Gvozdenović za HotSport: Srce me vuče da se vratim u Zvezdu

Dete Crvene zvezde i nekadašnji kapiten Ivan Gvozdenović u  crveno – belom dresu odigrao je okruglo 100 utakmica i postigao 7 golova. Nakon Zvezde put ga je odveo u Klub Briž gde je za pet sezona odigrao 89 utakmica i pet puta bio strelac.

Potom je za Gvozdenovića (35), može se reći, usledio period lutanja uzrokovan dobrim delom i povredama, da bi se u poslednje gotovo četri sezone skrasio u Albaniji gde je prvo nastupao za Tiranu, da bi potom obuka dres Skenderbega za koji trenutno nastupa i gde važi za jednog od najboljih igrača.

– U Albaniji su me prihvatili zasita dobro, između ostalog jer je većina ljudi tamo pratila Crvenu zvezdu iz njenih najslavnijih vremena i tamo su potpuno ludi za crveno – belima, što mi je u početku bilo potpuno za nepoverovati. Jedini sam Srbin u klubu, prvi koji je došao u neki malo veći tim i napravio nešto  – rekao je na početku Ivan i odmah nastavio.

–  Ambijent na utakmica je sjajan,  igramo noćne utakmice, a teren je renoviran i trenutno imamo najbolje uslove u zemlji. Međutim, tamo je problem infrastruktura. Glavni tereni su dobri, ali sve okolo je na znatno nižem nivou. [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]U mlađim kategorijama igrao sam više u veznom redu, ali kad mi se ostvario životni san da dobijem šansu u prvom timu nisam pitao šta ću i na kojoj poziciji da da igram. U šali kažem, da su me pitali da li mogu da branim rekao bih da sam najbolji golman na svetu, samo da dobijem šansu. [/stextbox]

Bilo je interesantno čuti kako je uopšte došlo do njegovog odlaska prvo u Tiranu, pa potom u Skenderbeg iz Kruča.

– Čudna je to priča. Imao sam par težih povreda i  dosta pauzirao u karijeri. Nakon Zvezde, a potom i u Belgiji  navikao na viši nivo igre i na neke možda ne vrhunske, ali  svakako na ‘jače’ ugovore.  Posle pauze sam jurio baš takve, a nisam na vreme shvatio da treba da prihvatim neke možda slabije i tako sam propuštao šanse, a vreme je prolazilo. Nakon toga sam bio na prekretnici i prihvatio sam odlazak u Kavalu, ali klub se tamo maltene raspao i posle nisam imao nikakve ponude. Tog leta, pre tri i po godine, vreme je odmicalo i činilo se da ću ostaviti fudbal, ali 30. avgusta je stigla ponuda iz Tirane. Tri puta su me zvali, prvo nisam hteo ni da čujem, ali potom smo se dogovorili.

Tu su Gvozdenovićeva priča nije završila.

– Međutim i tada su iskrsli problemi. Kupio sam kartu da iz Beograda preko Rima do Tirane, ali zakasnio sam na avion, pa sam im javio da otkazujem, jer je u Albaniji sve moralo da bude gotovo zaključno sa 31. avgustom. Ali oni su ponudili da me sačekaju u Podgorci i toliko su bili uporni da sam pronašao let za Crnu Goru. Tako je počela moja priča u Albaniji.

Ivan ne propušta dešavanja u klubu iz koga je potekao i kroz lični primer objašnjava šta je u ovom trenutku najvažnije kako bi se crveno – beli okitili titulom.

– Pratim uglavnom preko vašeg sajta. Koliko mogu da vidim čini se da je teška situacija, ali malo ipak bolja nego nekih ranijih godina. Sadašnji  Zvezdin tim je zaista dobar, ali da vas podsetim da smo po imenima  imali dobru ekipu kad je trener bio Čedomir Janevski.  Bili su tu Koroman, Milijaš, Lazetić, Kleo, Tričkovski, Tomović, Pejčinović i drugi,  ali je u klubu tada bilo rasulo. Da je ta ekipa ostala siguran sam da bi zaredom osvajali titule. Tu sezonu niko ne pamti jer je bilo katastrofalno stanje u klubu, milion problema i tako je ta generacija otišla u zaborav.  Zato je važno da ovaj tim ostane malo duže, prođe pripreme i onda treba očekivati pravi rezultat.

