Legenda kaže da je namerno kasnio na trening, kako bi za kaznu počinjao utakmice sa klupe. On je najbolji fudbalski džoker koji je kročio na tlo nekog travnatog terena, on je Mančester junajtedu doneo trofej Lige šampiona. Ubica dečijeg lica – Ole Gunar Solskjer.

Fudbalski mozak. Kao u partiji šaha, pronađe rupu u odbrani protivničkog tima, istriči sa klupe na travnatu podlogu i šah-mat, odnosno postigne gol, donese pobedu svom timu. Istinitost priče može da potvrdi Bajern Minhen, koji je to osetio na svojoj koži u onom čuvenom finalu Lige šampiona na Kamp nou koji je sudio čuveni Pjerluiđi Kolina.

Krenulo je to veče dobro za Bavarce, poveli su golom Marija Baslera, već nakon šest minuta igre. Taj rezultat je stajao na snazi sve do 90. minuta, ušlo se u sidijsku nadoknadu i kada se kompletna klupa Bajerna spremala da uleti u teren, prigrli ušasti pehar, dogodile su se scene kao na filmu. Rezervisti Mančestera odigrali su glavnu ulogu. Prvo je Tedi Šeringem u 91. minutu poravnao rezultat.


A zatim, taj 93. minut, trenutak za istoriju. Dejvid Bekam izvodi korner, Tedi Šeringem loptu udara glavom, ona dolazi do Solskjera, koji trese mrežu Bajerna i svoj tim penje na tron Evrope, a svoje ime ispisuje zlatnim slovima. 

Piše: Marko Plavšić, saradnik HotSporta