Di Džej Sili: Sviđa mi se rad u Radničkom

Od Majkla Lija (člana Radničkog u sezoni 2010/2011), preko Dejvida Sajmona i Majkla Skota (2011/2012), do Terika Vajta (iz prošle sezone), kragujevački ABA ligaš je već navikao svoju publiku da svake godine ima bar po jednog igrača sa tla SAD koji nosi neku upečatljivost, bilo na terenu, bilo kao ličnost.

Posle više od mesec dana provedenih u Kragujevcu, nazire se da će Di Džej Sili donositi kvalitet ekipi i u igri i oko nje. Uvek vedrog duha, i pri najnapornijem radu, čak i pri prvim zdravstvenim tegobama, potpuno fokusiran na obaveze tokom višesatnih treninga svakog dana, ljubopitljiv u svakoj situaciji kada želi da razmeni mišljenje sa saigračima i stručnim štabom, ostavlja utisak da je non-stop „u igri“. Posle nekoliko dana poštede, jedva je sačekao „zeleno svetlo“ lekara da se pridruži saigračima i pruži svoj doprinos pobedama na kontrolnim utakmicama, kako pogocima, skokovima i asistencijama, tako i bodrenjem na terenu i sa klupe.

Pre odlaska u Ohrid na međunarodni turnir, prihvaćen kod saigrača jednako srdačno kao i kod novih sugrađana, Amerikanac koji je Kaliforniju zamenio Šumadijom, za klupski sajt pričao je o karijeri u SAD, dolasku u Kragujevac, adaptaciji, očekivanjima, hobiju za koji ima uslove da mu se posveti i u prestonici Šumadije…

Pre nego što si doputovao preko „Velike bare“, bio si u Letnjoj ligi među Lejkersima. Šta ti je naročito koristilo tokom boravka u čuvenom klubu?

„Bio sam na poziciji plejmejkera u tom timu, a takođe sam igrao i kao bek šuter. Igrao sam prilično dobro. Bio je to koristan period za mene jer sam radio sa velikim trenerima. Oni su mi mnogo pomogli da poboljšam košarkaški rezon, kako da donosim odluke na terenu.“

Predstavljajući te srpskoj javnosti, trener Nikolić je naglasio da se opredelio za tebe jer važiš za pouzdanog šutera. Objavili smo da si za univerzitet Kal Stejt Fulerton postizao 18 poena po utakmici (šut za tri poena: 41 odsto), četiri skoka i četiri asistencije. Kako ocenjuješ sezonu pre dolaska u Srbiju?

„Odigrali smo dobru sezonu. To smo učinili uprkos tome što je bilo mnogo povređenih igrača. Siguran sam da bismo bili još uspešniji da je ekipa mogla da računa na sve igrače. Ali tako je to u svakom sportu, pa i košarci, povrede često remete rezultate.2

Pronašli smo da si kao srednjoškolac bio zvezda gimnazije Modesto, važio si za jednog od najperspektivnijih u zemlji. Koje iskustvo imaš u klupskoj košarci pre dolaska u KS Fulerton?

„Nastupao sam na univerzitetu u Kaliforniji. Bio sam deo ekipe koja je osvojila šampionat „Pac-10″. Nakon toga sam prešao u Fulerton. Bili su to lepi dan, sazrevao sam za još jače izazove na terenu.“

Ranije si igrao i za reprezentaciju SAD (uzrast do 17 godina) na nekim turnirima. Kako pamtiš taj period?

„Tačno, to je bilo davno, doduše, ali i danas se sećam partija koje sam imao sa nekim od najboljih košarkaša Amerike tog uzrasta. Pojedini su dalje napredovali i sada su poznati u NBA ligi. Tu pre svega mislim na beka Tajreka Evansa (člana Sakramenta, potom i Nju Orleansa), pa Brendona Dženingsa (i on je igrao ovde u Evropi, u Italiji, inače je član Detroita), Džej-Rua Holideja (nekada u Filadelfiji, danas u Nju Orleansu) i na Demijana Lilarda iz Portlanda.“

Predstavljen si kao adut na poziciji dva, ali nije ti strano ni da sa pozicije tri, pa i jedan, daješ maksimum za ekipu. Predstavi svoje ključne prednosti, za sve koji još nisu pratili treninge ili kontrolne utakmice Radničkog?

„Igram na pozicijama jedan, dva i tri. Važim za dobrog strelca, kao i plejmejkera. Spreman sam da svo svoje znanje i navedenu svestranost potpuno stavim na raspolaganje treneru i saigračima. Inspiriše me timska igra.“

Nije retkost da igrači koji dolaze iz SAD imaju problem sa realizacijom slobodnih bacanja. To kao da nije tvoj slučaj. Kako do mirnog šuta?

„Posvećen sam tome da ostanem potpuno miran. U tom trenutku šutiram kao da nema baš nikoga oko mene, da nema prepreke koja može da me spreči. Uvek se pri šutu više fokusiram na obruč kao cilj, nego na protivnika koji me sprečava da pogodim.“

Publika u Kragujevcu voli bespoštedne nastupe ljubimaca, može da oprosti izgubljene bodove, ukoliko je bilo prave borbe. Ne kloniš se duela?

„Da, ja jako volim izazove u ovoj igri. To je veoma uzbudljivo. Zato volim da se takmičim u jakoj konkurenciji. Ovde se priča o ratničkoj košarci, a ja se pronalazim u tome.“

Da li razlika u sistemu rada ovde i Americi može da te ometa?

„Postoji velika razlika između ta dva sistema. Ali ovde ne postoji ništa čemu ne mogu da se prilagodim. Oko mene ima dovoljno strpljenja u klubu, a ja uzvraćam maksimalnom voljom i radom da se uklopim. Volim kako se trenira u Radničkom i jako mi se sviđa kako izgledamo kao ekipa. Mislim da smo jak potencijal, nadam se da ćemo to potvrditi rezultatima, a to publika očekuje, pre svega.“

Na pet pripremnih utakmica postigao si ukupno 56 poena (više od 11 po utakmici). U kojim segmentima igre si zadovoljan, a šta smatraš nužnim za popravku?

„Sve što sam do sada pokazao može još bolje. Radim svakodnevno na tome da boljitak pokažem ljudima koji dolaze da gledaju našu ekipu. Ima tog pravila koje prati prvi korak ovde, drugačije je nego u SAD. Međutim, i po tom pitanju spreman sam na težak rad da razumem i usvojim sve što treba, kako ne bih pravio greške.“

Kakvih si utisaka o novoj radnoj sredini i saigračima?

„Dopada mi se ekipu kojoj pripadam. Mislim da iz treninga u trening, od utakmice do utakmice na pripremama, stvaramo sve jaču pobedničku hemiju. Očekujem da će to doći do izražaja kada bude najpotrebnije, već od oktobra kad počinjemo da se takmičimo.“

Pre dolaska u Srbiju, koliko si uspeo da saznaš o ABA ligi i Evrokupu koji očekuju Radnički?

„Rečeno mi je da je to dobra liga. Čuo sam da je u vrhu Evrope, a saznajem da polovina učesnika iz regionalne lige nastupa i u nekom od evropskih takmičenja. To je dobar rejting za ligu.“

hotsport.rs/kkradnicki.rs

0

0