Iskusni levonogi fudbaler ističe da je vrlo važno da igrači budu svesni dresa koji nose, ali i da je sistem rada nekada bio drugačiji.
[stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“left“]Skidam kapu Mihi za ono Što je napravio. Ostavio je formiranu ekipu i sledećem selektoru, siguran sam, biće mnogo lakše. Stvorena je dobra ekipa i da je ostao mislim da bi napravio bum u sledećim kvalifikacijama. Njegov minus je što se reprezentacija nije kvalifikovala za Brazil, ali je mnogo veći plus što je afirmisao igrače koji će sigurno dugo nositi reprezentaciju.[/stextbox]

– U Muslinovoj generaciji bilo je mnogo Zvezdine dece, a nama je od pionira bio cilj i životna želja da budemo u prvom timu. Želeli smo da ostavimo trag u crveno – belom dresu, da osvajamo titule. To nam je bio san, a ne jaki ugovori u inostranstvu, jer smo znali da će to kad-tad doći. Takođe,  bili smo školovani igrači. Sa nama su radili prvo Toma Milićević, pa zatim Pižon i kada smo dobili šansu u prvom timu mi smo već bili spremni za takmičenje na visokom nivou.  Naša kultura i kako su nas vaspitavali u Zvezdi, to nas je nosilio. Bila je to ozbiljna škola fudbala, jer Zvezda tada nije mogla sebi da dozvoli luskuz da u prvom timu stvara fudbalere – kazao je Gvozdenović i nakon toga još jednom apostrofirao koliko je važna ljubav prema crveno – belom dresu.

– Kao klinac iz omladinaca mislim da sam imao najmanju šansu da zaigram, ne po kvalitetu, već zbog iskustva. Ali kako sam dobio šansu? [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]Slavoljub Muslin je od svih trenera na mene ostavio najveći utisak. Bio je to vrhunski rad, potpuno evropski sistem, podigao je sve na viši nivo i zasita se dobro radilo.[/stextbox] Muslin i Džajić su me pitali da li mogu da igram na levom beku, a igrali smo prijateljsku utakmicu protiv Zemuna na pomoćnom terenu u formaciji 3-5-2,  ali treba imati u vidu da je Zvezda tada igrala gotovo uvek na polovini rivala, a nazad je možda stajao jedan igrač.  Namestio sam dva gola, a tog vikenda smo igrali protiv Spartaka. Branko Bošković je imao kartone i Muslin mi posle utakmice rekao da debitujem u subotu. Tri dana nisam oka sklopio od uzbuđenja. Došla je utakmica sa Subotičanima i na debiju sam postigao gol. Šta da vam kažem, osećaj je bio bolji od sreće.

Gvozdenovićevi planovi u ovom trenutku vezani su za Skenderbeg ali on ne krije želju da po treći put obuče dres beogradskih crveno – belih, a možda čak i okonča karijeru u Crvenoj zvezdi.

– Imam ugovor do maja, ukoliko stigne ponuda ostaću, jer sam tamo zadovoljan. Nedostaje mi porodica, ali jos uvek se osećam dobro. Ipak moram da kažem šta mi leži na srcu. Kada sam se drugi put vratio u Zvezdu ostao mi je gorak ukus jer nisam dao sve što sam mogao. Igrao sam nekoliko utakmica dobro, ali kao ekipa nismo imali rezultat. Nisam bio u stanju da gledam kako se sve u Zvezdi raspadalo. Nije bilo hrane, teren nije košen, svlačionice prokišnjavale… Krivo mi je što tada nisam ostavio dublji trag. To me u duši kopka i kada bih mogao da se vratim barem na šest meseci da ispravim bio bi to san snova. Ne znam koliko je realno, ali bilo bi lepo. Kada bih taj minus mogao da ispravim bio bih najsrećniji. Da ne ispadne da se namećem, ali ja štopera igram već tri godine i verujem da bih mogao da pomognem Zvezdi. Imam snage za celu utakmicu i lagano bih mogao da odigram punih 90 minuta, a o iskustvu da ne govorimo.  Šta da vam kažem, ma kada bi ljudi u Zvezdi bili rasploženi za razgovor oberučke bih prihvatio da se vratim, nevezano za novac.  Jednostavno, srce me vuče.  Ako treba igrao bih šest meseci džabe samo da pokažem Zvezdi da još uvek mogu da pomognem!

hotsport.rs/B.M.

[povezaneVestiEmbed naslov1=““ povradio=“najnovije“ horver=“horizontalne“ ]

0

0