Moj prvi triatlon…

Originalni članak na ivanzeljkovic.blogspot.com

… ili sta cu jos da smislim?

Neuobicajeno je ali ovaj blog pocinjem zahvalnicama. Svim ljudima koji su me motivisali, podrzali i bodrili…

Pre svega mojoj porodici koja je vec navikla na mene i moje lude ideje. I zdusno me podrzavaju u svemu! Specijalno mojoj deci kojima sam morao da obecam medalje sa triatlona – i doneo sam im!

Borisu Djuricu, tvorcu ideje o filmu o mom mrsavljenju, tacnije o mojoj borbi sa samim sobom!

Sportskom klubu Arena No1, Vlasti i Milosu za nevidjeni entuzijazam kroz ovaj projekat ali i sire!

Protekal klinici, na sjajnoj, ne gladujucoj dijeti, Cecinom razmevanju i Loreninom strpljenju…

Delta Sportu, za najbolju NIKE opremi za sport!!! Presrecan sam sto mi je sve udobno i svrsishodno…

Nikoli, mom prvom treneru iz Arene, koji me je od polupokretnog debeljka doveo do stadijuma do malo manjeg debeljka koji moze da potrci!

Mladenu, mom drugom treneru iz Arene, koji me je naucio da trcim i da volim da trcim!

Slavku Beleslinu, mom kolegi i prijatelju koji misli da imam celicnu volju a samo se pravim vazan i kako ne odustajem, zbog njega!

Filetu, za to sto mi je ustedeo gomilu energije pokazujuci mi tehniku plivanja! Sa sve „spasilicom“ Lelom, koja me je uvek zdusno spasavala kad god sam se davio na treninzima!!!

Sportskom centru „Milan Gale Muskatirovic“ (iliti 25. Maj), Beograd, na sjajnim uslovima za treninge i uzivanje (sauna) kao i sto su me prihvatili kao prijatelja kuce.

Miroslavu Bozzaru, vlasniku sjajnog servisa za bicikle na Uscu (kod Asterixa), coveka koji zivi 100 zivota al’ pre svega onaj biciklisticki, za svu tehnicku podrsku za bike, ispravku tehnike voznje i guranje uzbrdo!!!

Cabi Siladjiju za twitter podrsku i onih 100m pred Olimpijske Igre…

A za konkretne pripreme za triatlon hvala triatloncima Aleksandru Jovanovicu za konkretne savete i treninge i Ognjenu Stojanovicu, balkasnkom sampionu, reprezentativcu Srbije u triatlonu  za facebook i twitter podrsku i veru u mene (najblize je predvideo moj rezultat!!!)

… a izrazito hvala, mom ortodox brother-u Dimitrisu Papadopulosu, evharisto para poli za motivaciju, podrsku, nadmetanje… druzenje i spoznorstvo boravka u Atini!!! Hvala Brale!

i svima onima, koji su mi rekli ili nisu da me podrzavaju… HVALA!!!

Kako je sve pocelo?

Pripreme su pocele u mrsavljenjem i treninzima. A onda 6 meseci pred takmicenje, Dimitirs mi kaze da postoji tamo neki Schiniatlon, triatlon koji se odrzava nadomak Atine. Rece da je vec ucestvovao i kako bi bilo dobro da odemo. Da se takmicimo. U cemu?

Sprint triatlon – 750m plivanje, 20km bicikl i 5 km trcanje.

Obzirom da sam vec (od novembra) upraznjavao plivanje i trcanje (hmmm… da ne lazem, brzo hodanje)… pomislio sam kako bi bila odlicna motivacija da imam razlog zasto ja sve to radim. Naravno da sve radim zbog zdravlja i osecaja ali neposredan povod za mrsavljenje i vezbanje je vise nego dobrodosao!!!

