„Za mene postoji samo Ronaldo. Ono što je on uradio u fudbalu je neverovatno! Da želim da budem kao neko gledao bih Ronalda… Način na koji je igrao je neverovatan, neverovatan. Bio je kompletan. Njegova brzina, ma jednostavno sve je kod njega izgledalo lako“
Ono što je bizarno jeste da je gotovo u isti datum 13 godina kasnije postignuto sedam golova na jednoj utakmici, a to se deslo na današnji dan, 11. avgusta, 2012. godine protiv BSK Borče.
Što se toka meča tiče, Partizan je, iako domaćin izašao da se nadigrava, imao inicijativu u uvodnih 15 minuta. Tu su crno-beli propustili dve kolosalne šanse.
Najpre je Jurčević izašao sam na golmana Napretka, ali je polu dodavanjem lopta otišla između stative i Seka koji je na nju kasnio.
Nedugo zatim, Milošević je sa dva metra nakon bočne lopte uspeo da pogodi stativu, a potom je Balević iskontrolisao nezgodan odbitak.
Potom je usledila najveća inicijativa Napretka, šut Bastajića je zaustavio Milošević, a lopta se odbila do Seka koji je srušen.
Ipak, nekako je poslao pas ka Miloševiću koji je pored petorice uspeo da se provuče i izađe sam na golmana, a odatle mu je ostao lakši deo posla.
Nedugo zatim je Natho sjajnim udarcem umnogome rešio ovaj meč i poakzao da i dalje može da predstavlja ozbiljno oružje Partizana, A Kostić je potom otklonio sve dileme.
Do kraja prvog dela mogao je da dodatno poveća prednost Izraelac, ali je Balević ovaj put uspeo da izađe kao pobednik.
U nastavku je blickrigom Andrija Majdevac smanjio rezultat na 2:3, što je izazvalo euforiju na stadionu Mladost, ali uskoro je usledio hladan tuš.
Tandem Kostića, najpre Bogdan, a potom i Andrej, su za tri minuta do sat vremena postigli dva gola i tako poništili sve napore domaćih.
Pet minuta pre kraja Andrej Kostić je postavio konačan rezultat, praktično je doneo „prvi set“ Partizanu, da bi a ne pamti se kada je neko u Kruševcu postigao sedam golova
0
0
Loading ...