Gost HotSporta bio je proslavljeni srpski automobilista Dušan Borković koji nam je govorio o predstojećoj sezoni, ambicijama, ali i o sportu koji zahteva maksimalnu koncentraciju i neverovatnu dozu adrenalina.

Povezane vesti

O uspesima Dušana Borkovića izlišno je pričati. Apsolutni šampion Srbije, evropski šampion u brdskim trkama, dobitnik tri ‘zlatne kacige’, jedne ‘dijamantske’ i osvajač preko 200 trofeja.

 Dušane, nova sezona je pred vratima, u kom šampionatu će te ove godine gledati ljubitelji auto-moto sporta u Srbiji?

– Mnogo toga se dešavalo prethodnih meseci, došlo je do spajanja TCR i WTCC šampionata u jedno i to će biti jedno fantastično takmičenje. Takođe, sada bivši TCR je napravio novi evropski šampionat gde će se trke voziti samo na ‘Starom kontinentu’. To je nešto slično ETCC-u, ali na mnogo većem i kvalitetnijem nivou. Zato sada postoji dilema koji od dva šampionata voziti, oba imaju svoje ‘za’, ali i ‘protiv’. Što se tiče novog VTCCR-a najvažnije je da sam dobio poziv i priliku da vozim, što je za mene čast, jer je samo 26 vozača iz celog sveta dobilo pozivnicu. Sve od dokumentacije sam već obezbedio, ali je problem ‘politika’. Tu su najjači timovi sveta, od Francuza FIA preko Nemaca do Argentinaca. Oni su već zauzeli svoja mesta u najboljim automobilima, a ja kao vozač i sportista ne želim da budem samo učesnik. Primera radi, vozači Zaubera, Fors Indije i Renoa u Formuli jedan, da se neki bore za titulu, a ja da budem tu samo da popunim broj. Mogu ja da se borim, ali u startu imam sporije vozilo. Zato sam malo uplašen oko toga, a sa druge strane već imam dobru ponudu da vozim jak automobil u TCR Evropi. Još uvek se lomim i odluku ću doneti i obrazložiti kroz koju nedelju. Najvažnije je da će Srbija imati predstavnika, bilo na svetskom ili evropskom nivou – počeo je priču za HotSport, Dušan Broković i dodao da će recimo VTCC imati čak 30 trka što iziskuje i mnogo više novca.

 Koliko je teško stići do velikog uspeha u auto-moto sportu?

– U svakom sportu da biste došli do nekog uspeha morate proći težak put, u auto trkama je to još teže. Vi ste neko ko ima neko oruđe koje morate da upotrebite da bi stigli do uspeha, a ono je mnogo skupo. Morate da imate skup automobil, dobar i moćan tim ljudi oko sebe, inženjera, mehaničara i logističara. Takođe, morate da rentirate stazu koja dnevno košta nekoliko desetina hiljada evra kako biste mogli da trenirate. Bilo mi je jako teško, bilo je tu mnogo odricanja. Ipak, ta ljubav prema ovom sportu je pobedila, što bi se reklo ‘jednom kada vam gorivo uđe u krv tu je kraj’. Spremni ste da odete do prosjačkog štapa. Taj adrenalin, to se ne može opisati, ljudi igraju neki drugi sport i napeti su, a meni je sve to smešno i ne može da me dodirne, jer ja na stazi imam ’20 ludaka’ koji žele da vas ‘ubiju’ da bi opravdali svoje učešće sponzorima. Takođe, kad znaš šta sve može da se desi ako pogrešiš i da sve vreme moraš biti kocentrisan 110 posto. Sam si u automobilu, nemaš ničiju pomoć, staviš kacigu i čuješ svoje otkucaje srca, osetiš miris benzina i ostaješ sam sa nekim svojim uzbuđenjem i strahom. To nigde ne može da se oseti sem u ovom sportu, tako da jeste bilo teško.

 Najviši si vozač na planeti sa 207 cm. Da li je teško sa tom visinom upravljati trkačim autonobiom?

