Godina koju treba zaboraviti

Svi mi okoreli mazohisti koji zarad neobjašnjive i iracionalne ljubavi prema srpskom fudbalu doživljavamo konstantna poniženja, u ovoj 2012. godini našim daleko brojnijim oponentima dali smo novu priliku da nas ogovaraju. Možda je bolje upotrebiti neku težu reč, ali Nova godina je, pa nema smisla da psujem i pljujem. A siguran sam da bi trebalo.

Godina je počela internim optužbama u Partizanu, smeni trenera Aleksandra Stanojevića i dolasku „najvećeg trenerskog imena koje je ikad radilo u Srbiji – Avrama Granta“. To je onaj stručnjak, koji s najjačim Čelsijem u istoriji svih najjačih Čelsija nije uspeo da osvoji nijedan jedini trofej, koji je s Vest Hemom ispao iz lige, a onda je u Humskoj dokazao da ne zna ništa.

Crno-beli su igrali katastrofalno, nisu mogli da se sastave, izgubili su sva tri derbija od Crvene zvezde, za malo da su ostali i bez titule, ali je deset bodova viška koliko mu je ostavio Stanoje bio preveliki kapital da bi mogao da se izgubi, pa čak i ako se zovete Avram Grant.

Taj veliki stručnjak na kraju sezone je iz Partizana otišao jer je imao „bolju ponudu“, a do dana današnjeg nije preuzeo nijedan klub. To samo znači da je u Beograd došao da bi u CV upisao šampionsku titulu, a onda se izgubio u nepoznatom pravcu.

To je isto učinio i izvesni Heri Agombar kojeg je iz 76 engleske lige doveo u Partizan na probu, koju je prošao, ali zbog „problema s strancima u srpskoj ligi“ nije uspeo da potpiše ugovor s ekipom iz Humske.

O Gospode, ko je i zaštio tu pravio razne kombinacije ja ne znam. Ali da je užasno, jeste.

Za to vreme i Zvezda je bila u raznoraznim kanalima, a sve je kulminiralo na jesen kad je Robert Prosinečki napustio klub, pa je onda došlo do nekakvih tektonskih poremećaja na Marakani, a epilog svega je dolazak Dragana Džajića i Nebojše Čovića. Za to vreme Aleksandar Janković je stigao da podnese ostavku, pa da je onda povuče, pojedini igrači crveno-belih da tuže klub, frka oko licenciranja, bankovni račun u debelom minusu…

Bilo je pljuvačine i u Radničkom iz Kragujevca, smene uprave, problema oko transfera Filipa Kostića u Groningem. Holanđani tvrde da su ga platili milion i 200 evra, u Kragujevcu su prijavili 750.000, pa je tu nastao spektakl, koji i dalje traje. Policija i Tužilaštvo sad pokušavaju da razjasne ko je i šta tu radio.

Zvezdan Terzić je došao u OFK Beograd, koji je bez dinara, a rezultati su odmah postali bolji. Tako je to kad igrači počnu da budu bolji samo zato što je došao novi predsednik. Muka i panika je i u Novom Pazaru, Slobodi, Spartaku….

Srpski klubovi u Evropi su bili samo turisti, Zvezda, Vojvodina i Jagodina letnji, dok je Partizan na putovanje poneo i duge rukave. Naravno, opet bez pobede u grupnoj fazi Lige Evrope, ali s starom pričom kako prave tim za budućnost, a koji će kao i uvek biti rasprodat u narednih godinu dana.

Sve u svemu bruka i sramota.

E onda dolazimo do reprezentacije, koja ima realne šanse da se plasira na Svetsko prvenstvo u Brazil.

Da bi se to dogodilo, potrebno je da naši protivnici u grupi uzgube sve utamice do kraja (dobro bi bilo da FIFA uvede pravilo da obe ekipe ostanu bez bodova u nekoj utakmici), a da orlovi pobede sve mečeve i još dobiju neki bod kao nagradu jer su aplaudirali protivničkoj himni. Ali, to je sasvim realno, zar ne?

Dobili smo novog selektora Sinišu Mihajlovića, koji je uspeo da pobedi Vels 6:1, a onda da se posvađa s pola tima, javno kritikuje igrače i tako to….

Ukratko, ukoliko je to uopšte moguće, to bi bio rezime ove odlazeće 2012. godine. Za neke detalje nemam snage mame mi moje.  I ovo prisećanje je bilo dovoljno bolno za mene.

Ali da ne bude kako je sve u srpskom fudbalu crno, za kraj da kažem da je srpski sudija Milorad Mažić sudio mečeve Lige šampiona i bio fantastičan.

Znate, to je isti onaj Mažić koga srpski klubovi pljuju i pričaju da ne zna ništa.

Toliko od mene ove godine.

Srećna Nova godina. Sve najbolje i živeo srpski fudbal.

0

0