Šta radi Adi?
Gledam Partizan prodao Lazara Markovića Čelsiju, pa on onda kao pozajmljen igrač londonskog tima dolazi u Benfiku. Cena tu negde oko deset miliona evra, ali Partizan nema ništa s tim. On ga je već odavno zavalio za sedam milki Piniju Zahaviju, a možda još dobije milion na osnovu nekih bonusa.
Boban Rajković i Filip Malbašić razgovarali s predsednikom Pasrtizana Draganom Đurićem i ponuđeno im je da dođu u Humsku. Prvi je to odmah odbio, a drugi rekao kako mu interesovanje imponuje i da će dobro razmisliti o tom predlogu.
Vidim takođe, da je predsednik srpskog šampiona nedavno izjavio kako u klubu sigurno ostaje Aleksandar Mitrović i kako nema šanse da on ovog leta bude prodat. Kaže, to je igrač koji se ukpala u njihovu koncepciju i ne postoji mogućnost da ga sada puste.
Đurić je obavio i nekoliko sastanaka s Rankom Stojićem oko već pomenutog Malbašića, ali i Uroša Đurđevića i imenjaka mu Vitasa.
Sve ja to tako notiram, podvučem crevnim flomasterom, ali ima jedna stvar koja mi nikako ne ide u glavu. Gde je u celoj ovoj priči sportski direktor Albert Nađ? Zašto njega nema nigde?
Adi je pre nešto jače od nedelju dana imenovan na funkciju sportskog direktora i tada je dobio odrešene ruke u svom delu posla. Taku su barem rekli. On sam je pre neki dan zakazao konferenciju za medije na kojoj nije rekao ama baš ništa, kao da mu je samo bilo važno da bude uslikan kako nešto priča u ulozi sportskog direktora.
Za to vreme, Đurić prodaje i kupuje igrače, odlučuje ko ide ko ne ide, zna ko se uklapa u koncepciju igre, a po starom dobrom receptu, kad stvari budu krenule loše, opet će se povući iz javnosti uz obrazloženje kako „nijedan predsednik kluba nije svaki dan u novinama“.
Znam, možda i nije, ali u ti drugi predsednici ne pričaju kako dovode i odvode igrače, već to prepuštaju sportskim direktorima, jer na kraju krajeva zbog toga i dobijaju platu. A ona nije ni malo naivna. Upućeni tvrde da je u Humskoj oko 10.000 evra.