VREMEPLOV: Kako je ‘kraljevski klub’ pokrao ponos Jugoslavije (VIDEO)

Ne tako davno, klubovi sa ovih prostora nisu igrali samo kvalifikcije za velika takmičenja, ili bili ponižavani u grupnoj fazi – ako je se domognu. Ono što je za Srbiju Crvena zvezda, za Hrvate je bila Rijeka.
To je bila 1984. godina, žreb je hteo da se u šesnaestini finala susretnu Real Madrid i Rijeka, takmičenje je bilo Kup Uefa, a ishod jedna od najvećih sportskih krađa ikada.

Madriđani su bili na kolenima nakon prve utakmice koja se igrala na Kantridi pred rekordnih 22.000 gledalaca. Domaći tim je ponizio velikog šampiona sa tri pogotka, dva Fegića i jedan Matrljana, dok je Isidoro uspeo da postigne samo utešni.

Tih dana je lepo bilo biti Riječanin, ali je usledio revanš.

Glavni akter drugog meča je bio belgijski sudija Skoeters, koji je umesto trijumfalnog prolaza hrvatske ekipe utakmicu pretvorio u lakrdiju. Na klupi “kraljeva” je sedeo veliki Amansio Amaro koji je na toj poziciji zamenio još legendarnijeg Di Stefana. Realu je trebalo više od taktike za prolaz, nešto nadljudski. Nisu se potrudili da to postignu, nimalo ljudskim načinom su uništili san jedne ekipe, grada, države.

Rijeka se nije povukla pred 80.000 Madriđana na Santijago Bernabeu, nije uzmicala pred renomeom slavnog kluba niti bila u grču. Jednostavno tog dana fudbal nije mogao da pobedi. U prvih pola sata je Belgijanac hrvatskim igračima pokazao dva crvena kartona, Milenkoviću i Desnici:

– Već nakon pola sata igre dobili smo dva crvena kartona. Ja zbog dva žuta nakon startova nad Kamačom, od kojih drugi sigurno nije bio za žuti, a Desnica samo zato što je malo pomaknuo loptu pri slobodnom udarcu Reala, priseća se tadašnji igrač Rijeke Nikica Milenković za hrvatsku štampu.

Jedna od najinteresantnijih činjenica koja je razotkrila nameru sudije da „beli“ pobede (ali oni iz Madrida), jeste što je jedan od razloga za to da Desnica „pocrveni“ prigovor tog igrača. Damir Desnica je inače bio gluvonem.

Ni u neravnopravnoj borbi Real nije mogao da slomi tvrde goste sa Balkana, prkosili su “riječki bijeli” kraljevskoj mašineriji koja je na terenu trebalo da odradi deo posla koji je dogovorila negde za nekim stolom, na “poslovnom sastanku”.

I tada je previše fudbalera hrvatskog tima bilo na terenu, pa je isključen i Boris Tičić. Tu nije bio kraj. U 67. minutu je dosuđen nepostojeći penal za domaćina koji je preko Huanita poveo sa 1:0. Tu je bio kraj. Do završnice su još strelci bili Mikel i Valdano za konačnih 3:0.

– A mi smo i sa osmoricom igrača, pri rezultatu 2:0, imali stopostotnu šansu. Fegića je u ključnom trenutku sprečio suparnički igrač. I još nešto, kad smo dolazili na utakmicu, naš autobus usmerili su ulicom Kasteljana, prepunom ljudi, pa smo na stadion stigli samo nekoliko minuta pre utakmice. Nismo se stigli ni izmasirati, ni zagrejati, dodao je Milenković.

Te iste sezone je Željezničar stigao do polufinala, ali je poražen od mađarskog Videotona kojeg je Kamačova ekipa pregazila u finalu. Real je bio šampion, ali je Migelu Anhelu, Čendu, Štilkeu, Butragenju, San Hozeu, Santiljani i mnogim drugim zvezdama fudbala ostao gorak ukus u ustima.

Kako bi sprečili veći skandal, Madriđani su pred meč odredili paprenu cenu za prenos duela ekipe Josipa Skoblara i Reala, JRT nije imao novac te je Jugoslavija bila uskraćena da svedoči ovoj fudbalskoj pljački.

Mi vam zato, nakon 32 godine, ostavljamo da se sami uverite ko je tada bio kvalitetniji, u snimku celog prvog meča u kojem je Rijeka „pregazila“ Real.

(Izvor: YoutTube/Paulo Bastos)

0

0