Ukoliko fudbal posmatrate kao takmičenje, istina je da je to sport u kom, na kraju, nekako najčešće pobede Nemci. Ukoliko fudbal posmatrate kao igru, zabavu i ljubav, tu su, ipak, Brazilci neprikosnoveni. A jedan takav primer imali smo prilike da doživimo u septembru, sada već davne, 2006.

Povezane vesti

I kako odoleti, a ne dopustiti poetskom nadahnuću da vas ponese kada na red dođe jedna ovakva priča? 

Jer, ovo nije priča o nekom običnom golu postignutom na običnoj utakmici za običnu šampionsku titulu, ili običnu titulu najboljeg na svetu…

Ne, ovo je priča o jednom neobičnom golu neobičnog majstora fudbalske igre, postignutom na utakmici koja je odigrana samo i isključivo u slavu fudbala.

Taj susret odigran je 4. septembra 2006. godine u Engleskoj, u Londonu, na stadionu, tada novootvorenom, Arsenala.

I na tom susretu Brazilci nisu došli da igraju fudbalsku utakmicu, već da se igraju fudbala, pa je bilo sasvim nebitno ko je sa druge strane. Činjenica da su to bili Argentinci čitavoj situaciji daje poseban štimung.

A situacija, teško da je mogla da bude bolja. Iz te igre, Elano je dva puta matirao Abondacijerija, a na 60 sekundi do kraja čitav stadion je ustao i aplaudirao čistom izlivu fudbalske genijalnosti nestvarnog Rikarda Izaksona dos Santosa Leitea, iliti, prosto napisano, Kake.

Uzgred, fudbaler kog je ostavio u prašini je Lionel Mesi. Isti onaj koji će narednu deceniju provesti terorišući odbrane širom sveta.

Pogledajte i podsetite se ovog momenta koji pokazuje zašto će fudbal, koliko god trofeja u njemu Nemci, Englezi, Italijani, Francuzi ili Španci osvojili, uvek, i zauvek, biti brazilska igra. 

Jer, za nas je fudbal takmičenje… Za njih je upravo to – igra, koja, ponekad, ume da bude veća od života.

(Youtube/Khyyber)