Ko nam vodi fudbal nije čudo gde smo na fudbalskoj mapi

Juče je u Kući fudbala u Staroj Pazovi održana Izborna skupština Zajednice superligaša, na kojoj su birani predsednik, potpredsednici i generalni sekretar te institucije.

Taj prizor je trebalo videti. Glasanje za predsednika je bilo tajno, ali je zato glasanje sa potpredsednike i generalnog sekretara bilo javno.

Svaki klub je predstavljalo po dva funkcionera. Kada je došao red za biranje potpredsednika predstavnik fudbalskog kluba Radničkii iz Niša dizao je ruku za svog kandidata. Na pomen doskorašnjeg sekretara Miodraga Žuće Jankovića da je već glasao on je odgovorio :

„Pa šta? Hoću da dam glas i ovom kandidatu ?!“.

Tada je nastala buka i većina predstavnika je počela da viče da su i oni glasali po nekoliko puta. Inače pomenuti predstavnik Radničkog, Darko Bulatović je političar, čovek zalutao u fudbal.

Skoro je imenovan za predsednika Upravnog odbora Radničkog, inače je preko Napredne stranke dobio tu funkciju. Čovek je političar, predsednik opštine Crveni krst u Nišu… i koliko je bio zainteresovan za dešavanja na pomenutoj skupštini najbolje govori činjenica da se sve vreme dopisivao sa nekim preko mobilnog telefona.

Kada je trebao da glasa za potpredsednika iz Vojvodine on je odgovorio: „Mi ćemo za onog kandita broj tri, zaboravio sam kako se preziva“…

Malo kasnije oglasio se predsednik Radničkog 1923, Milenko Marjanović poznat kao dugogodišnji sportski radnik. On je imao zanimljiv predlog da svaki region ima svog potpredsednika, a da nije samo obavezno da jedan bude iz Vojvodine. I taj predlog zvuči krajnje logično.

Rečima: „Pa valjda se i mi ispod Save i Dunava nešto pitamo?“, jasno je izneo svoj stav.

Više od polovine predstavnika klubova se slično ponašala kao gorepomenuti Bulatović i sad kako da se čovek ne pita u kom to pravcu ide srpski fudbal kad su na upravljačkim mestima ljudi sa ovakvim opisom?

0

0