Treninzi, saveti…

Vecinu saveta sam crpeo od pojedinacnih trenera (Mladena, Fileta i Bozzara) koji nisu bili iskusni u triatlonu ali obzirom da su veoma iskusni sportisti – mogao sam da sklopim kockice a na kraju, kada sam poceo da treniram sa Alekom… sve se slozilo!

PLIVANJE – poceo sam da treniram u novebru i maximalno sam mogao da preplivan (kraul) 40m (cetrdesetmetara)! Zatim su duzine rasle, a uz Filetovu pomoc je tehnika napredovala i sa prvobitnih 2:20 na 100m, plivam i do 1:36! Pa mi je razmisljanje bilo u plivanju sam ok.

BICIKL – sam poceo poslednje da treniram, negde u Junu, kada sam kupio moj prvi bicikl trkacku FLANDRIA-u na preporuku Suleta, selektora Srpske reprezentacije. Bicikl sam nosio i u Grcku na letovanje, gde sam nekoliko (citaj 10ak) puta vozio do plaze (po 25km). E tu u Grckoj sam vozio sa Bozzarom i mnogo mi je znacilo to iskustvo!

TRCANJE – kad pogledam iza sebe, shvatim da je najbitnija stvar u trcanju – tezina! Svakako Mladen mi je otkrio sve cari pravog atletskog trcanja… a kada sam bio u top formi (13kg manje nego na trci) mnogo sam lakse i brze trcao.

Alek (moj stari prijatelj sa Dorchola ali i iskusni triatlonac) je celu pricu uvezao i dao mi nekoliko tips ‘n’ tricks za triatlon. Recimo, bicikl sluzi za osvezenje – jedi energetske gelove i pij vodu na biciklu. Kao i specijalna napomena za mene: ne finishiraj. (naime, imam obicaj da poslednji deo treninga izfinisiram brzo ali u triatlonu to nikako nije pozeljno, jer te uvek ceka sledeci sport (ovo ne vazi za trcanje).

Sve u svemu, najbitniji zakljucci trenerskog kolegijuma. Budi oprezan na pocetku da zadrzis svoj ritam… da te ne povuce masa, adrenalin… Ali bih kao zaista  najbitnije izdvojio:

„NA TRENINZIMA NADJI SVOJ TEMPO! ISPOSTUJ GA NA TRCI!“

Sticajem okolnosti, malo sam cak i smanjio treninge posle letovanja a pre triatlona. Tako da kondiciono nisam bas bio u top formi

Sto se tice ishrane, to sam poslusao savete svih – NISAM BIO NA DIJETI. Naime, pre letovanja sam smrsao 32kg. Na letovanju i posle, ugojio sam se citavih 14kg. I onda, 3 nedelje pre trku, pomislio sam da bi bilo dobro da smrsam… Ali savet je bio da ne mrsam jer cu gubiti i misice – i to sam (slepo) poslusao!!! (sta mi tesko!)

Put

Kada sam raazmisljao o tome da cu napisati ovaj blog, mislio sam: odes, takmicis se, odes… Ali ono sto cini draz svakog putovanja su ljudi i mesta. I oooodmah na pocetku putovanja sam dobio potvrdu te konstatacije.

Sedim ja tako u avionu, citam moju omiljenu knjigu „Ognjena Kapija“ Steven Presfild, zaspim i probudim se… i kada sam pitao devojku koja je sedela pored mene – da li sam hrkao (i unapred se izvinio), ona mi kaze da je ronjenje idealna vezba za disanje i da ce me nauciti da ronim. I tu krene prica…

… Bozana Ostojic je:

• Apsolutni avanturista.
• Instruktor ronjenja – jedina zena instruktor ronjenja svetske federacije u Srbiji
• Padobranac
• Ginisov rekorder – sa ronilackom ekspedicijom prosla najduzi pecnski kanal na Svetu, 92km
• Svetski rekorder u zenskoj konkurenciji dubini zarona (120m)
• Vlasnik i instruktor u skoli ronjenja Calypso
• Vlasnica radnje na bazenu Tasmajdan u Beogradu, za prodaju ronilacke i plivacke opreme (i kaze da u radnji ima neke smesne TYR kupace gace (crveno crne) i zeli da mi ih pokloni… sto bas meni – smesne?!?! ;)))
• Pored svega toga – prodavac je luxuznih mega-jahti
• I mozda najinteresantnije, asistent kamere na ekspedicijama Zaka Kustoa citavih 7 godina!!!

