziji, većina igrača igra u Partizanu (Subotić, Jakšić, Manojlović, Repanović, Gogov, Stojanović, Asanović, Radulović), neki su i prošle godine igralu u prvom timu.

-Imaju sreću u nesreći, a sreća je što će baš oni imati tu odgovornost. Imaćemo jedan mlad tim, sa momcima koji su tokom ovog leta pokazali da su izuzetan potencijal i na njima je da sledeće godine kroz jedan naporan rad pokažu i dokažu da nije to ništa slučajno i da su oni ti koji će da jednog dana, osim što će da budu standardni prvotimci u Partizanu, boriti se za ulazak u A reprezentaciju i da postanu njeni standardni članovi.

Očekivanja od predstojeće sezone?

-Nadam se da ćemo da imamo normalne uslove za rad, a tu mislim na vodu i na stipendijice koje dajemo klincima kao neku nadoknadu za rad. To mi je u prvom planu, da imamo uslove za rad i da možemo da radimo na jedan normalan i smiren način. To je ono što želim. Što se rezultata tiče, nisu nam u prvom planu. Šta god da uradimo ove godine biće dobro, pre svega zato što spremamo tim koji ako uspemo da zadržimo, imali bismo ekipu koja će moći da parira svim najjačim ekipama i da za koju godinu možemo da se pohvalimo da je ta ekipa stvarno odrasla na Banjici, da je produkt te čuvene Partizanove škole.

 Upravo će momci iz crno-bele škole činiti tim Partizana.

– Skoro svi prvotimci su iz Partizanove škole. Imamo još Holanđanina Luka Gilena, koji je  izrazio želju da još jednu godinu volontira u Partizanu. Zahvaljujem mu se iz sveg srca na tome. Tu su još i Gavril Subotić  i Dušan Mandić koji su došli iz crnogorskih klubova kao jako mladi igrači, a mi smo doprineli u tom njihovom razvoju. Ostalo su sve klinci koji su kroz Partizanovu školu došli do prvog tima, baš kao i Dimitrije Rističević, koji je od ove sezone prvi golman – zaklučio je Vujasinović.

U protekle dve sezone malo ko je očekivao da će Partizan sa podmlađenim timom proći grupu Lige šampiona, a momci su ćutali, radili, igrali i bili četvrti u Evropi. Upravo se o crno-belima pričalo kao o najvećem i pozitivnom iznenađenju, verovatno će tako da bude i ove godine. Ili one sledeće. Ako ostanu dužena okupu, ovi momci su kadri da osvajaju trofeje. Partizanova je to škola…

hotsport.rs – A. Đ.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0