– Navikao sam se, da nisam toliko visok ne znam da li bi znao da vozim. Nikad neću zaboraviti kada sam kao tinejdžer igrao igrice, imali smo one tastere napred-nazad, bio sam dešnjak i sa levom nisam znao ništa, ja sam to vozio po ceo dan. Jednom sam polomio ruku, bilo je neko prevrtanje, i onda sam igricu igrao levom rukom. Mesec dana ili čak dva sam nosio gips, a posle toga sam bolja vremena na virtuelnim trkama pravio levom rukom nego desnom. Čovek se vremenom navikne na sve, tako i ja na svoju visinu – iskren je bio Borković i otkrio nam da je kao momak obožavao igricu ‘Kolin Mekre’ i ‘Toku’ za koju kaže da je ista što i TCR u stvarnosti i da je kasnije na stazi bio sa junacima iz video igre poput Menjua, Tompsona, Tarkvinija i Milera.

 Kada si prvi put seo u auto i naučio da voziš?

– Vrlo rano sam znao sam da vozim, sa šest godina sam vozio auto, džip ili kombi (ne preporučujem klinncima da to rade). Naravno, znao sam, ali nisam vozio. Jedino što sam dobio bio je motor Jamahin sa tri brzine koji sam sa pet godina vozio po kvartu.

FOTO: HOTSPORT

 Kažu da se muškarci u Srbiji najviše plaše promaje i žena vozača. Da li se i ti plašiš, odnosno, ko je bolji vozač supruga Andrijana ili ti?

– Žena se ne plašim samo kao vozača, već uopšte (smeh). Ne bojim se žena vozača. Ko je bolji vozač? Da se ne lažemo, ja sam! Ali, Andrijana brže vozi – našalio se Borković.

 Na kojim stazama voliš najviše da se takmičiš?

– Najdraže staze su mi Suzuka u Japanu i Spa Frankošamps u Belgiji. Tu sam beležio stvarno odlične rezultate koje ću pamtiti dok sam živ.

 Auto-moto trke su veoma opasan sport, potrebna je kocentracija. Kako uspeš da se fokusiraš tokom cele trke?

– Čovek se prosto rodi sa tim. Imao sam devet godina kada sam počeo da vozim, još kao dete sam voleo da se trkam da pobedim, igrao sam se, ali i koncentrisao se na to da pobedim i budem najbolji. To je neki takmičarski duh, to nekad nije zdravo. Eto, recimo kada jedem, vidim koliko je ljudi oko mene i hoću prvi da završim – ponovo se našalio srpski auto-moto šampion.

 Kada tokom trke doneseš odluku kada i kako ćeš zaobići nekog protivnika?

– To je zanimljivo, koliko god volim da se takmičim, uvek sam donosio pogrešne odluke. Spor sam i neodlučan. U trci imaš malo vremena i prostora da reaguješ, ne možeš mnogo da čekaš, jer ako propustiš priliku kasno je, pitanje je da li će se nova ukazati. Zato uvek moraš unapred da imaš sve isplanirano od prve krivine do protivnika ispred i iza sebe. Da ne dođeš u situaciju da na krivini izgubiš 0,01 sekund, jer to kasnije može da bude deset sekundi i da te vrati tri ili četiri mesta nazad. Drugačiji sam van staze i u životu donosim odluke na vreme.

 Šta navijači u Srbiji mogu da očekuju od Dušana Borkovića ove sezone?

– Ne mogu ništa da obećam. Borac sam do poslednjeg kruga, ne pravim kalkulacije. Šta god da uradim, navijači moji znaju, da sam dao maksimum. Sada je tu mnogo faktora, od vozila koje budem vozio do toga da li će me iz vrha šampionata bojkotovati. Ranije su znali da mi oduuzimaju bodove iz bizarnih razloga, žališ se, ali ne možeš protiv FIA i izgubiš bitku za pravdu. Sigurno su mi bar jednu pobedu oduzeli u karijeri – zaključio je Dušan Borković.

Dušan Borković je u saradnji HotSporta i kladionice MaxBet odigrao humanitarni tiket u vrednosti od 10.000 dinara. Potencijalni dobitak namenio je dečijoj bolnici u Tiršovoj. Evo šta je Dušan Borković odigrao iz liste kladionice MaxBet.

FOTO: HOTSPOR/MAXBET