Lalatović za HotSport: Klinci sada imaju menadžere i 10 puta veću platu nego ja u njihovim godinama

Trener fudbalera Crvene zvezde Nenad Lalatović u ekskluzivnom intervjuu za HotSport govorio je opširno o dosadašnjem periodu na klupi crveno-belih, daljim planovima, ali je i potvrdio da ne bi napustio Marakanu ukoliko bi klub doživeo sudbinu Glazgov Rendžersa.

Trener Nenad Lalatović ne krije svoje želje do kraja prelaznog roka i otkriva kako su teško tekli pregovori sa pojedinim igračima koje je želeo da dovede.

Ipak, najavljuje da će Zvezda biti ofanzivna u bilo kom sastavu, ali i otkriva koji su bili najbolji igrači sa kojima je igrao u crveno-belom dresu, ko mu je bio najteži rival na terenu, a odgovorio je i na pitanja naših čitalaca…

Kakva je razlika između pristupa mladih igrača danas u odnosu na vreme kada ste Vi bili u Crvenoj zvezdi?

– Možda postoji samo razlika u ozbiljnosti. Danas svi igrači pa i u omladinskoj školi imaju menadžere koji ih savetuju. Ja kada sam bio u njihovim godinama nisam znao za menadžera, za mene je postojala samo Crvena zvezda i bilo je važno samo ono što kaže predsednik kluba Dragan Džajić. Znalo se da nam je najbitnije da igramo, da budemo nosioci igre u Zvezdi, pa onda od naše prodaje klub da zaradi novac, a ne neki menadžeri.

Tokom pripremnog perioda isprobali ste razne varijante na terenu. Kako zamišljate Crvenu zvezdu, u kojoj formaciji?

– Za mene su sve formacije slične. Ljudi previše polemišu o tome. Formacije su ponekad bukvalno iste. Mi ćemo igrati 4-1-2-3 ili 4-3-3, znači maksimalno ofanzivno, shodno igračima koje imam na raspolaganju. Međutim, ne zavisi sve od nas već i od protivnika koliko nam dozvoli da tako igramo. Uvek sam za to da imamo pet-šest igrača u protivničkom delu terena. Da imam još ofanzivnijih igrača igrao bih još ofanzivnije.

Kada ste se i zašto odlučili za trenerski poziv?

– Na ovaj poziv sam se odlučio nakon završetka igračke karijere, ali ne odmah. Najpre sam radio kao menadžer i skaut, pratio sam mlade fudbalere, ali nisam se pronašao u tim vodama. Pričajući sa nekim kolegama koji su upisali trenersku školu odlučio sam i ja da upišem najpre za „B“ pa zatim za „A“ licencu i to iz razloga zato što je trebalo da stupi na snagu zakon od 2014. godine da sportski direktor nekog kluba mora da ima trenersku licencu. Slušajući ta predavanja shvatio sam da mi trenerski posao sviđa i da tu pronalazim sebe. Kada sam dobio licencu počeo sam da se bavim samostalno trenerskim poslom. Sada, nakon pet godina ne mogu da zamislim svoj život bez ovog posla.

Koliko je naporno biti trener Crvene zvezde i šta za to podrazumeva ta privilegija?

– Ovo je stresan posao iz razloga što ne zavisi od mene. Ja zavisim od 25 igrača. Ko je kako raspoložen, ko ima privatnih problema, da li ima novca, da li je zadovoljan što igra, što ne igra…Moraš da praviš treninge onako kako hoćeš da igraš, da analiziraš treninge što nije nimalo lako. Trudiš se da svi budu zadovoljni,a uvek je neko nezadovoljan jer ne mogu svi da igraju.Posao je jako težak i zahtevan, ali za sada se borim nekako sa tim.

Ko je od trenera ostavio najveći utisak na Vas i možda imao uticaj prilikom odabira da se bavite trenerskim poslom?

– Izuzetno cenim Slavoljuba Muslina koji mi je bio trener u Zvezdi, ali i sve bivše trenere crveno-belih kao što su Vladimir Petrović Pižon, Stanislav Karasi, Zoran Filipović sa kojima sam sarađivao.

Imate li nekog favorita među inostranim trenerima – Murinjo, Gvardiola, Anćeloti..?

-Više sam fokusiran na rad naših trenera, što bi se reklo gledam u naše dvorište. Mi imamo dobre trenere, ali je im je jako teško da se probiju u inostranstvu. Slično je i sa igračima. Ako si rođen na primer u Francuskoj možeš da igraš i u Bundes ligi i u ostalim jakim ligama, a kada si Srbin onda je to mnogo teže. Trenerima je još teže nego igračima. Ako realno gledamo naši treneri mogu da odu u Kinu, Kazahstan, Rusiju i ostale istočne zemlje.

Ko su po Vašem mišljenju trenutno najbolji srpski fudbaleri koji ne igraju u Srbiji, a koji u Jelen Super ligi?

