Spaslo ga što nije znao italijanski

Život je čudo i svaka životna priča je sama po sebi posebna, ali priča srpskog fudbalera
Nenada Krstičića izdvaja se iz mora prosečnih fudbalskih bajki, koje se na kraju
završavaju hepi endom.

On je do pre četiri godine praktino bio na samrtničkoj postelji, lekari su mu prognozirali
još samo 48 sati života, a danas je član reprezentacije Srbije.

Priča za nevericu, tim pre što nekadašnji igrač OFK Beograda kaže kako ga je spaslo
to što u tom trenutku nije znao italijanski, pa nije bio upoznat s time koliko su crna
predviđanja lekara.

– Prilikom dolaska u Sampdoriju ustanovili su da imam oboljenje krvi. Od decembra
2008. do aprila 2009. sam bio u bolnici i prošao ciklus terapija, jer mi je organizam bio
jako slab.

Tada nisam dobro znao italijanski, pa nisam razumeo lekare koliko je moja bolest
ozbiljna. Mislio sam sve će brzo proći i uskoro ću se vratiti na teren, a onda sam polakao
počeo da shvatam o čemu je reč.

Da sam bolje govorio italijanski i znao bih da mi lekari predviđaju još 48 sati života, a
tada bih se sigurno uspaničio. Drugačije bih tada razmišljao, ali kako to nisam znao misli
su mi bile pozitivne i iz svega toga sam izašao još jači.

Mnogi su pričali da se više nikada neću vratiti fudbalu, ali ja sam se vratio, a sada samo
jednom godišnje idem na rutinske preglede I kontrole – kaže Krstičić, a potom otkriva
kao se osećao kad je dobio pozivi selektora Mihajlovića:

– Bio sam član mlade reprezentacije i već predao pasoš na viziranje za Veliku Britaniju,
jer sam mislio da ću igrati protiv Engleske u baražu za odlazak na Evropsko prvenstvo.

Međutim, na treningu trener je zaustavio rad i pozvao sve igrače da se okupe oko
njega. Nismo imali pojma o čemu se radi, a on mi je onda čestitao na pozivu u senirsku
reprezentaciju, čime sam ostvario dečački san.

0

0