Kakav zivot.

Koliko tema, koliko zivotnih prica… Naravno, da nam let nije bio dovoljan, pa smo nastavili pricu cekajuci da Dimitris ode po (veoma blizu, a ispostavilo se 1h udaljena) kola. I kasnije gde nam se pridruzio njen partner Austrijanac Harald, koji nema nista manje zanimljivu zivotnu pricu. Glavni biznis mu je (naravno) snimanje dokumentaraca ali i proizvodnja kutija za kamere za podvodno snimanje… SUBAL. (Kaze da uskoro otvara fabriku Subala u Indjiji, bice posla…) ;)))

A onda su Bozana i Harald otisli na ronjenje na Paros… odakle su mi poslali slike…

Vecera je bila u restoranu „Scala“ u delu Atine koji se zove Kolonaki. Fancy kraj, i na sve strane su (preskupi) restorani i kafici. Scala je sjajna, okruzena zelenilom a vece je bilo idealno za sedenje u basti.

Na veceri nam se pridruzila i nasa prijateljica Efstatia. Ona radi u kompaniji koja osmisljava telefonske igrice. Kada je krenula da nam prezentuje jedan telefonski kviz, iskreno, bilo smo skepticni ali smo do kraja svi za stolom igrali i nadali se da cemo osvojiti 10.000eur – ali nismo! 😉

Tu smo jos culi pricu o Efstatijinoj drugarici, koja je otisla u Avganistan da se bavi arheologijom. Kineska kompanija je kupila rudnike (uglja) i ne mogu da pocnu da rade jer je na samom nalazistu uglja pronadjen arheoloski lokalitet. Obzirom na bezbedonosnu situaciju u Avganistanu, arheologe cuva 1500 naoruzanih vojnika.

I tako, samo nekoliko sati putovanja (17h do 24h), a toliko zivotnih prica, zanimljivih dogodovstina, toliko razlicitih sudbina… i kada se na sve to doda lepota Atine i miris… to su putovanja. Hrana za dusu. mmmmm…

Poslednje pripreme (fine tuning)

Spavali smo u stanu Dimitrisovog brata u delu grada koji se zove Halandri. Lep deo grada (ili predgradje) sa puno kafica, restorana…

Danasnji zadatak je bila priprema bicikala. Ja sam svoj bicikl doneo iz Srbije u jednoj ooogromnoj torbi za tu namenu. A Dimitris je svoj izneo iz podruma. Oba je trebalo da se sklope odnosno utegnu ali i da se kupi dodatna oprema.

a svakako da je najvaznije izabrati vrhunsku opremu… nisam neki expert ali znam da nanjusim…

A onda je postajalo sve „zanimljivije“ u radnji… ova slika je posle sat vremena…

Nakon jos pola sata… (ukupno 1,5h) poceo sam da slikam cudn biciklove sto su bili po radnji

I ove sto su elektricni, al’ se ne vidi…

za to vreme Dimitris je kupio i sprinterice…

a ja sam i zvanicno… odlepio posle 2h!

Nakon toga smo upoznavali Halandri

I otisli u tavernu „Iordanis“, gde se primenjuje stari (ali meni nepoznati do tad) nacin narucivanja. Dobijete papir i popujavate „ukrstenicu“ sta cete jesti… a restoran ima fenomenalnu klopu… no mi smo bili u rezimu ishrane pred trku, pa nismo smeli da rizikujemo … jeli smo samo…

„gorivo“ za trku, sjajni Ouzo…

i neke silne travke…

dok nije dosla klopa.. znam, znam imao bi minut bolje vreme na takmicenju… ali je stvarno sve vrhunski…

Dimitrisu se prispavalo…

a Efstatija je morala mene da pridrzi….

