FOTO:STARSPORT

FOTO:STARSPORT

Da se ne lažemo, svako od nas novinara ovim poslom je počeo da se bavi iz ljubavi prema sportu i određenom klubu. Koji je kolektiv u pitanju nije bitno, važno je samo da sačuvaš neutralni stav, jer emocije umeju da te odvedu tamo gde ne želiš da stigneš.

Povezane vesti

I tako, vremenom shvatiš da nije loš ovaj novinarski posao. Neko te plaća da gledaš sport koji voliš, ako imaš sreće zadesi te i praćenje kluba za koji navijaš, pa kad igraju loše imaš sva prava ovog sveta da ih pljuješ do mile volje. Uz određene argumente naravno, bez želje da smenjuješ upravu, trenera ili sastavljaš tim, jer neko nije pristao da radite intervju.

Negde u definiciji tog posla stoji i da se kritički odnosiš prema svim anomalijama koje prate sport kao takav. Nisam ja novinar nešto dugo, nekih desetak godina, svestan da je to premali period da vidim sve, ali svakako predugačak da ne vidim ništa.

Verujte mi na reč, novinarski hleb, koliko god to na početku izgledalo idealno zanimanje, daleko od toga da je najukusniji i najjeftiniji na svetu. Znam, ima i težih poslova, ne kažem da nema, ali vrlo dobro sam upućen u svaku mrvicu koju moraš da skupiš da bi napravio ovaj naš i zbog toga sam uvek izbegavao da pričam nešto loše o kolegama i Kolegama. Veličina prvog slova u reči za mene nema preveliku razliku, iako je ona suštinski ogromna.

Eto tako, taman kad sam mislio kako ću da pišem o večitom košarkaškom derbiju, koji je prošao bez šibanja, dođem u situaciju da treba, kako stoji u onoj definiciji „kritički da se odnosim“ prema Aleksandru Jovanoviću, glavnom i odgovornom uredniku portala Telegraf.rs.

Ne pada mi na pamet. A za to postoji nekoliko razloga.

Prvo, on je na utakmici bio kao navijač, a šta on podrazumeva pod tim dobro smo videli kad je iznerviran što gubi njegov tim loptom gađao trenera Partizana Duška Vujoševića.

Drugo, taj isti Saša Jovanović, čije ja ime na žalost znam, jer je iskakao iz raznih rijalitija, u kojima je, kao i svi ostali učesnici imao samo jedan zadatak da zaglupi naciju, ne zna ime trenera Partizana Duška Vujoševića. Razumem ja da ga baš briga za crno-bele, jer je navijač Zvezde, ali Vujošević je bio selektor reprezentacije što bi i te kako trebalo da ga zanima. Na kraju krajeva, istorija kaže da je Vujošević bio i trener Crvene zvezde, pa je potpuno nestvarno da pomenuti novinar, Novinar ili strastveni navijač ne zna njegovo ime. Dakle, za njegovu informaciju nije Dušan, nego Duško.

Pod tri, Jovanović nikada nije bio sportski novinar, a iskreno se nadam da nikad i neće, jer bih onda došao u situaciju da se na nekom događaju ili što bi se reklo u okruženjeu gde se on kreće „iventu“, rukujem s njim, a bilo bi me sramota da to uradim. Mada, bilo i me sramota i da to ne uradim, jer postoji nešto što se zove kućno vaspitanje.

Prema tome, kao neko ko je odlučio da se bavi sportskim novinarstvom zato što voli sport i veoma jako navija za jedan klub, ne želim da se upuštam u kritike nekoga ko sa mnom nema dodirne tačke, osim što bi neko rekao da smo kolege. Ili Kolege.

Meni je sve jedno, znam da nismo ni jedno ni drugo. Jedino nam je zajedničko što smo nesrećnici osuđeni da zajedno udišemo ovaj zagađeni beogradski vazduh, mada mi se čini da ja udišem zagađeniji.

PROČITAJ I OVO:  Katić bi karijeru mogao da nastavi u Argentini?