Gledam glavna vest na svim društvenim mrežema i bitnijim medijima u Srbiji kako se neki mali iskenjao na sred Trga Republike, pored spomenika Knezu Mihajlu. Ili, kako bi 90 posto stanovnika prestonice reklo „kod Konja“.

Povezane vesti

beograd-knez-mihailova-maloletnik-velika-nuzda-1377550655-357467

Postoji i neka slika koja ilustruje taj trenutak slabosti ovog deteta, a koja opet ima svoje dublje značenje. Jer, jadan li je taj glavni grad, koji ima pretenziju da bude evropska i svetska metropola, a da pri tome nema kršten kenjarnik u centru. Onaj kod Narodnog pozorišta je sve samo ne kršten.

Elem, čitam jutros novine i pratim vesti na svim mogućim portalima i jednostavno ne mogu da se načudim. Zar je jedno govno, pa makar ono bilo i u centru grada važnija vest od odlaska Tomislava Karadžića s mesta Fudbalskog saveza Srbije.

Za njegovu smenu se digla kuka i motika, menjali su ga navijači, funkcioneri, pekari, lekari, mašinbravari, alkoholičari, narkomani i akademci, ali on je nekako odolevao. Ipak, pritisnut s svih strana odlučio je da se povuče, ali opet pod uslovima koje on postavi. Mora da bude po njegovom i tačka.

I tako, on je odlučio da će otići u decembru.

Međutim, posle ludila oko traženja njegove smene priznajem da sam očekivao rafal medijskih tekstova o tome ko će ga zameniti, da li će otići u zatvor i kakvi su budući potezi Saveta bezbednosti Ujedninjenih Nacija po ovom pitanju.

Ali ne, Srbija se zadovoljila najavljenom Toletovom smenom, ostaviće Zvezdu, podržanu Zvezdanom Terzićem da pronađu novo rešenje za mesto predsednika, a mi ostali ćemo se baviiti izmetom na Trgu Republike.

Tako je lakše, pa ćemo onda za nekoliko godina svi da se dignemo kako bismo smenili tog Zvezdinog kadidata, pa onda opet Partizanovog ili Ofkinog ili Vošinog….

A očigledno nikada neće biti kandidat koji zna svoj posao i koga podržava cela Srbija. Počev od klubova, funkcionera i navijača, preko pekara, lekara, mašionbravara, do alkoholičara, narkomana i akademaca.

PROČITAJ I OVO:  U slučaju opasnosti razbiti staklo