A onda(k) je svanuo taj dan…

Saveti pred trku su bili razliciti: voznja bicikla laganim tempom 50km, plivanje 500m lagano, trcanje do 1km lagano, klopa, lagano… kao i da bi trebalo da obidjemo stazu dan ranije i da je proucimo… takodje, od hrane lagani hidrati (pasta, pirinac max 150gr po obroku)… NISTA OD TOGA NISMO POSLUSALI … ali ipak…

krenuli smo nasmejani na vreme….

spakovali stvari na (oprani) auto… a onda se po 2x vracali po nesto… i postajalo je gusto…

Autoput do mesta Maraton je stari auto put koji je sada okruzen zgradama… i ima najvise semafora ikad na autoputu!!! Srecom, Dimitris je bio koncentrisan a ja sa najnovijom navigacijom tipa „monokl“

Nego, kazu da ovde ako ides preko 100kmh, ne moras da stajes na crveno… na makar 10-15 semafora… ali… ne bih znao… nisam probao!!!

A onda su na sve strane puta poceli da iskacu trkaci…

To su ljudi koji se pripremaju za Maraton… Originalni, Maraton izmedju mesta Maraton i Atine. Ove godine odrzava se 10.novembra, pa su sada finalne pripreme…

a mi smo sa svim dokumentima stigli u poslednji cas. Doruckovali po jedan energetski gel… iii… krenuli

TRKA

U trci je ukupno bilo oko 300 takmicara. U vise kategorija a trkali smo se na dve distance:

Sprint: 750m, 20km, 5km
Olimpijski: 1500, 40km, 10km

Kretalo se sa plaze. Zanimljiv je bio osecaj i adrenalin koji se javlja. Srecom imao sam pripreme na Red Bull trci trokolica i na Nike „We Run Bgd“

a evo i mog rezultata na „WeRunBgd“ (1514)

a na tim takmicaenjima sam uvezbavao savladavanje adrenalina koji obuzme takmicara na pocetku… sto uslovljava gubljenje svog ritma i naravno, prevremenu potrosnju snage… samim tim los rezultat.

Dobro sam se psiholoski spremio a koncentracija mi je bila na visokom nivou.

Evo mape, kako se odigravala trka… Krece se sa plaze, pa trougao za plivanje, pa izlazak u „transition“ gde se trci do bicikala, presvalci… vozi pored jezera sa desne strane zatim nazad pa na put (pa tako 2 kruga)… zatim se trci zutom trasom i sa desne strane jezera zavrsava trka!!!

PLIVANJE

Krenuli smo nas 120 (koliko nas je bilo u Sprint konkurenciji) uz uzvike i euforiju. Zanimljivo je da je voda plitka prvih 50ak metara, pa nas je nekoliko prvi minut trcalo po „plicaku“ a cini mi se da sam ja najduze. More jeste bilo hladnjikavo ali se apsolutno ne secam da mi je smetalo. I krenuo sam, u svom ritmu. sve je bilo super dok nisam shvatio da sam otisao suvise desno i bukvalno preplivao 100ak metara vise nego sto treba ali sta cu navikao sam da plivam u bazenu, dole lepo ima crta i pratis. bez obzira prva bova za 5min (sto je taman prolaz) Vratim se na „kurs“, drugu bovu obidjem bas precizno (10min:50sec) i tu se zeznem gledajuci na sat koliko je prolazno, nagutam se vode za sve pare, to me malo uspori ali se brzo oporavih.

Zanimljivo je plivanje u grupi, stalno neko cuskanje, udaranje… ali ipak, sve fer i korektno…

Pokusavao sam da ubrzam (ali ne mnogo) jer tu nema finisiranja, kao sam vec rekao, ali sam stalno gubio dah zbog ritma koji sam porementio usled gutanja vode… No, i dalje nije bilo lose vreme.

