Juče sam napunio 33 godine. Tri i kusur decenije gledanja srpskog fudbala i za sve to vreme sam bio uveren da nikada u životu neću videti da bilo koja srpska selekcija, pa makar ona bila i ona pionirska u igranju „sonija“, može da bude najbolja u Evropi, a da pri tome to ima bilo kakve veze s fudbalom.

Povezane vesti

France v Serbia - UEFA European Under-19 Championship final

I tako, juče, dok sam kao slavljenik bio zaglavljen u redakciji i pretrpan raznoraznim fudbalskim dešavanjima, gledam prenos iz Litvanije. Na televizorima u redkaciji ide prenos, ali ja po nekoj navici sve te važnije mečeve gledam na strimu. Tako mi nekako lakše.

A strim ko strim, kasni koliko hoćeš, pa po reakciji svih oko mene znam da li je pao gol, promašena šansa ili bilo šta slično. Vidim, ovi oko mene skaču i urlaju, slave evropsku titulu Ljubinkovih klinaca, a ja i dalje ne verujem.

Sve nešto mislim na mom strimu će se nešto dogoditi u poslednjoj sekundi. Neki glupander će dobiti crveni karton, daće autogol, napraviće neku sumanuti penal ili bilo šta slično što mi je iz iskutva padalo na pamet.

Međutim, ništa od toga. Nema u ovoj selekciji glupandera. Glupanderi smo mi ostali koji pre odlaska u Litvaniju nismo verovali u njih, a onda pljujemo FSS zašto ne organizuju doček ispred Skupštine, a smem da se kladim da na taj plato ne bi došlo više od 3.000 ljudi. Pa zar, takvim našim odnosom treba da ih ponizimo posle svega što su uradili za nas?

Daj bre, manite se pljuvanja čelnika FSS, koji su zaslužili da ih mažemo raznoraznim telesnim izlučevinama, ali nije sada trenutak za to. Nemojte preko grbače ovih heroja da rešavate neke svoje besmislene nesuglasice s onima, koje svi želimo da ne vidimo više tamo gde jesu.

Za tako nešto ima vremena. Samo treba biti strpljiv.

Evo, ja sam za 33. rođendan dobio nesvakidašnji poklon, pa biće valjda prilike i za sve ostalo. Sve u svoje vreme, jer čuda su moguća, samo ako verujete u njih. Pa čak i ako ne verujete u njih, ali onda mora da ih ostvari neko drugi umesto vas.

Umesto mene su to učinili „Litvanci“ i pokazali mi jedini ispravan stav u životu. Vera u sebe i borba do kraja!