Partizan, tako se piše reč šampion

Klinac nekog mog komšije sprema se lagano da krene u školu, sad je to valjda normalno, deci od šest godina je dosta obdaništa i vaspitačica, hoće da budu „veliki“ i da ih ocenjuju cvetićima.

Dete ko dete, onako slatko, puno života i nekih ludačkih pitanja, koja su nama matorima presmešna, a uz to je opasno zaražen virusom ljubavi prema Partizanu. Zarazio ga ovaj moj drugar, pa mali zna kad su crno-beli igrali finale Srednjeevropskog kupa i koliko golova je Marko Šćepović dao u drugom poluvremenu ove sezone, ali je prošlog meseca zaboravio ćaletu da čestita rođendan. Šta ćete, dečija posla.

I tako sedimo mi pre neki dan kod ovog mog pajtosa i komentarišemo derbi, onako kao ozbiljno. Kako je Vuk pojeo Sa Pinta taktikom, kako je povreda Darka Lazovića odredila dalji tok meča i tako neke stručne opservacije. Nas dvojica smo ipak „veliki znalci“…

Sluša nas tako klinac i valjda mu je bilo dosta naših mudrovanja i reče: „Zar je bitno ko je igrao i ko je kako igrao, kad je Partizan uvek prvi. Zvezda je tu samo da popuni broj timova u ligi!“

Reče mali, a nas dvojica prasnusmo u smeh.

Kao što sam već rekao, našim godinama priliči da analiziramo razne stvari, pa smo tako došli do zaključka da klinac ovog mog komšije ni ne zna šta to znači kad je Zvezda prva. Za njegovih šest godina klub s Marakane nije osvojio nijednu jedinu titulu. Ni u fudbalu, ni u basketu. Bez uvrede, ostali sportovi su manje bitni, pogotovo klincu od šest godina.

Dete ne zna kako izgleda biti drugi i ne boriti se za ulazak u Ligu šampiona. Momčić jednostavno misli da su to normalne stvari, a kad jednom poraste shvatiće koliko je za tih šest godina, koliko se on igrao po parkićima pre polaska u školu, proliveno krvi i znoja da se stigne do tog uspeha.

Ma nema veze, dete ko dete, ima svoju teoriju i svoje poglede na svet i on još misli da je Partizan druga reč za šampiona. Stvarno bi bilo mnogo glupo da mu ja sve to srušim.

0

0