Valentino Rosi: Moto Gp “suviše sterilan“
Sedmostruki šampion kao najveći problem vidi nedostatak akcije na stazi pa mu se čini da je sve nekako previše sterilno.
„Moj lični osećaj je da moraju nešto da promene u budućnosti, jer ovo je možda i najgori momenat za Moto Gp otkad sam ja u njemu. Najgori mogući momenat, zato što su trke postale dosadne. Pogledajte Moto 3, veoma uzbudljivo… Moto 2, fantastično i onda pogledajte Moto Gp, teško je ostati budan. Moraju da promene nešto… Nivo koji je dostignut je fantastičan, motori i vozači su izuzetno brzi ali nekako suviše sterilni“
Rosi je dodao i da dodatni pritisci, uključujući loše finansijske uslove takođe loše utiču na mlade vozače. Na pitanje kome proriče dobru budućnost u Moto sportu, Rosi je odgovorio: „Po meni, neki mladi momci iz Moto2 šampionata poput Marka Markeza koji je veoma brz ili Andree Ianonea i Skota Redinga koji takođe imaju veliki potencijal. Brzi vozači se zabavljaju, ali i prave ono što gledaoci vole, oni prave razliku. Obično, kada stignu u Moto Gp, svi postanu ozbiljniji jer je pritisak veći, više se novca tu vrti. Nadam se da će novajlije doneti i malo svežine u trke“.
Rosi je rekao da je njegov veliki prijatelj, tragično preminuli Marko Simončeli bio jedan od takvih vozača:“Posle njegove pogibije, ostala je velika praznina. Za mene, njegove prijatelje, familiju, kod kuće u normalnom nekom životu, izgubljen je jedan od najboljih vozača koji je vozio srcem. Bio je sjajan, ali u isto vreme jako zabavan i veoma jednostavan. „
O svojim aspiracijama, 33.godišnji Rosi kaže da će voziti dokle god ga drži entuzijazam da uzjaše motor. „Kada imaš 20 godina, imaš potpuno drugo viđenje u odnosu na ljude koji imaju 30. Imaš utisak da su oni matorci, ali to u suštini nije istina, pogotovu kada su motori u pitanju, koji ne spada u ekstremne sportove, tako da možeš u dužem vremenskom periodu da budeš u dobroj kondiciji za vožnju. Kada se spremam za trke, ja ne mogu da dočekam dan kada ću da sednem na motor. Mislim da ću voziti sve dok me bude držao ovaj dobar osećaj, ali ako se to promeni, verujem da će to biti znak da je bilo dosta…“