Plivanje – 17:04, 47 mesto

TRANSITION 1

Zatim je dosla na red prva tranzicija, i bilo mi je jako tesko jer su bicikli bili 300m dalje, a trci se bos… (na moju tezinu nije bas lako za tabane). A onda mi je jos adrenalin otezavao brzo presvlacenje i iako sam lepo slozio i opremu i peskire, nisam se lepo obrisao… pa sam „gologuz“ dugo navlacio 3/4 sorc za trcanje. Sve u svemu jako los prolaz kroz tranziciju
T1 – 6:01, 102 mesto

BICIKL

Krene voznja, i setim se saveta da svaki sport krenem lagano da se ne forsiram i tako i bi… krenuo ka jezeru sa desne strane a vetar, najgori neprijatelj biciklista (cak, kazu, gori i od uzbrdice) – u celo! Bi mi tesko ali se setih saveta da „anshlus“ (voznja tik iza bicikliste, u grupi) zna da smanji potrpsnju energije i do 30%. I tako vozio iza nekog takmicara 25kmh, bez poteskoca. I pomislim ja, ma ide on sporo, mogu ja brze… izadjem da ga preteknem, uz puno napora jedva postigoh 22kmh… primirim se i vratim iza njega. Sa druge strane jezera vetar u ledja i 35kmh nije bio problem. Za svo to vreme pijem vodu a pojedoh jedan energetski gel na pocetku i na kraju bicikla. Kada sam opet kruzio oko jezera, opet iza takmicara (Mihalis broj 040) i kada sam izasao na drugu stranu, vetar u ledja.. i dostigoh svoju najvecu ikada zabelezenu brzinu 50kmh!

Prosecna brzina je bila 27,1 sto uopste nije sporo… Pa mi je bicikl doneo prednost pred moju najgoru dispilinu trcanje.
Bicikl – 43.47, 68 mesto

TRANSITION 2

Nema vece filosofije. Sisao sa bicikla i krenuo da trcim. Prilicno dobro vreme.
T2 – 2.05, 76 mesto

TRCANJE 

Znajuci svoj ritam (oko 7minuta za kilometar) jer sam imao NIKE+ narukvicu pazio sam da ne budem jos sporiji (mada je sve ostalo vec pesacenje) ali sam nekako zadrzao uravnotezen ritam i zadrzao prednost iz ostalih sportova da ne budem poslenji. Mislim, nisam ni u trcanju bio poslednji ali 102 jesam. Sve u svemu sto se tice trcanja najbitnija je – kilaza!
Trcanje – 34.31, 102 mesto

a evo kako je graficki izgledalo moje trcanje!

TOTAL

Ipak i posle svih napora imali smo snage za malo poziranja…

Ovu trku sam posvetio svojoj deci i koja su mi sasvim ozbiljno saopstila da racunaju na medalje. A to sam i ucinio – svaki „finisher“ dobija na poklon medelju (a za drugu sam zamolio) ;)))

E, to je ta NIKE oprema… stvarno vrhunska. Preudobna a, iako sam navikao na mekane pamucne stvari (zbog moje tanane konstitucije) od srca predlazem DRI-FIT opremu jer je bolja za znojenje a ove nove majice su i mekane i udobneee!!!

Izmedju mene i Dimitirsa je bilo napoeto i pre kraja…  ovo je retka prilika da se popnemo na postolje!

uz „all inclusive“ pastu i pivo…

sa obala egejskog mora…

nakon dodele medalja…

…pozdravljam sve koji su imali snage da procitaju do kraja ovaj nalet inspiracije u vidu bloga.

Kao sto twitnuh ostvario sam svoje ciljeve:

1. da zavrsim trku
2. da se ne povredim
3. da ne budem poslednji

Zakljucci i utisci su divni, mnogo mi se sve svidelo i jedva cekam sledeci Triatlon!

0

0