Čović odlučio da napusti Crvenu zvezdu!
Filip Čović je stav obrazložio kao konačan, i saopštio ga treneru Vladi Vukoičića na prepodnevnom treningu.
Sin predsednika kluba često je bio na meti navijača, koji su po pravilu krivicu posle loših mečeva prebacivali na njega. Zvezda je na startu regionalnog takmičenja zabeležila jednu pobedu i dva poraza.
“Dugo sam razmišljao i doneo sam odluku da odem iz Crvene zvezde i da svoju košarkašku karijeru nastavim u nekom drugom klubu. Pritisak, negativne komentare i uvrede više nisam mogao da izdržim. Ne smatram da sam zbog toga slabić, samo ih je bilo previše. Nije u pitanju samo pritisak, jednostavno nisam želeo više da na bilo koji način budem predmet za omalovažavanje moje porodice. Bilo mi je teško da se nosim sa svim tim problemima, a to se u nekoliko navrata negativno odražavalo na moje zdravlje i zato sam rešio da sve to prekinem i zaustavim. Takođe, želeo sam da na svaki način oslobodim Crvenu zvezdu, jer su mnogi pokušavali da klub tako bogate istorije i tradicije pretvore u mog taoca. To preteško breme neistine više nisam mogao da nosim i nisam želeo da trpim”, rekao je Filip Čović.
“Da opet ne bi bilo nekih negativnih komentara i da ne bih bio pogrešno shvaćen, ova odluka nema nikakve veze sa dolaskom novog trenera Vlade Vukoičića. Košarka je za mene uvek predstavljala veliko zadovoljstvo, a sada sam došao u situaciju da više ne mogu normalno da treniram i igram, ne osećam se dobro na terenu, pa ne želim više da se mučim”.
Filip Čović odgovorio je i na brojne komentare da je bio protežiran zbog toga što je njegov otac predsednik kluba:
“Jedna stvar svima mora da bude jasna. Moj otac je samo predsednik kluba, a ne trener. Koliko će ko igrati u Crvenoj zvezdi određuje samo trener, niko drugi i ja sam tu odluku uvek poštovao. Tako je bilo kod Svetislava Pešića, Milivoja Lazića, a tako je bilo i sada kod Vlade Vukoičića. Igrao sam onoliko koliko sam zasluživao, nekada manje, a nekada više. U svakom slučaju, ja sam se uvek trudio da pružim svoj maksimum i svoje minute pošteno odradim. Priče tog tipa da sam dobijao više prostora jer sam predsednikov sin su veoma zlonamerne i neistinite. Upravo zbog toga što se prezivam Čović sam uvek morao čak i više da radim i treniram kako bih eliminisao raznorazne zlonamerne insinuacije. Na sreću, sve to je sada iza mene. Neću se osvrtati unazad iako ne postoji ništa zbog čega bih se stideo, a u budućnost ću gledati sa osmehom, uzdignuta čela“.
“Želim da se zahvalim svim svojim saigračima koji su mi uvek bili velika podrška, pokazali se kao pravi prijatelji, a Zvezdi želim mnogo sreće i mnogo trofeja u budućnosti”.