Marko Podraščanin je u sastavu seniorske reprezentacije Srbije od Svetskog prvenstva 2006. Do sada je sa reprezentacijom osvojio osam medalja – jednu zlatnu (EP 2011.), tri srebrne (SL 2008, 2009. i 2015.) i tri bronzane medalje (SL 2010, EP 2007. i 2013.).

Povezane vesti

Podraščanin je proglašen za najboljeg blokera na Finalnom turniru Svetske lige 2008. u Rio de Žaneiru i na Evropskom prvenstvu 2011. u Beču. U rubirici „Za Vas pišu“ na zvaničnom sajtu Odbojkaškog savez Srbije pbjaljen je tekst Marka Podraščanina, najboljeg odbojkaša u Srbiji u 2015:

– Dobar dan svima !

Veoma sam srećan i počastvovan ovom nagradom koju sam dobio!
Želeo bih, ako mi dozvolite, da se osvrnem kratko na proteklu godinu…

Protekla godina je za mene lično bila jedna od najvažnijih i najlepših godina u mom životu, pre svega jer sam u maju postao tata jedne predivne devojčice Mile.

S druge strane, na profesionalnom planu, protekla godina je imala svojih uspona i padova…

Kao što je pretpostavljam svima poznato, klupske obaveze su se, na moju žalost, završile ranije nego što sam to negde planirao, tako da sam se ubrzo nakon toga odazvao pozivu u reprezentaciju.

Pripreme su počele, sa novim stručnim štabom punim očekivanja za velika dela. Od treninga do treninga, iz utakmice u utakmicu, sve smo se bolje slagali i igrali na zavidnom nivou. Pobedili smo Italiju, Brazil, Australiju i Rusiju. Posle punih pet godina uspeli smo da se plasiramo na Finlani turnir Svetske Lige!

Otišavši u Rio, napravili smo veliki rezultat, pobedivši svetskog prvaka Poljsku i prošlogodišnjeg prvaka Svetske Lige, Ameriku. Ali, ipak, nismo bili na svom nivou u velikom finalu i osvojili smo srebrnu medalju. Bili smo ponosni, jer je podmlađena ekipa pokazala da je spremna za velika dela.

Sledilo je Evrposko prvenstvo, veoma važno takmičenje za nas. Očekivanja svih, pa i nas samih su porasla. Posle napornih priprema jako smo želeli da napravimo još bolji rezultat. Atmosfera u ekipi je bila odlična, svakodnevna druženja i fore, ali na terenu je ipak nešto falilo. Neki bi rekli motivacija, drugi pak premor, iskreno, verovatno sve po malo. Najvažniji meč smo izgubili od Francuza i vratili se kući pognutih glava. Šteta, mogli smo da kompletiramo leto još jednom medaljom, ali ruku na srce svakako je bilo uspešnije nego prethodno.

Ako Bog da, pa da i naredno leto bude uspešnije od ovog, pa da donesemo još medalja iz Rija, sledeći put sa Olimpijade, što bi za mene lično bilo ostvarenje snova.
Pre svega toga, moramo biti složni, ostaviti srce na terenu, boriti se za svaku loptu i naravno, osvojiti januarski turnir kvalifikacija u Berlinu. Iskreno, duboko verujem da mi to možemo, jer smo mnogo puta do sada pokazali da smo najbolji kad je najvažnije i nadam se da će tako biti i ovoga puta. Svi za jednog, jedan za sve.

Do Rija, do medalje i do ostvarenja dečačkih snova!

Zahvalio bih se ovom prilikom Odbojkaškom savezu Srbije, svim ljudima iz sveta odbojke i svojim saigračima, na ovoj nagradi koja mi zaista mnogo znači i daje mi podstrek da budem još bolji u onome što radim i nastavim da dajem svoj maksimum dok god nosim najdraži dres.

Za kraj, čestitao bih svima vama Novogodišnje i Božićne praznike sa željom da vam 2016. godina bude još bolja i uspešnija od prethodne !

Do sledećeg druženja, živi bili !