– Nemanja Vidić, Bane Ivanović, Aleksandar Kolarov kao i Matija Nastasić, mladi defanzivac pred kojim je prelepa budućnost. Što se tiče naše lige to su Tijago, Regan, Krunić, Čavrić iz OFK Beograda. To su sve mladi i perspektivni igrače koje sam ja želeo da imam u timu Crvene zvezde iz razloga što bismo s a njima mogli da smanjimo budžet, jer je Zvezda u velikom minusu i dugovima. Sa takvim igračima između 19-21 godine bismo mogli da osvojimo titulu, jer imaju kvalitet za to i za nekoliko godina bi njihova cena bila nekoliko puta veća i klub bi mogao da smanji dugove.

Iako ste pre dolaska bili upućeni o dešavanjima u klubu, da li ipak postoji nešto što Vas je iznenadilo bilo pozitivno ili negativno na Marakani?

– Sigurno je da Zvezda funkcioniše drugačije nego kada sam ja pre deset godina igrao. Znao sam da sada nema para u klubu, a nema ih jer su igrači imali nenormalno velike plate. Nije normalno da igrač u našem klubu ima platu 20-30 hiljada evra mesečno, dok sam ja recimo igrao za 40.000 godišnje. Kad imaš nekoliko igrača sa takvim primanjima u klubu i još treba da platiš obeštećenja naravno da ćeš ući u dugove. Onda te igrači tuže, moraš da ih isplatiš u roku od tri godine naravno da ćeš da uđeš u nenormalna dugovanja. Pa još ako promašiš sa igračima, kao što je Zvezda dovela do sada 26-27 stranaca od toga je pogodila samo sa šest. Pa neka je svaki ima 250.000 evra godišnje puta dva, ako je ugovor na dve godine, pa kada se to pomnoži sa brojem dvadeset, koliko ih je bilo pogledajte koji je minus na strancima.

Kako igrači podnose krizu u klubu?

– Ja sam prezadovoljan mojim igračima kako rade. Kada sam dolazio znao sam kakva je situacija u klubu. Moja glava možda drugačije razmišlja od drugih. Ja sam Zvezdu oduvek doživljavao kao klub koji će meni sutra doneti nešto bolje, a ne kao klub koji će mi rešiti egzistenciju. Isto tražim i od igrača. Oni bi trebalo da imaju redovna primanja, ali ne kao što su imali pre četiri-pet godina kada su imali veća primanja nego u inostranstvu i nisu imali potrebu da se dokazuju već im je bilo najbitnije da potpišu ugovor ovde i onda se opuste. Plata bi trebalo da bude do nekog limita i to jednostavno tera igrača da u Zvezdi igra sve bolje i da onda ode u inostranstvo i naplati svoj trud i talenat.

Talentovanog mladog fudbalera Luku Jovića bije glas da ne voli baš puno da trenira, kako izlazite na kraj sa tim?

-Luka još uvek nije napunio 17 godina i sigurno je da se radi o talentovanom igraču pred kojim je svetla budućnost. On je u omladinskoj školi bio malo razmažen, imao je status zvezde, ali kod mene će morati mnogo više da radi da bi izborio status prvotimca. On je već na pripremama počeo ozbiljnije da radi, vidi se pomak tako da je sve na njemu.

Kako se Miloš Bosančić, kao bivši fudbaler Partizana uklopio u ekipu? Da li je bilo nekih ‘bockanja’ na treningu?

– On je davno igrao u Partizanu, a oteran je iz kluba zato što je Delija. On je i tada držao Zvezdin grb na pozadini telefona, zvono mu je bilo podešeno kao Zvezdina himna i nekim ljudima iz kluba je to zasmetalo pa su odlučili da ga sklone iz kluba. Nije osvajao titule sa njima, odigrao je tek desetak utakmica, tako da nema problema. Radi se o kvalitetnom igraču, koji nažalost nije bio u formi kada je došao u klub, ali evo već desetak dana koliko je sa nama, radi na tome. Sigurno će biti pojačanje za Zvezdu kada bude bio spreman od drugog, trećeg kola.

Kako Vi gledate na činjenicu da fudbalere stalno povezuju sa beogradskim splavovima? Da li se nešto promenilo u odnosu kada ste Vi bili njihovih godina?

– Fudbalere su povezivali sa splavovima i u moje vreme, povezuju ih i sada. Kad se na nekom splavu pojavi fudbaler nekog većeg kluba ili sportista uopšte izaziva pažnju, što je i normalno. I oni imaju dušu, mladi su, treba da izađu, ali za sve postoji granica. Zna se kada i kako smeju da izađu. Posle neke utakmice kada se pobedi je ok da izađu da proslave. Ja lično do sada nisam imao takvog iskustva da mi kažu da mi je neki fudbaler pobegao na splav ili slično. Znači za sve postoji mera.

Zbog čega biste kaznili svoje igrače?

