Devin Smit iz ekipe Makabija, Luka Žorić iz Unikahe i Roko Ukić iz Panazinaikosa su najkorisniji igrači osmog kola Top 16 faze Evrolige pošto su sva trojica imala indeks uspešnosti 28.

Smit je u pobedi nad Montepaskijem postigao 19 poena uz osam skokova i četiri asistencije, Žorić je u trijumfu Unikahe protiv Bamberga upisao 26 poena uz pet skokova, dok je Ukić sa 21 poenom, šest asistencija i četiri skoka bio najzaslužniji za pobedu atinskih „zelenih“ nad Žalgirisom.

Na listi najkorisnijih igrača druge faze Evrolige vodi Bojan Bogdanović iz Fenerbahčea sa prosekom od 22.75 indeksnih poena po meču. Slede ga Pol Dejvis iz Himkija sa prosekom 20.50 i Bobi Braun iz Montepaskija čiji je prosek 20.38 indeksnih poena po meču.

0

0

Utisak je da je samo odlazak Jaga dos Santosa loš potez ovog leta!

Pokušala je Crvena zvezda ovog leta da rekonstruiše bazu domaćih igrača, da onima koji su klubu dali sve što su mogli, ostavljali srce na terenu i mnogo zadužili navijače, ali i prošli svoj zenit u vidu Nemanje Nedovića, Luke Mitrovića, Branka Lazića, odnosno penzionisanog Miloša Teodosića, pronađu naslednike.

Poslate su ponude na mnogo adresa, veoma bogate ponude, zato što za razliku od pre pet godina, Crvena zvezda više nije socijalni slučaj od evroligaškog kluba, kada su se igrači uz relativno skromna primanja za uslove evropske elite, hvatali i na suve emocije, odnosno drugarstvo i kako nije lepo ostavljati prijatelje na cedilu, nego izuzetno finansijski stabilan i moćan tim, koji može da ponudi lepu platu, stvarno lepu platu.

Na mnogo adresa srpskih košarkaša je pokucano, svako etablirano ime je zalupilo vrata, iako su finansijske ponude u većini slučajeva bile bliske sa onim inostranim. Ipak, kako smo videli i ovo leto, možda je bolje što se neka pominjana imena nisu vratila u naše velikane, jer očigledno nisu to igrači takvog nivoa kada im na dresu ne stoji grb superbogatog inostranog kluba.

Propadali su projekti jedan po jedan, a finansije su bile tu, ipak nova uprava nije htela da sedne i kuka, nego se prelomilo u korist potpune modernizacije i reforme tima. Igrači sa kojima je još ranije odlučeno da se raskine saradnja, nisu dobili novu šansu usled brojnih odbijanja Crvene zvezde, nego se tražilo po tržištu.

Crveno-beli su napokon, posle mnogo godina u čistilištu između 17. i 10. mesta, sada odlučili da hrabrije uđu u sezonu, iako smo prošle sezone imali prvi prolazak u post-sezonu u novom formatu Evrolige u istoriji kluba. Deluje da je uprava, predvođena Željkom Drčelićem, videvši u plej-ofu, kako EL, tako i ABA i KLS, da definitivno u pojedincima više nema goriva za najveće uspehe, hrabro odlučila da pođe putem kojim klub do tada nije smeo.

Tim baziran na inostranim igračima, sa onim najhrabrijim preostalim domaćim, krojio se na Malom Kalemegdanu. Potpuna "Nigerizacija" tima upravo mora da razbije monotonu apatiju koja se uvukla u svlačionicu, uz prekopotrebno donošenje evroligaških fizikalija.

(Reč "Nigerizacija" izvedena iz toga što je velika većina stranaca poreklom iz Nigerije, ne na veoma uvredljivom rasističkom izrazu koji je u upotrebi u Severnoj Americi)

Uglavnom nisu dovođene evropske zvezde najvišeg nivoa. Hrabrost ze upravo vidi u tom riziku, da je klub odlučio da, osim Čima Monekea, iz Evrolige dovede startere, ali ne i apsolutno senzacionalne igrače, u vidu Džordana Nvore, Hasijela Rivera, da pokuša da na stari nivo vrati Semija Odželeja, da Tajson Karter jedan od lidera Unikahe, odnosno Ebuka Izundu iz Galatasaraja, dobiju status legitimnog evroligaškog igrača koji mogu mnogo na obes strane parketa.

Sve to nije garantovano za uspeh, ovo je i dalje prilično hrabar, ali deluje početkom septembra, izuzetno ispravan potez. Crvena zvezda će pokušati od pomenutih igrača da stvori homogenu mašineriju u kojoj će svako znati svoju ulogu. Da sve to spoji zadatak će imati Devonte Grejem, nekada NBA zvezda, sada igrač opterećen povredama. Ukoliko se i takva kocka isplati, nebo je granica za crveno-bele.

Jedini minus u ovom prelaznom roku jeste odlazak Jaga dos Santosa. Definitivno je da je Brazilac mogao da ostane kao treći plejmejker, ako ništa, ubedljivo je najhrabriji košarkaš Crvene zvezde. Kada su se prošle sezone u ključnim momentima utakmica gotovo svi krili od lopte, Jago je na svoja leđa stavljao sav teret.

Nekada je pravio takve gluposti da bi i Grobarima bilo krivo, nekada je rešavao situacije na čista kohones da bi to upalilo Arenu istog momenta. Takav igrač je suvo zlato u rotaciji i jedini je očigledan propust ovog prelaznog roka, posebno kada se ne zna koliko će ostala dva plejmejkera, osim Kodija, moći u Evroligi.

Praktično možemo zaključiti da je restart srpskog velikana prilično zdrav i ispravan potez, ali u mnogome će njegov ishod zavisiti i od povratka Džoela Bolomboja. Ako on i Devonte budu pravi i na nivou na kom se očekuje u klubu, biće ovo uspešna evroligaška sezona za Crvenu zvezdu.

Deluje da je najvažnije da se klub oslobodio arhaičnih filozofija iz prošlosti i nekih prevaziđenih pravila i stega, pa se sada na ekipu sa trogodišnjom licencom gleda kao na moderan i ambiciozan evroligaški klub, ne nekoga ko u svom dvorištu ima potpunu dominaciju, a u Evropi popunjava broj, iako noktima grebe da svake godine bar učestvuje u njoj. TI dani su prošlost, u nikada jačoj konkurenciji nikada ozbiljnija Zvezda ima nikada veće ambicije.