Oproštajno pismo ili manifest pobednika

Ukusi su različiti, baš kao i pogledi na svet, tako da je percepcija javnog obraćanja predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića u kojem vređa svoje oponente, može biti dvojaka. Mnogi će reći da je „Tole objasnio“, dok ima onih koji smatraju da je ovo očajnički potez čoveka koji vidi svoju skoru propast, nakon decenija provedenih na čelnim funkcijama raznih preduzeća i sportskih kolektiva.

Godinama je Tole na udaru sportske javnosti i navijača, mahom Crvene zvezde, koji smatraju da je on direktni krivac što nekadašnji evropski i svetski šampion ne može šest godina da osvoji šampionsku titulu. S Marakane su upravo i upućivane najžešće kritike na njegov račun, dok se u poslednje vreme njima pridružio i OFK Beograd s Zvezdanom Terzićem na čelu.

Navijači crveno-belih su i autori one čuvene pitalice: „Šta Tomislav Karadžić uradi ujutru kad se probudi?“, u kojoj odgovor glasi: „Namesti krevet, a onda sve drugo“.

Na žalost, rukovodstvo kluba iz Ljutice Bogdana u svojim redovima za tih istih šest godina nije imalo nikoga toliko inteligentnog da smisli sličan duhovit i bez obzira da li verujete u to ili, morate priznati, simpatičan način da iskažu ono što misle i osećaju. Ne, glavešine su uglavnom „gađale u glavu“, a pre nedelju dana izdali i saopštenje u kojem Toletu postavljaju uslov – Ili on odlazi s funkcije ili oni napuštaju ligu.

Bezidejna akcija, još više je dobila na besmislenosti ako se zna da je Zvezda to saopštenje izdala pre svoje prve utakmice u šampionatu, a do sada ih je odigrala dve. Dakle, pretnja nije ostvarena, što znači da na Marakani nisu ni imali tu ideju, već je to samo bio način da se skrene pažnja na mržnju prema Toletu.

A on! E, a on je kao i uvek u svojoj profesionalnoj karijeri zakuvao celu stvar, dao nekoliko značajnih izjava na koje su se njegovi oponenti zakačili i krenuli s napadima na njega, da bi se on potom povukao u ilegalu. Za razliku od nas, koji smo „Otpisane“ gledali samo na televiziji, Tole je u vreme Prleta i Tihog ili Valterovog branjenja Sarajeva imao dovoljno godina da bude svestan kako „ilegalci“ uvek pobeđuju.

Pustio je sve što hoda na dve noge da ga nedelju dana pljuje, a onda izdao saopštenje i opleo po svima, ali opet ne imenujući nikoga. Pa neka se sami prepoznaju.

Međutim, mnogi će reći da je u tom neimenovanju imenovao i neke mnogo jake ljude u ovoj zemlji, pa bi lako moglo da se dogodi kako je ovo njegovo oproštajno pismo.

Ko će ga znati…