– Recimo kada bi neki igrač izašao na splav ili diskoteku u toku radne nedelje, a da ima utakmicu za četiri-pet dana. Prihvatljivo je da se izađe na večeru u restoran, ode na piće… I naravno da bih kaznio igrača kada bi se ponašao na treningu onako kako ne dolikuje.

Spomenuli ste nekoliko želja koje nisu ostvarene. Da li ste zadovoljni dosadašnjim prelaznim rokom i radom uprave?

– Oni su se zaista trudili. Lično sam prisustvovao pregovorima i sa Krunićem i sa Reganom. Moje želje su bile Krunić, Katai, Regan i Luković, koji je slobodan igrač. Smatram da bi sa njima mogli da osvojimo titulu. Problem je nastao u pregovorima. Mi smo sa njima dogovorili jednu cenu, a sutradan kad bismo došli da potpišemo ugovor menadžeri bi tražili 30-40% što je nenormalno. Regan je ostao u klubu, dok Krunić traži angažman u inostranstvu.. Videćemo šta će sa tim biti, jer se Donjem Sremu ne isplati da ga zadrži u klubu, jer mu u decembru ističe ugovor i tad može da ode kao slobodan igrač. Katai je na pozajmici u Grčkoj i nema želju da se vraća u srpski fudbal. Luković ima veće zahteve nego što klub može da mu priušti u ovom trenutku…

Kontaktirali ste i Miloša Krasića?

– Njega sam lično pozvao da vidim da li je zainteresovan pošto nema klub, ali to nije bilo realno. On je sada na Korzici, zbog opšte situacije u Srbiji mu ne odgovara da se vraća. Tamo živi sa porodicom, ima dvoje dece i pronašao je neki mir.

Koja su bila tri najbolja igrača sa kojima ste igrali u Zvezdi?

– Nemanja Vidić, Mihajlo Pjanović i Goran Drulić.

Ko su bili najteži rivali u večitom derbiju?

-Meni lično niko. Nisam doživljao nikog na taj način, da se molim da on ne igra ili bilo šta slično. Mi smo u većini slučaja pobeđivali u derbiju, tako da nisam imao razloga da se bilo koga plašim.

Ko su vam bili najteži igrači za čuvanje tokom dugogodišnje karijere posle odlaska iz Crvene zvezde?

– Dimitraz iz Dinamo Kijeva je bio najteži. On je karijeru nastavio u Real Sosijedadu, tamo je prešao za 20 miliona. Međutim ništa lakši nije bio ni Filipo Inzagi. Jako je teško igrati protiv njega jer se stalno kreće na ivici ofsajda. Stalno ti je iza leđa, non-stop je u pokretu, deset puta je u ofsajdu, ali će iz jedanaestog da ti da gol.

PITANJA NAVIJAČA:

Ko će imati prednost na golu iskusni Kahriman ili mladi Rajković? Po kojim kriterijumima birate prvog čuvara mreže?

– Rajković je mlad i jako talentovan golman i izuzetno mi žao što godinu dana, od kada je došao u klub nije branio. S druge strane Kahriman je iskusan golman, sjajno je radio u pripremnom periodu, branio na prijateljskim utakmicama.Ko bude bolje radio sam će se izboriti za mesto. Rajkovića iskreno nisam imao prilike da upoznam, jer nije branio godinu dana. U reprezentaciji se lepo pokazao, ima mirnoću, teško mu je dati gol iz situacije jedan na jedan, mlad je i brz. Kahriman je iskusan golman, dobro reaguje na dubinske lopte i ono što je za mene jako bitno predvodi odbranu, komunicira sa igračima. Obojica imaju svoje prednosti i mane, sad je na njima da iskoriste svoju šansu.

Da biste voleli da imate nekog igrača iz Partizana u svom timu?

– Partizan svakako ima kvalitetnih igrača ,ali ne bih pričao na tu temu, jer su oni naš najveći rival. Moji igrači su najbolji.

Hipopetičko pitanje kad biste imali 10 miliona evra kako biste pomogli Zvezdi?

– Prvo bih u klub doveo ljude kojima verujem. Onda bih najviše pažnje posvetio Zvezdinoj deci, kao što je bilo u moje vreme. Svu zaradu Zvezda je dobila na svojoj deci. Za Gorana Drulića i Dejana Stankovića po 25 miliona, za Nemanju Vidića 10 miliona. Da ne nabrajam sve Jankovića, Bastu, Dišljenkovića, sebe… Ne bih dovodio strance sem neko baš kvalitetno pojačanje, ako bi htelo da dođe u Srbiju. Znači koncetrisao bih se na igrače iz omladinskog pogona i talentovane mlade igrače iz Srbije, koji imaju 18, 19, 20 godina.

Da li biste ostali u Zvezdi ako bi doživela sudbinu Glazgov Rendžersa?

– Da, bez sumnje.

hotsport.rs – Katarina Kostić/Milovan Longinov

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0