Škola za ponos
Škola Partizana dobila je priznanje od strane Internacionalnog Centra za Sportske Studije (CIES) iz Švajcarske, koji ju je proglasio za zvaničnu drugu najbolju školu u Evropi, odmah iza Ajaksa.
Doskorašnji predsednik Nedeljko Kostić, u veoma opširnom intervjuu za zvaničan sajt Partizana otkrio deo tajne uspešnosti kluba iz Humske.
„Ovo je evropsko priznanje koje egzaktno potvrđuje ono što je oduvek i bio naš cilj, a to je produkcija što većeg broja prvotimaca za potrebe našeg takmičarskog pogona. U radu sa decom uvek je postojala dilema – da li praviti rezultate ili se usredsrediti na izbacivanje igrača za prvi tim.
Mi smo tu imali jasan putokaz da je krajnji cilj rada u mlađim kategorijama stvaranje igrača za prvi tim Partizana i tome smo podredili celu koncepciju rada u školi. To, jasno, ne znači da nas i rezultati ne zanimaju, pošto dobro znamo da u tom procesu stvaranja treba usađivati i pobednički mentalitet kod dece, jer oni su deo jednog velikog šampionskog kluba i sistema, koji ne trpi prosečne rezultate.
Conja Matekalo je to počeo među prvima da radi sistematski u školi, gde su deca selektirana, vođena, trenirana i učena fudbalskim i moralnim vrednostima koje savremeni fudbal zahteva, a osnova svega je bila – IGRA. Partizan je upravo prepoznatljiv po tom postulatu, jer je kroz celu svoju istoriju gajio igru, pošto je to i suština fudbala.
To podrazumeva pas, kretanje u praznom prostoru, odigravanje, a iza svega mora da stoji savršeno tehnički obučen igrač (Homo ludens).
Iz naše škole ne može da izađe igrač, koji nije tehnički, taktički i fizički nije obučen po najvišim standardima koji važe u svetu evropskog fudbala, a pritom i da poštuje ljudske i moralne vrednosti koje ga preporučuju kao ličnost od integriteta.
Mi dovodimo svakog za koga smatramo da je talentovan i onda kroz rad i utakmice pratimo najtalentovanije, kojima dajemo onu završnu glazuru, pre nego uđu u prvi tim. Zbog načina našeg rada, mnogi kažu da škola ne izbacuje odbranbene igrača, ali je to samo privid, jer takvi profili igrača iz naše škole nisu onakvi kakve ljudi obično naviknu da gledaju, upravo zbog onoga što sam ranije spomenuo, da moraju svi da uče da igraju.
Imamo ukupno 15 trenera, plus 2 skauta (Kostić i Trbojević), direktor (Vukotić), zamenik direktora (Radović) i sekretar (Šušnjar), plus amaterski sportski radnici, koji ‘opslužuju’ svaku takmičarsku ekipu. To je sasvim dovoljno za rad sa svim selekcijama, a ima ih 10.
Akcenat je i na tome, da treneri pored rada sa decom, povremeno prate rad ostalih timova u zemlji i inostranstvu, jer smo i mi to radili dok smo jeli trenerski hleb. To se i sada radi, pa je evo baš ovih dana Moca otputovao u Austriju, gde prati nastup reprezentacije u generaciji 1996. na kvalifikacijama za evropsko prvenstvo. Pored toga, pratimo i sve selektivne utakmice, na kojima smo recimo zapazili i jednog Jovetića“, rekao je Kostić.